VELIKI PRAZNIK KAD NE TREBA RADITI SLEDEĆE POSLOVE: Ove običaji treba ispoštovati - sprema se posebna hrana

To je jedan od tri velika hodočasnička praznika u judaizmu i obeležava završetak brojanja Omera i seća na jedan od temeljnih događaja u jevrejskoj tradiciji - davanje Tore na Sinajskoj gori.

Ove godine praznik počinje uveče, u nedelju 1. juna (6. sivan 5785. godine po jevrejskom kalendaru), i završava se uveče u utorak 3. juna (8. sivan). U Izraelu se Šavuot obeležava samo jedan dan, dok se u dijaspori slavi dva dana, završavajući se padom noći 2. juna.

Zakon i običaji

Šavuot ima duboko religijsko, poljoprivredno i kulturno značenje u judaizmu, a prati ga niz pravila i običaja koji slave davanje Tore i izražavaju zahvalnost za plodove zemlje.

Halahička praksa

Paljenje sveća: Kao i kod drugih praznika, sveće se pale uoči Šavuota, uz sledeće blagoslove:
Baruh Ata Adonai Eloheinu Meleh ha’olam, ašer kid’šanu be’mitzvotav ve’civanu lehadlik ner šel Jom Tov.
Baruh Ata Adonai Eloheinu Meleh ha’olam, šehehejanu ve’kijemanu ve’higijanu la’zman hazeh.

Kidduš: Na Šavuot se izgovara poseban Kidduš u kojem se pominje davanje Tore i izgovaraju praznični blagoslovi.

Zabrana rada: Kao i za Šabat, rad je zabranjen tokom Šavuota, osim poslova koji su potrebni za pripremu hrane.

Čitanje Tore: Čita se paršat Jitro, deo koji sadrži Deset zapovesti, simbolizujući objavu na Sinaju.

Printscreen/Youtube/Crosswalk Videos

 

Čitanje Knjige o Ruti: U sinagogama se čita Knjiga o Ruti, čija je radnja smeštena u vreme žetve ječma i u kojoj glavna junakinja postaje deo jevrejskog naroda - teme obraćenja i prihvatanja vere.

Tradicionalni običaji

Shutetrstock/ungvar

Tikun Lejl Šavuot: Centralni običaj je proučavanje Tore tokom cele prve noći praznika. Ovaj običaj potiče iz Zohara i ima za cilj da ispravi "uspavanost" Izraelaca uoči dobijanja Tore.

Mlečna hrana: Uobičajeno je jesti mlečne proizvode na Šavuot. Postoji više objašnjenja:

Po primanju Tore, Izraelci nisu mogli pripremiti meso u skladu sa zakonima kašruta, pa su jeli mlečne obroke.

Stih iz Pesme nad pesmama: „Med i mleko su pod tvojim jezikom“ tumači se kao metafora za slatkoću Tore.

Praznik se poklapa sa vrhuncem mlekarske sezone, što simbolizuje obilje.

Ukrašavanje zelenilom: Kuće i sinagoge se kite cvećem i zelenilom u znak sećanja na cvetanje Sinajske gore u trenutku objave Tore.

Bikurim (Prvenci): U vreme Hrama, narod je donosio prve plodove u Jerusalim. Danas se u mnogim zajednicama održavaju simbolične ceremonije zahvalnosti za ovogodišnji rod.

Običaj prskanja vodom: U jevrejskim zajednicama iz Severne Afrike običaj je da se vernici međusobno prskaju vodom na Šavuot, kao simbol blagoslova i obilja.

Čitanje Deset zapovesti: U mnogim zajednicama vernici stoje dok se čitaju Deset zapovesti, izražavajući poštovanje prema veličini događaja na Sinaju.

Poreklo imena

Reč „Šavuot“ na hebrejskom znači „nedelje“, jer označava završetak sedmonedeljnog brojanja od Pesaha do Šavuota — poznatog kao Brojanje Omera.

Naziv praznika odražava različite aspekte njegove suštine:

Praznik Žetve: Slavi se žetva pšenice, simbolizujući poljoprivredno blagostanje.

Praznik Prvina (Bikurim): Obeležava prinošenje prvih plodova kao znak zahvalnosti Bogu.

Praznik davanja Tore (Matan Tora): Prema jevrejskoj tradiciji, Tora je data upravo na ovaj dan na Sinajskoj gori, dajući prazniku duboku duhovnu dimenziju.

Biblijska svedočanstva

U Tori se Šavuot pominje na više mesta, uključujući i Brojevi 28:26:

"Na dan prvih plodova, kada prinesete Gospodu novi prinos žita tokom vašeg Praznika sedmica, sazovite sveti zbor i ne obavljajte redovan rad.“

BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara