Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života.
U svetu u kojem sve češće dominiraju brzina, površnost i otuđenost, zaboravljamo na ono što nas istinski čini ljudima - sposobnost da volimo i da tu ljubav iskažemo. Ne onu ljubav koja se iscrpljuje u rečima, već onu tihu, postojanu, svakodnevnu. Ljubav koja se ne dokazuje velikim gestovima, već strpljenjem prema bližnjem, razumevanjem za tuđu slabost, pruženom rukom kad niko drugi ne gleda.
Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života. Ljubav se u pravoslavlju ne meri rečima, već žrtvom, praštanjem, strpljenjem i služenjem.
Vladimir Lukić
Arsenije Jovanović
Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem nisu dve odvojene zapovesti, već jedno te isto. Čovek koji istinski voli Boga, ne može da ne voli i drugog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po Božijem liku. Sveti oci su učili da bez ljubavi ni post, ni molitva, ni vera nemaju pun smisao.
Danas, u vremenu podela i sebičnosti, pravo je pitanje — koliko zaista volimo? I da li umemo da prepoznamo lice Hrista u svakom čoveku koga sretnemo?
A koliko je to bitno, na veoma jak način podsetio nas je u jednom svom intervju otac Arsenije Jovanović, govoreći o onome što nas sve čeka — u trenutku istine pred licem Hristovim:
– Svi ćemo doći na poslednji sud, što bi rekli Englezi "last judgement", a mi kažemo Strašni sud. Svi ćemo doći, pre ili kasnije. I znate šta će nas tada Hristos pitati!? Pitaće: "Da li si me voleo? Ako si mene voleo, onda si voleo i ljude! Ako nisi voleo ljude, lažeš da si mene voleo"!
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
