Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života.
U svetu u kojem sve češće dominiraju brzina, površnost i otuđenost, zaboravljamo na ono što nas istinski čini ljudima - sposobnost da volimo i da tu ljubav iskažemo. Ne onu ljubav koja se iscrpljuje u rečima, već onu tihu, postojanu, svakodnevnu. Ljubav koja se ne dokazuje velikim gestovima, već strpljenjem prema bližnjem, razumevanjem za tuđu slabost, pruženom rukom kad niko drugi ne gleda.
Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života. Ljubav se u pravoslavlju ne meri rečima, već žrtvom, praštanjem, strpljenjem i služenjem.
Vladimir Lukić
Arsenije Jovanović
Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem nisu dve odvojene zapovesti, već jedno te isto. Čovek koji istinski voli Boga, ne može da ne voli i drugog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po Božijem liku. Sveti oci su učili da bez ljubavi ni post, ni molitva, ni vera nemaju pun smisao.
Danas, u vremenu podela i sebičnosti, pravo je pitanje — koliko zaista volimo? I da li umemo da prepoznamo lice Hrista u svakom čoveku koga sretnemo?
A koliko je to bitno, na veoma jak način podsetio nas je u jednom svom intervju otac Arsenije Jovanović, govoreći o onome što nas sve čeka — u trenutku istine pred licem Hristovim:
– Svi ćemo doći na poslednji sud, što bi rekli Englezi "last judgement", a mi kažemo Strašni sud. Svi ćemo doći, pre ili kasnije. I znate šta će nas tada Hristos pitati!? Pitaće: "Da li si me voleo? Ako si mene voleo, onda si voleo i ljude! Ako nisi voleo ljude, lažeš da si mene voleo"!
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
