Donosimo vam pregled važnih, ponekad iznenađujućih podataka koji obogaćuju razumevanje Svetog pisma.
Pored svoje duhovne i poruke o spasenju, Biblija sadrži brojne zanimljive činjenice koje osvetljavaju njen istorijski, jezički i književni kontekst. Donosimo vam pregled važnih, ponekad iznenađujućih podataka koji obogaćuju razumevanje Svetog pisma.
Iako sadrži događaje od postanja sveta pa do prvog veka nove ere, većina biblijskih knjiga nastala je u periodu od otprilike 350. godine pre Hrista do 150. godine posle Hrista. Mnogi delovi, poput Pesme o Devori iz Knjige o sudijama, smatraju se najstarijim sačuvanim pesmama.
Najveći deo Starog zaveta napisan je na hebrejskom, neki delovi (poput knjige proroka Danila) na aramejskom, a ceo Novi zavet na grčkom jeziku, koji je tada bio lingua franca.
Većina tekstova napisana je u današnjem Izraelu (Azija), pojedini delovi u Egiptu (Afrika), a poslanice Novog zaveta i u gradovima Evrope.
Iako se tradicionalno autorstvo pripisuje figurama poput Mojsija ili proroka Isaije, nauka ukazuje na to da su mnoge knjige delo više ruku kroz duži vremenski period. Neke knjige, poput Poslanice Jevrejima, ni danas nemaju potvrđenog autora.
Preko tri četvrtine Biblije čini Stari zavet, koji su pisali hebrejski proroci i pisari. I autori većine novozavetnih spisa bili su hrišćani jevrejskog porekla.
Iako se katoličke i pravoslavne Biblije razlikuju po broju knjiga u odnosu na protestantske, sve velike hrišćanske tradicije priznaju 66 knjiga koje se nalaze u protestantskoj verziji kao kanonske. Interesantno je da je Stari zavet protestantske Biblije sadržinski identičan jevrejskoj Tanah zbirci, čiji je kanon judaizam uspostavio tek vekovima nakon nastanka hrišćanstva.
Prvi hrišćani koristili su prevod jevrejskih svetih knjiga na grčki, poznat kao Septuaginta. Ovaj prevod sadržao je i spise koji nisu kasnije ušli u jevrejski kanon, poput knjiga o Tobitu i Juditi. Te knjige su vekovima bile deo hrišćanske biblijske tradicije i nalazile su se u starim rukopisima i liturgijskoj upotrebi.
Tokom reformacije u 16. veku, Martin Luter je pokrenuo pitanje kanona i zagovarao povratak na knjige koje su Jevreji priznali kao izvorne. Knjige koje nisu bile deo hebrejskog kanona nazvane su deuterokanonskim („drugi kanon“) i pomerene su na kraj Starog zaveta u ranim protestantskim izdanjima. Kasnije su u većini protestantskih izdanja potpuno izostavljene.
Ipak, te knjige i danas ostaju deo katoličkog i pravoslavnog Svetog pisma, gde se i dalje čitaju, tumače i koriste u bogosluženju.
Prvobitne biblijske knjige nisu bile podeljene na poglavlja i stihove. Ova podela uvedena je da bi se lakše navodili i pronalazili odlomci.
Neke knjige (npr. Tužbalice) nastaju kao odgovor na istorijske tragedije, dok druge (npr. Priče Solomunove) nude mudre savete za život.
Originalni svici nisu sačuvani. Današnji tekstovi Biblije potiču iz prepisivačke tradicije - kopija kopije. Ipak, osnovna poruka je ostala verno sačuvana.
U prevodima broj reči varira. Na primer, engleska verzija obično ima više reči zbog načina prevođenja, dok je broj u srpskom takođe drugačiji.
Biblija ne prati linearan tok događaja. Knjige su grupisane po žanrovima, a ne po istorijskom redosledu.
Svaka knjiga Biblije napisana je nezavisno, sa sopstvenim ciljevima i u drugačijem kontekstu. Zajednički identitet dobile su tek kasnijim kanonizovanjem.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Priča o proglašenju hrišćanstva za državnu religiju vezana je za dve ključne ličnosti jermenske istorije -kralja Tiridata III i Svetog Grigorija Prosvetitelja.
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Sveti oci upozoravaju, a medicina objašnjava: kako razlikovati pravu duhovnu viziju od opasne iluzije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Biblijski stručnjak Tom Majer tvrdi da se svet već nalazi u završnim poglavljima svoje istorije, navodeći da su biblijska proročanstva o poslednjim danima već počela da se ostvaruju.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Sveti oci upozoravaju, a medicina objašnjava: kako razlikovati pravu duhovnu viziju od opasne iluzije.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake.
U trci za što više, mnogi ni ne primete kada im novac prestane da bude sredstvo, a postane – gospodar.
