Neirfy/ShutterstockKirherova ilustracija izgleda Nojeve barke
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristali se u Svetom pismu pominju kao jedno od mnogih lepih Božjih stvorenja. U Otkrivenju Jovanovom (21, 9–27), nebeski grad - Novi Jerusalim - opisan je kao mesto koje blista „slavom Božijom“, sjajeći se „kao dragi kamen, kao jaspis, sjajan kao kristal“ (stih 11).
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristal u Svetom pismu
Kristal, oblik providnog kvarca, u Bibliji se koristi i u doslovnom i u simboličkom smislu. U Novom zavetu često se poredi s vodom: „I pred prestolom beše nešto kao stakleno more, nalik kristalu“ (Otkrivenje 4,6).
U viziji proroka Jezekilja, Božji presto je viđen kao veličanstveno prostranstvo koje „liči na zastrašujući kristal“ (Jezekilj 1,22). Kristali se često pominju u vezi s vodom jer se u drevnim vremenima verovalo da kristali nastaju kada se voda zamrzne na velikoj hladnoći.
Otkrivenje takođe opisuje „reku vode života, bistru kao kristal, koja teče od prestola Božijeg i Jagnjetovog“ (Otkrivenje 22,1).
Hebrejska reč qeraḥ, koja se prevodi kao „led“ u Jov 6,16; 37,10 i 38,29, u Jov 28,18 prevedena je kao „kristal“ - i svrstava se među drago kamenje i bisere.
Drago kamenje u Bibliji
U Bibliji se po imenu pominje najmanje 22 različita draga kamena: adamant, ahat, ćilibar, ametist, beril, karbunkul, halkedon, hrisolit, hrizopras, koral, kristal, dijamant, smaragd, hijacint, jaspis, ligur, oniks, rubin, safir, sardijus, sardoniks i topaz.
Dvanaest dragulja krasilo je naprsnik prvosveštenika Arona, a dva su bila na ramenima njegovog oplećka. Devet dragih kamenova opisuje se u odevanju cara Tira, dok je dvanaest ugrađeno u temelje zidova Novog Jerusalima.
U Izlasku (39,10–13) opisuje se naprsnik levitskog prvosveštenika, u koji su bila ugrađena dvanaest dragulja – po jedan za svako pleme Izrailjevo: „I postaviše četiri reda kamenja...“
Kristal koji se u nekim prevodima naziva „dijamant“ verovatno zapravo označava mekši dragi kamen, jer su ti kamenovi bili urezivani, što ne bi bilo moguće kod pravog dijamanta.
Kristali u drugim duhovnim učenjima
Triff/Shutterstock
U Bibliji se kristali i drago kamenje gotovo isključivo pominju kao nakit, ukrasi ili simboli lepote i bogatstva – nikada kao duhovni alati s posebnim moćima. Upotreba kristala u magijskim ritualima i duhovnim terapijama potiče iz paganske tradicije i nije deo hrišćanskog učenja.
U starim vremenima narodi koji nisu poznavali Boga koristili su amajlije, talismane i „svete kamenove“ u pokušaju da komuniciraju s duhovnim silama i ostvare isceljenje ili prosvetljenje. Takva praksa Bogu je odvratna i strogo zabranjena.
Da li hrišćani treba da koriste kristale za isceljenje?
Wirestock Creators/Shutterstock
Kristali su deo Božije tvorevine i mogu se ceniti zbog svoje lepote, nositi kao nakit ili koristiti u umetnosti i dekoraciji. Međutim, kada im se pripisuje nadprirodna moć – ulazi se u oblast okultnog.
U središtu svakog okultnog postupka - bio to kristaloterapija, proricanje sudbine, kontakt s duhovima ili čitanje iz dlanova nalazi se pokušaj da se manipuliše natprirodnim silama mimo Božije volje. To je idolopoklonstvo i greh.
Svetopisamski Bog je jedini pravi Iscelitelj. On leči telo, dušu i um. Gospod Isus Hristos, Božiji sin, isceljivao je sve koji su mu s verom prilazili.
Zato, umesto da se oslanjamo na kristale i druge predmete, hrišćani su pozvani da svoju veru i nadu polažu u Hrista - jedinog pravog lekara duše i tela.
BONUS VIDEO: „U hramu gde je kršten patrijarh Pavle, danas ga slavimo kao sveca“ : Sveštenik Dragan Gaćeša
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Knjiga proroka Zaharije donosi reči Gospoda nad vojskama, poručujući da će se Njegov narod vratiti, da će Jerusalim biti obnovljen i da će istina i pravda zavladati među ljudima.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
