U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Danas svi govore. Pišu, dele, komentarišu. Na mrežama se ispovedaju javno, često ne razlikujući lično od svetog. Ipak, duhovni život nije za izlaganje – on traži skrovitost, tišinu, celomudrenost. U takvom vremenu, diskretnost više nije slabost, već duhovna zaštita. Postavlja se jednostavno, ali duboko pitanje: treba li baš svi da znaju sve o tvojoj duši?
ISPOVEST NIJE STVAR ZA PUBLIKU
Svi znamo da postoji Tajna ispovesti. Ali često zaboravljamo – nije samo sveštenik dužan da je čuva, već i onaj koji se ispoveda.
Kada govorimo o svojim gresima bez istinskog pokajanja – ili, još gore, sa dozom ponosa, nostalgije ili samosažaljenja – tada otvaramo vrata opasnosti. Ono što predamo tuđim ušima može postati izvor osude, podsmeha ili pogrešnog tumačenja.
ZLI DUH NE ZNA – OSIM AKO MU NE OTKRIJEMO
Zaboravljena istina duhovnog predanja glasi:
Zli duh ne zna šta je u tebi – sve dok mu ti to ne pokažeš. A otkrivamo mu to ne samo grehom, već i neopreznim rečima, emocijama, pogledima, sujetom.
Uminski upozorava:
– Zli duh tiho “kuca” pomislima. Ako počneš da razgovaraš s tim mislima – otkrivaš mu dušu. I tada ulazi.
Zato je ćutanje zaštita. Tvoje neizgovorene misli ostaju poznate samo Bogu. U toj tišini – duša je bezbedna.
CELOMUDRENOST – ZABORAVLJENO ORUŽJE DUHOVNE BORBE
U savremenoj kulturi, celomudrenost je gotovo nestala iz govora. A u duhovnom životu ona je i dalje – neprocenjiva.
Celomudrenost ne znači zatvorenost. To je unutrašnja čistota duše – pažljivo biranje šta se otkriva, kome i zašto. Duhovna intimnost nije za javnost, niti za svakoga.
DA LI GOVORIŠ IZ POKAJANJA – ILI IZ SUJETE?
Postoji tanana razlika između pokajanja i hvalisanja sopstvenim padovima. Neki govore o svojim gresima s tugom – ali i sa dozom zadovoljstva što su “iskreni”, “životni”, “otvoreni”. Tu počinje problem.
Uminski piše:
– Tamo gde se iskrenosti doda i trun sujete, odmah dolazi lukavi – i koristi to protiv nas.
ĆUTANJE - PUT DO VEČNOSTI
U Crkvi znamo: večnost neće biti bučna. Ona pripada tišini, molitvi, sabranoj reči. Zato Antonije Veliki kaže:
– Ćutanje je tajna budućeg veka.
To nije samo tišina jezika, već i tišina srca pred Bogom. Takvo ćutanje je govor duše – skrovit, iskren, moćan. U toj tišini čovek postaje providan za Boga – a zatvoren za zlo.
NE MORA SVE DA SE ZNA DA BI BILO ISTINITO
Duhovni život nije za izlaganje, komentarisanje, ni upoređivanje. Ne moraš sve reći da bi bio autentičan. Ne moraš sve pokazati da bi bio iskren. Naprotiv – ono što sačuvaš u tišini, postaje tvoja snaga. U svetu koji te tera da se pokažeš – Bog te poziva da se sakriješ u Njegovu blizinu.
Možda tvoje spasenje ne zavisi od onoga što si rekao – već od onoga što si sačuvao u tišini: iz pokajanja, iz ljubavi, iz vere.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Sveta tajna ispovesti nije kazna, već dar- prilika za novi početak i mir sa Bogom.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
