Neirfy/ShutterstockKirherova ilustracija izgleda Nojeve barke
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristali se u Svetom pismu pominju kao jedno od mnogih lepih Božjih stvorenja. U Otkrivenju Jovanovom (21, 9–27), nebeski grad - Novi Jerusalim - opisan je kao mesto koje blista „slavom Božijom“, sjajeći se „kao dragi kamen, kao jaspis, sjajan kao kristal“ (stih 11).
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kristal u Svetom pismu
Kristal, oblik providnog kvarca, u Bibliji se koristi i u doslovnom i u simboličkom smislu. U Novom zavetu često se poredi s vodom: „I pred prestolom beše nešto kao stakleno more, nalik kristalu“ (Otkrivenje 4,6).
U viziji proroka Jezekilja, Božji presto je viđen kao veličanstveno prostranstvo koje „liči na zastrašujući kristal“ (Jezekilj 1,22). Kristali se često pominju u vezi s vodom jer se u drevnim vremenima verovalo da kristali nastaju kada se voda zamrzne na velikoj hladnoći.
Otkrivenje takođe opisuje „reku vode života, bistru kao kristal, koja teče od prestola Božijeg i Jagnjetovog“ (Otkrivenje 22,1).
Hebrejska reč qeraḥ, koja se prevodi kao „led“ u Jov 6,16; 37,10 i 38,29, u Jov 28,18 prevedena je kao „kristal“ - i svrstava se među drago kamenje i bisere.
Drago kamenje u Bibliji
U Bibliji se po imenu pominje najmanje 22 različita draga kamena: adamant, ahat, ćilibar, ametist, beril, karbunkul, halkedon, hrisolit, hrizopras, koral, kristal, dijamant, smaragd, hijacint, jaspis, ligur, oniks, rubin, safir, sardijus, sardoniks i topaz.
Dvanaest dragulja krasilo je naprsnik prvosveštenika Arona, a dva su bila na ramenima njegovog oplećka. Devet dragih kamenova opisuje se u odevanju cara Tira, dok je dvanaest ugrađeno u temelje zidova Novog Jerusalima.
U Izlasku (39,10–13) opisuje se naprsnik levitskog prvosveštenika, u koji su bila ugrađena dvanaest dragulja – po jedan za svako pleme Izrailjevo: „I postaviše četiri reda kamenja...“
Kristal koji se u nekim prevodima naziva „dijamant“ verovatno zapravo označava mekši dragi kamen, jer su ti kamenovi bili urezivani, što ne bi bilo moguće kod pravog dijamanta.
Kristali u drugim duhovnim učenjima
Triff/Shutterstock
U Bibliji se kristali i drago kamenje gotovo isključivo pominju kao nakit, ukrasi ili simboli lepote i bogatstva – nikada kao duhovni alati s posebnim moćima. Upotreba kristala u magijskim ritualima i duhovnim terapijama potiče iz paganske tradicije i nije deo hrišćanskog učenja.
U starim vremenima narodi koji nisu poznavali Boga koristili su amajlije, talismane i „svete kamenove“ u pokušaju da komuniciraju s duhovnim silama i ostvare isceljenje ili prosvetljenje. Takva praksa Bogu je odvratna i strogo zabranjena.
Da li hrišćani treba da koriste kristale za isceljenje?
Wirestock Creators/Shutterstock
Kristali su deo Božije tvorevine i mogu se ceniti zbog svoje lepote, nositi kao nakit ili koristiti u umetnosti i dekoraciji. Međutim, kada im se pripisuje nadprirodna moć – ulazi se u oblast okultnog.
U središtu svakog okultnog postupka - bio to kristaloterapija, proricanje sudbine, kontakt s duhovima ili čitanje iz dlanova nalazi se pokušaj da se manipuliše natprirodnim silama mimo Božije volje. To je idolopoklonstvo i greh.
Svetopisamski Bog je jedini pravi Iscelitelj. On leči telo, dušu i um. Gospod Isus Hristos, Božiji sin, isceljivao je sve koji su mu s verom prilazili.
Zato, umesto da se oslanjamo na kristale i druge predmete, hrišćani su pozvani da svoju veru i nadu polažu u Hrista - jedinog pravog lekara duše i tela.
BONUS VIDEO: „U hramu gde je kršten patrijarh Pavle, danas ga slavimo kao sveca“ : Sveštenik Dragan Gaćeša
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Knjiga proroka Zaharije donosi reči Gospoda nad vojskama, poručujući da će se Njegov narod vratiti, da će Jerusalim biti obnovljen i da će istina i pravda zavladati među ljudima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
