Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života.
U svetu u kojem sve češće dominiraju brzina, površnost i otuđenost, zaboravljamo na ono što nas istinski čini ljudima - sposobnost da volimo i da tu ljubav iskažemo. Ne onu ljubav koja se iscrpljuje u rečima, već onu tihu, postojanu, svakodnevnu. Ljubav koja se ne dokazuje velikim gestovima, već strpljenjem prema bližnjem, razumevanjem za tuđu slabost, pruženom rukom kad niko drugi ne gleda.
Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života. Ljubav se u pravoslavlju ne meri rečima, već žrtvom, praštanjem, strpljenjem i služenjem.
Vladimir Lukić
Arsenije Jovanović
Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem nisu dve odvojene zapovesti, već jedno te isto. Čovek koji istinski voli Boga, ne može da ne voli i drugog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po Božijem liku. Sveti oci su učili da bez ljubavi ni post, ni molitva, ni vera nemaju pun smisao.
Danas, u vremenu podela i sebičnosti, pravo je pitanje — koliko zaista volimo? I da li umemo da prepoznamo lice Hrista u svakom čoveku koga sretnemo?
A koliko je to bitno, na veoma jak način podsetio nas je u jednom svom intervju otac Arsenije Jovanović, govoreći o onome što nas sve čeka — u trenutku istine pred licem Hristovim:
– Svi ćemo doći na poslednji sud, što bi rekli Englezi "last judgement", a mi kažemo Strašni sud. Svi ćemo doći, pre ili kasnije. I znate šta će nas tada Hristos pitati!? Pitaće: "Da li si me voleo? Ako si mene voleo, onda si voleo i ljude! Ako nisi voleo ljude, lažeš da si mene voleo"!
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Pravoslavna duhovnost uči da istinska ljubav nije prolazni osećaj ni puko saosećanje, već način života – stalna spremnost na služenje, praštanje, žrtvu i razumevanje.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
