Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Prema saznanjima iz pouzdanih crkvenih izvora, petnaest monaha manastira Svete Katarine na Sinaju, koji pokušavaju da smene igumana ove svetinje, arhiepiskopa sinajskog, faranskog i raitskog Damjana, poslednjih dana organizovalo je neslužbene izbore s ciljem postavljanja novih ličnosti na ključne upravne položaje u manastiru – što, prema rečima samog arhiepiskopa, predstavlja grubo kršenje svetih kanona i narušavanje ustrojstva koje vekovima štiti jedinstvo ove svete lavre.
Kriza izlazi iz okvira manastira – Grčka i Egipat u diplomatskoj pripravnosti
Kriza, međutim, ne ostaje u okvirima manastirskih zidova. Grčka vlada sa uzdržanošću, ali pažljivo prati razvoj događaja, dok istovremeno prisustvo egipatskog ministra spoljnih poslova u Atini dodatno pojačava značaj čitave situacije, jer se pitanje manastira tiče i složenih pitanja svojine i pravnog statusa na tlu Egipta.
XINHUA / Sipa Press / Profimedia
Manastir Svete katarine na Sinaju
Tajni izbori i sinaksa petnaestorice – paralelna uprava bez blagoslova
Petnaest monaha, koji, kako se saznaje, deluju kao zasebna sinaksa, organizovalo je izbore za tri ključne funkcije: dikeja (nastojatelja), ekonoma (upravitelja) i skevofilaka (čuvara svetinja), postavivši tako paralelnu upravu mimo blagoslova i znanja kanonskog poglavara. Prema crkvenim izvorima, ovakva samovoljna akcija nije samo protivpravna, već je duboko nespojiva s duhovnim i administrativnim poretkom Sinajske crkve, čije se sedište nalazi pod neposrednim pastirskim nadzorom arhiepiskopa Damjana.
Monasi koji stoje iza ovih izbora uvereni su da je, kako tvrde – vreme vladavine arhiepiskopa Damjana isteklo. Pripremaju dokumentaciju kojom žele da ozvaniče rezultate svojih izbora pred Jerusalimskom patrijaršijom. Ipak, Patrijaršija u Jerusalimu, koja trenutno vrši duhovni nadzor nad Sinajem, zadržava neutralan stav i istovremeno izražava zabrinutost zbog glasina o – ruskom uticaju – koji bi mogao potkopati duhovnu ravnotežu i samostalnost svetog mesta.
Iz krugova bliskih arhiepiskopu Damjanu saznaje se da se intenzivno priprema žalba Carigradskoj patrijaršiji u Carigradu, sa ciljem iznalaženja crkvenog i kanonskog rešenja ove duboke krize. Prema informacijama koje prenosi tilegrafimanews.gr, arhiepiskop Damjan nema nameru da odstupi sa svog trona, nazivajući poteze pojedinih monaha – pokušajem uzurpacije – koja u sebi nosi i duhovnu i geopolitičku pozadinu.
Do sada se Arhigramateja Carigradske patrijaršije još uvek nije javno oglasila, ali pouzdani izvori navode da su obe strane već započele s prikupljanjem i pripremom dokumentacije za Fanar. Odluka Carigradske patrijaršije, kako se veruje, neće samo označiti sudbinu trenutnog upravljanja Sinajskim bratstvom, već i definisati pravni status manastira u okviru egipatskog zakonodavstva.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Podrška iz Atine – otac Damjan kao stub stabilnosti
Uprkos snažnim crkvenim tenzijama, izvori iz grčke vlade ne ostavljaju prostor za sumnju u podršku arhiepiskopu Damjanu. Kako navode visoki zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Grčke za portal vimaorthodoxias.gr:
– Prisustvo arhiepiskopa Damjana na čelu manastira Svete Katarine predstavlja stub stabilnosti u grčko-egipatskim odnosima i zaštiti naše zajedničke pravoslavne baštine.
Posebno se ističe i sledeće:
– Njegovo šezdesetogodišnje misionarsko delanje u sinajskoj pustinji predstavlja dragocen most u komunikaciji s egipatskim vlastima i garant je duhovnog kontinuiteta u ovom svetom mestu.
Pravna nejednakost – pitanje državljanstva kao dodatni izazov
Jedan od ključnih elemenata trenutne krize jeste i pravni status monaha. Prema crkvenim saznanjima, većina monaha uključenih u pobunu nema egipatsko državljanstvo, već boravi na osnovu privremenih dozvola. Jedini koji poseduje egipatsko državljanstvo jeste sam arhiepiskop Damjan, koji redovno komunicira s egipatskim vlastima kako bi obezbedio produženje i zakonitost boravka ostalih članova bratstva.
Ovaj pravni disbalans dodatno komplikuje situaciju, jer veliki deo bratstva ostaje u ranjivom položaju ukoliko kriza preraste u institucionalni spor pred egipatskim vlastima.
Senke prošlosti – odgovornost za imovinu i ćutanje koje je skupo koštalo
U grčkim medijima Damjan se i dalje prikazuje kao arhipastir blizak narodu, sa velikim duhovnim autoritetom. Ipak, crkveni izvori za vimaorthodoxias.gr ističu ozbiljne slabosti u upravljanju manastirskom imovinom, što je kulminiralo nedavnom sudskom odlukom kojom je manastir izgubio deo svojih nepokretnosti.
Kako ističu sagovornici:
– Suze su potekle kada je sve već bilo izgubljeno. Pravni status imovine nije na vreme obezbeđen. Možda je najveći greh učinjen dugotrajnim ćutanjem u godinama kada su zakonski koraci morali biti preduzeti.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Dan posle – neizvesnost i nada
Cela crkvena javnost sada s pažnjom iščekuje potez Jerusalimske patrijaršije, koja kao privremeni duhovni autoritet treba da rasvetli kanonski poredak i duhovnu ravnotežu na Sinaju. U razmatranju je i mogućnost da patrijarh Teofil lično poseti Sinaj, što bi bio znak ozbiljnosti situacije i težnje ka pomirenju.
Kriza u manastiru Svete Katarine nije obična nesuglasica među monasima – to je duhovno iskušenje koje dotiče samu srž grčko-pravoslavnog monaštva, uticaj Crkve u Egiptu i istorijsku misiju jednog svetilišta koje više od sedamnaest vekova neprekidno čuva plamen molitve.
Sledeći koraci, odluke pomesnih patrijaršija i – najvažnije – dubina istine koja se iznese, pokazaće da li će ova unutrašnja borba doneti duhovnu obnovu ili dovesti do raskola.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
U tišini ove svetinje, podignute na imanju koje je pobožni bračni par Lacković darovao Crkvi, krikovi se pretvaraju u molitve, a svedočanstva o čudesnim isceljenjima svakim danom su sve brojnija.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
