U domovima širom Srbije vekovima se negovala kuhinja bogata verom, mirisima i simbolikom. Gruvanica je jedno od jela koje čuva duh te zaboravljene tradicije.
U tišini sela, pod svodom crkava i krovovima pravoslavnih domova, nastajala su jela koja nisu bila samo hrana — već simbol vere, porodične bliskosti i duhovne čistoće. Jedno od njih je i danas skoro zaboravljeno jelo – gruvanica.
Gruvanica je starinsko jelo koje potiče iz levčanskog kraja, a pripremalo se naročito za Božić i druge velike praznike. Pravljena je od jednostavnih sastojaka – domaćeg testa, svinjske masti, slanine ili suvog mesa – ali je nosila težinu slavske trpeze, porodičnog okupljanja i poštovanja običaja.
Testo bi se zamesilo i peklo, često pod sačem. Tokom pečenja, dodavali bi se komadi slanine, kajmak ili sir – a svaka kuća imala je svoju varijaciju recepta. Gruvanica se služila topla, uz kiselo mleko ili sir, i bila je omiljeni zalogaj u dugim zimskim večerima, kada bi se porodica sabrala oko trpeze posle molitve.
Nažalost, mnoge takve recepte današnji naraštaji ne znaju, jer se nisu zapisivali – već su se prenosili usmenim putem, s kolena na koleno. Danas, kada tradicija bledi pred brzim ritmom života, ovakva jela mogu postati most sa korenima koji ne smemo izgubiti.
Za pripremu gruvanice potrebno je da u posudu sipate brašno, dodate so i nekoliko kašika domaće masti, a zatim uz postepeno dolivanje vode umesite testo slično onom za pogaču, da bude podatno i glatko; kada ga razvijete i položite u podmazanu tepsiju ili pod sač, odozgo poređajte tanke listiće slanine ili komade sušenog mesa i stavite da se peče na umerenoj temperaturi dok testo ne porumeni, a meso ne zamiriše i ne dobije hrskavu koricu – tako spremljenu gruvanicu poslužite vruću, obavezno uz domaći sir, kajmak ili kiselo mleko, jer tek tada ovo starinsko jelo pokazuje svu svoju punu čar.
Zamor je postao opšte stanje, gotovo nova normalnost savremenog čoveka.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
