Neirfy/ShutterstockKirherova ilustracija izgleda Nojeve barke
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristali se u Svetom pismu pominju kao jedno od mnogih lepih Božjih stvorenja. U Otkrivenju Jovanovom (21, 9–27), nebeski grad - Novi Jerusalim - opisan je kao mesto koje blista „slavom Božijom“, sjajeći se „kao dragi kamen, kao jaspis, sjajan kao kristal“ (stih 11).
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristal u Svetom pismu
Kristal, oblik providnog kvarca, u Bibliji se koristi i u doslovnom i u simboličkom smislu. U Novom zavetu često se poredi s vodom: „I pred prestolom beše nešto kao stakleno more, nalik kristalu“ (Otkrivenje 4,6).
U viziji proroka Jezekilja, Božji presto je viđen kao veličanstveno prostranstvo koje „liči na zastrašujući kristal“ (Jezekilj 1,22). Kristali se često pominju u vezi s vodom jer se u drevnim vremenima verovalo da kristali nastaju kada se voda zamrzne na velikoj hladnoći.
Otkrivenje takođe opisuje „reku vode života, bistru kao kristal, koja teče od prestola Božijeg i Jagnjetovog“ (Otkrivenje 22,1).
Hebrejska reč qeraḥ, koja se prevodi kao „led“ u Jov 6,16; 37,10 i 38,29, u Jov 28,18 prevedena je kao „kristal“ - i svrstava se među drago kamenje i bisere.
Drago kamenje u Bibliji
U Bibliji se po imenu pominje najmanje 22 različita draga kamena: adamant, ahat, ćilibar, ametist, beril, karbunkul, halkedon, hrisolit, hrizopras, koral, kristal, dijamant, smaragd, hijacint, jaspis, ligur, oniks, rubin, safir, sardijus, sardoniks i topaz.
Dvanaest dragulja krasilo je naprsnik prvosveštenika Arona, a dva su bila na ramenima njegovog oplećka. Devet dragih kamenova opisuje se u odevanju cara Tira, dok je dvanaest ugrađeno u temelje zidova Novog Jerusalima.
U Izlasku (39,10–13) opisuje se naprsnik levitskog prvosveštenika, u koji su bila ugrađena dvanaest dragulja – po jedan za svako pleme Izrailjevo: „I postaviše četiri reda kamenja...“
Kristal koji se u nekim prevodima naziva „dijamant“ verovatno zapravo označava mekši dragi kamen, jer su ti kamenovi bili urezivani, što ne bi bilo moguće kod pravog dijamanta.
Kristali u drugim duhovnim učenjima
Triff/Shutterstock
U Bibliji se kristali i drago kamenje gotovo isključivo pominju kao nakit, ukrasi ili simboli lepote i bogatstva – nikada kao duhovni alati s posebnim moćima. Upotreba kristala u magijskim ritualima i duhovnim terapijama potiče iz paganske tradicije i nije deo hrišćanskog učenja.
U starim vremenima narodi koji nisu poznavali Boga koristili su amajlije, talismane i „svete kamenove“ u pokušaju da komuniciraju s duhovnim silama i ostvare isceljenje ili prosvetljenje. Takva praksa Bogu je odvratna i strogo zabranjena.
Da li hrišćani treba da koriste kristale za isceljenje?
Wirestock Creators/Shutterstock
Kristali su deo Božije tvorevine i mogu se ceniti zbog svoje lepote, nositi kao nakit ili koristiti u umetnosti i dekoraciji. Međutim, kada im se pripisuje nadprirodna moć – ulazi se u oblast okultnog.
U središtu svakog okultnog postupka - bio to kristaloterapija, proricanje sudbine, kontakt s duhovima ili čitanje iz dlanova nalazi se pokušaj da se manipuliše natprirodnim silama mimo Božije volje. To je idolopoklonstvo i greh.
Svetopisamski Bog je jedini pravi Iscelitelj. On leči telo, dušu i um. Gospod Isus Hristos, Božiji sin, isceljivao je sve koji su mu s verom prilazili.
Zato, umesto da se oslanjamo na kristale i druge predmete, hrišćani su pozvani da svoju veru i nadu polažu u Hrista - jedinog pravog lekara duše i tela.
BONUS VIDEO: „U hramu gde je kršten patrijarh Pavle, danas ga slavimo kao sveca“ : Sveštenik Dragan Gaćeša
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Knjiga proroka Zaharije donosi reči Gospoda nad vojskama, poručujući da će se Njegov narod vratiti, da će Jerusalim biti obnovljen i da će istina i pravda zavladati među ljudima.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
