U domovima širom Srbije vekovima se negovala kuhinja bogata verom, mirisima i simbolikom. Gruvanica je jedno od jela koje čuva duh te zaboravljene tradicije.
U tišini sela, pod svodom crkava i krovovima pravoslavnih domova, nastajala su jela koja nisu bila samo hrana — već simbol vere, porodične bliskosti i duhovne čistoće. Jedno od njih je i danas skoro zaboravljeno jelo – gruvanica.
Gruvanica je starinsko jelo koje potiče iz levčanskog kraja, a pripremalo se naročito za Božić i druge velike praznike. Pravljena je od jednostavnih sastojaka – domaćeg testa, svinjske masti, slanine ili suvog mesa – ali je nosila težinu slavske trpeze, porodičnog okupljanja i poštovanja običaja.
Testo bi se zamesilo i peklo, često pod sačem. Tokom pečenja, dodavali bi se komadi slanine, kajmak ili sir – a svaka kuća imala je svoju varijaciju recepta. Gruvanica se služila topla, uz kiselo mleko ili sir, i bila je omiljeni zalogaj u dugim zimskim večerima, kada bi se porodica sabrala oko trpeze posle molitve.
Nažalost, mnoge takve recepte današnji naraštaji ne znaju, jer se nisu zapisivali – već su se prenosili usmenim putem, s kolena na koleno. Danas, kada tradicija bledi pred brzim ritmom života, ovakva jela mogu postati most sa korenima koji ne smemo izgubiti.
Za pripremu gruvanice potrebno je da u posudu sipate brašno, dodate so i nekoliko kašika domaće masti, a zatim uz postepeno dolivanje vode umesite testo slično onom za pogaču, da bude podatno i glatko; kada ga razvijete i položite u podmazanu tepsiju ili pod sač, odozgo poređajte tanke listiće slanine ili komade sušenog mesa i stavite da se peče na umerenoj temperaturi dok testo ne porumeni, a meso ne zamiriše i ne dobije hrskavu koricu – tako spremljenu gruvanicu poslužite vruću, obavezno uz domaći sir, kajmak ili kiselo mleko, jer tek tada ovo starinsko jelo pokazuje svu svoju punu čar.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Posle jutarnjeg bogosluženja izbio je sukob koji je uznemirio jednu od najpoznatijih pravoslavnih svetinja na Kipru
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
