U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Danas svi govore. Pišu, dele, komentarišu. Na mrežama se ispovedaju javno, često ne razlikujući lično od svetog. Ipak, duhovni život nije za izlaganje – on traži skrovitost, tišinu, celomudrenost. U takvom vremenu, diskretnost više nije slabost, već duhovna zaštita. Postavlja se jednostavno, ali duboko pitanje: treba li baš svi da znaju sve o tvojoj duši?
ISPOVEST NIJE STVAR ZA PUBLIKU
Svi znamo da postoji Tajna ispovesti. Ali često zaboravljamo – nije samo sveštenik dužan da je čuva, već i onaj koji se ispoveda.
Kada govorimo o svojim gresima bez istinskog pokajanja – ili, još gore, sa dozom ponosa, nostalgije ili samosažaljenja – tada otvaramo vrata opasnosti. Ono što predamo tuđim ušima može postati izvor osude, podsmeha ili pogrešnog tumačenja.
ZLI DUH NE ZNA – OSIM AKO MU NE OTKRIJEMO
Zaboravljena istina duhovnog predanja glasi:
Zli duh ne zna šta je u tebi – sve dok mu ti to ne pokažeš. A otkrivamo mu to ne samo grehom, već i neopreznim rečima, emocijama, pogledima, sujetom.
Uminski upozorava:
– Zli duh tiho “kuca” pomislima. Ako počneš da razgovaraš s tim mislima – otkrivaš mu dušu. I tada ulazi.
Zato je ćutanje zaštita. Tvoje neizgovorene misli ostaju poznate samo Bogu. U toj tišini – duša je bezbedna.
CELOMUDRENOST – ZABORAVLJENO ORUŽJE DUHOVNE BORBE
U savremenoj kulturi, celomudrenost je gotovo nestala iz govora. A u duhovnom životu ona je i dalje – neprocenjiva.
Celomudrenost ne znači zatvorenost. To je unutrašnja čistota duše – pažljivo biranje šta se otkriva, kome i zašto. Duhovna intimnost nije za javnost, niti za svakoga.
DA LI GOVORIŠ IZ POKAJANJA – ILI IZ SUJETE?
Postoji tanana razlika između pokajanja i hvalisanja sopstvenim padovima. Neki govore o svojim gresima s tugom – ali i sa dozom zadovoljstva što su “iskreni”, “životni”, “otvoreni”. Tu počinje problem.
Uminski piše:
– Tamo gde se iskrenosti doda i trun sujete, odmah dolazi lukavi – i koristi to protiv nas.
ĆUTANJE - PUT DO VEČNOSTI
U Crkvi znamo: večnost neće biti bučna. Ona pripada tišini, molitvi, sabranoj reči. Zato Antonije Veliki kaže:
– Ćutanje je tajna budućeg veka.
To nije samo tišina jezika, već i tišina srca pred Bogom. Takvo ćutanje je govor duše – skrovit, iskren, moćan. U toj tišini čovek postaje providan za Boga – a zatvoren za zlo.
NE MORA SVE DA SE ZNA DA BI BILO ISTINITO
Duhovni život nije za izlaganje, komentarisanje, ni upoređivanje. Ne moraš sve reći da bi bio autentičan. Ne moraš sve pokazati da bi bio iskren. Naprotiv – ono što sačuvaš u tišini, postaje tvoja snaga. U svetu koji te tera da se pokažeš – Bog te poziva da se sakriješ u Njegovu blizinu.
Možda tvoje spasenje ne zavisi od onoga što si rekao – već od onoga što si sačuvao u tišini: iz pokajanja, iz ljubavi, iz vere.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Sveta tajna ispovesti nije kazna, već dar- prilika za novi početak i mir sa Bogom.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.
Probajte kelerabe nadevene pečurkama, pročitajte Molitvu za svako doba i kratku pouku Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Onufrija Velikog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna mučenica Febronija. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Vilijama, opata, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.
Probajte kelerabe nadevene pečurkama, pročitajte Molitvu za svako doba i kratku pouku Svetog Jovana Kronštatskog.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavlje tvrdi da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
Beležnica jeromonaha Ilariona Đurice sačuvala je jednostavan recept koji pokazuje kako od nekoliko darova prirode može nastati prava poslastica.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
