Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Prema saznanjima iz pouzdanih crkvenih izvora, petnaest monaha manastira Svete Katarine na Sinaju, koji pokušavaju da smene igumana ove svetinje, arhiepiskopa sinajskog, faranskog i raitskog Damjana, poslednjih dana organizovalo je neslužbene izbore s ciljem postavljanja novih ličnosti na ključne upravne položaje u manastiru – što, prema rečima samog arhiepiskopa, predstavlja grubo kršenje svetih kanona i narušavanje ustrojstva koje vekovima štiti jedinstvo ove svete lavre.
Kriza izlazi iz okvira manastira – Grčka i Egipat u diplomatskoj pripravnosti
Kriza, međutim, ne ostaje u okvirima manastirskih zidova. Grčka vlada sa uzdržanošću, ali pažljivo prati razvoj događaja, dok istovremeno prisustvo egipatskog ministra spoljnih poslova u Atini dodatno pojačava značaj čitave situacije, jer se pitanje manastira tiče i složenih pitanja svojine i pravnog statusa na tlu Egipta.
XINHUA / Sipa Press / Profimedia
Manastir Svete katarine na Sinaju
Tajni izbori i sinaksa petnaestorice – paralelna uprava bez blagoslova
Petnaest monaha, koji, kako se saznaje, deluju kao zasebna sinaksa, organizovalo je izbore za tri ključne funkcije: dikeja (nastojatelja), ekonoma (upravitelja) i skevofilaka (čuvara svetinja), postavivši tako paralelnu upravu mimo blagoslova i znanja kanonskog poglavara. Prema crkvenim izvorima, ovakva samovoljna akcija nije samo protivpravna, već je duboko nespojiva s duhovnim i administrativnim poretkom Sinajske crkve, čije se sedište nalazi pod neposrednim pastirskim nadzorom arhiepiskopa Damjana.
Monasi koji stoje iza ovih izbora uvereni su da je, kako tvrde – vreme vladavine arhiepiskopa Damjana isteklo. Pripremaju dokumentaciju kojom žele da ozvaniče rezultate svojih izbora pred Jerusalimskom patrijaršijom. Ipak, Patrijaršija u Jerusalimu, koja trenutno vrši duhovni nadzor nad Sinajem, zadržava neutralan stav i istovremeno izražava zabrinutost zbog glasina o – ruskom uticaju – koji bi mogao potkopati duhovnu ravnotežu i samostalnost svetog mesta.
Iz krugova bliskih arhiepiskopu Damjanu saznaje se da se intenzivno priprema žalba Carigradskoj patrijaršiji u Carigradu, sa ciljem iznalaženja crkvenog i kanonskog rešenja ove duboke krize. Prema informacijama koje prenosi tilegrafimanews.gr, arhiepiskop Damjan nema nameru da odstupi sa svog trona, nazivajući poteze pojedinih monaha – pokušajem uzurpacije – koja u sebi nosi i duhovnu i geopolitičku pozadinu.
Do sada se Arhigramateja Carigradske patrijaršije još uvek nije javno oglasila, ali pouzdani izvori navode da su obe strane već započele s prikupljanjem i pripremom dokumentacije za Fanar. Odluka Carigradske patrijaršije, kako se veruje, neće samo označiti sudbinu trenutnog upravljanja Sinajskim bratstvom, već i definisati pravni status manastira u okviru egipatskog zakonodavstva.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Podrška iz Atine – otac Damjan kao stub stabilnosti
Uprkos snažnim crkvenim tenzijama, izvori iz grčke vlade ne ostavljaju prostor za sumnju u podršku arhiepiskopu Damjanu. Kako navode visoki zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Grčke za portal vimaorthodoxias.gr:
– Prisustvo arhiepiskopa Damjana na čelu manastira Svete Katarine predstavlja stub stabilnosti u grčko-egipatskim odnosima i zaštiti naše zajedničke pravoslavne baštine.
Posebno se ističe i sledeće:
– Njegovo šezdesetogodišnje misionarsko delanje u sinajskoj pustinji predstavlja dragocen most u komunikaciji s egipatskim vlastima i garant je duhovnog kontinuiteta u ovom svetom mestu.
Pravna nejednakost – pitanje državljanstva kao dodatni izazov
Jedan od ključnih elemenata trenutne krize jeste i pravni status monaha. Prema crkvenim saznanjima, većina monaha uključenih u pobunu nema egipatsko državljanstvo, već boravi na osnovu privremenih dozvola. Jedini koji poseduje egipatsko državljanstvo jeste sam arhiepiskop Damjan, koji redovno komunicira s egipatskim vlastima kako bi obezbedio produženje i zakonitost boravka ostalih članova bratstva.
Ovaj pravni disbalans dodatno komplikuje situaciju, jer veliki deo bratstva ostaje u ranjivom položaju ukoliko kriza preraste u institucionalni spor pred egipatskim vlastima.
Senke prošlosti – odgovornost za imovinu i ćutanje koje je skupo koštalo
U grčkim medijima Damjan se i dalje prikazuje kao arhipastir blizak narodu, sa velikim duhovnim autoritetom. Ipak, crkveni izvori za vimaorthodoxias.gr ističu ozbiljne slabosti u upravljanju manastirskom imovinom, što je kulminiralo nedavnom sudskom odlukom kojom je manastir izgubio deo svojih nepokretnosti.
Kako ističu sagovornici:
– Suze su potekle kada je sve već bilo izgubljeno. Pravni status imovine nije na vreme obezbeđen. Možda je najveći greh učinjen dugotrajnim ćutanjem u godinama kada su zakonski koraci morali biti preduzeti.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Dan posle – neizvesnost i nada
Cela crkvena javnost sada s pažnjom iščekuje potez Jerusalimske patrijaršije, koja kao privremeni duhovni autoritet treba da rasvetli kanonski poredak i duhovnu ravnotežu na Sinaju. U razmatranju je i mogućnost da patrijarh Teofil lično poseti Sinaj, što bi bio znak ozbiljnosti situacije i težnje ka pomirenju.
Kriza u manastiru Svete Katarine nije obična nesuglasica među monasima – to je duhovno iskušenje koje dotiče samu srž grčko-pravoslavnog monaštva, uticaj Crkve u Egiptu i istorijsku misiju jednog svetilišta koje više od sedamnaest vekova neprekidno čuva plamen molitve.
Sledeći koraci, odluke pomesnih patrijaršija i – najvažnije – dubina istine koja se iznese, pokazaće da li će ova unutrašnja borba doneti duhovnu obnovu ili dovesti do raskola.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U petak devedesetjednogodišnji nastojatelj manastira Svete Katarine se povlači sa funkcije, nakon burnih dana, međunarodnih pritisaka i unutrašnjih sukoba oko budućnosti jedne od najvažnijih pravoslavnih svetinja.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
