Ilustrujući primer Starog i Novog zaveta Bojanić uzima policu kao model za objašnjenje podele dve knjige, koje čine Bibliju.
Sveto pismo, Biblija i Jevanđelje su osnovni pojmovi hrišćanske literature, a mnogi se zbune kada te nazive čuju, pa nisu sigurni da li svaki predstavlja posebnu knjigu ili je sve sinonim za jedno delo.
Upravo zato je za portal religija.rs nedoumicu mnogih čitaoca rešio Aleksandar Bojanić, teolog. On objašnjava da je "biblija" grčka reč.
- Sama reč "biblija" dolazi iz grčkog jezika i znači knjiga, a Grci je u tom svojstvu i danas koriste. Kada govorimo o Svetom pismu mi govorimo o zbirci više knjiga - počinje sagovornik.
Kako dalje pojašnjava teolog, nisu svi tekstovi nastajali u isto vreme i nadovezuju se jedan na drugi.
- Ta zbirka ima dve osnovne podele, na Stari i na Novi zavet. Knjige nisu nastale u jednom momentu već su pisane postepeno. Imamo Petoknjižje Mojsijevo, sa njim počinjemo Sveto pismo. Iako su nastajale u određenom istorijskom trenutku za određene zajednice njihova pouka i sadržaj su bitni za nas.
Stari zavet govori o periodu pre rođenja Isusa Hrista i završava se pričama proroka.
- Stari zavet govori o postojanju sveta i istoriji izraelskog naroda do rođenja Isusa Hrista. Završava se sa prorocima, nakon čega kreće Novi zavet sa Jevanđeljima, a na njih se naslanjaju dela apostola, Poslanice i na kraju Otkrovenje Jovanovo. Kada je u pitanju Novi zavet imamo četiri Jevanđelja. Ona su deo Novog zaveta, tj. Svetog pisma. Iako postoje mnoga Jevanđelja priznata su četiri. Ona pokazuju identitet crkve - navodi sagovornik portala religija.rs.
Ilustrujući primer Starog i Novog zaveta Bojanić uzima policu kao model za objašnjenje podele dve knjige, koje čine Bibliju.
- Sveto pismo treba zamisliti kao dve police sa knjigama, druga polica počinje sa četiri knjige koje se zovu Jevanđelja - po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. To je četiri opisa istog događaja, zato što je svako imao svoje viđanje stvari. Crkva je zadržala sva četiri smatrajući da nama je to jedinstvo u različitosti neophodno. Sama reč "jevanđelje" na grčkom znači blaga vest/dobra vest - zaključuje sagovornik.
Riznica mudrosti nalazi se u Starom i Novom zavetu, a brojne poruke možemo svakodnevno da koristimo kao ključ rešavanja svakodnevnih nedoumica. Glinena tabla otkrivena je na Bliskom istoku pre nego što je 1882. godine prebačena u Britanski muzej. Od trenutka kada je pronađena, stručnjaci su pokušavali da dešifruju značenje simbola u obliku mape urezanih u artefakt. U ovom Jevanđelju po Luki prenose se mudre reči Hristove, koje je uputio svojim apostolima dok im je objašnjavao smisao sveta. Nekadašnji evanđelistički, a danas pravoslavni sveštenik govori o svom duhovnom preobražaju, preispitivanju istine i pitanjima koja razotkrivaju korene hrišćanske vere. Njegov susret sa mladićem na aerodromu naterao je mnoge da se zamisle o istoriji Crkve i Svetog pisma.
Youtube/RTV Podrinje Loznica
Duhovna riznica
14:55 | 10.12.2024
ZMIJA OZNAČAVA SOTONU, PILE VERNIKE, A ŠTA JE PAS? Simboli životinja u Bibliji i tumačenje: Evo šta predstavlja svinja
Duhovna riznica
22:00 | 13.12.2024
MAPA DO MESTA GDE SE NALAZI NOJEVA BARKA: Naučnici tvrde da su dešifrovali misteriju staru 5.000 godina
Duhovna riznica
09:00 | 12.12.2024
JEVANĐELJE ZA ČETVRTAK, 12. DECEMBAR: Čitanje iz Svetog pisma za 25. četvrtak po Pedesetnici
Duhovna riznica
11:32 | 17.12.2024
OTAC SERAFIM SVEDOČI O SUSRETU SA SEKTAŠEM: „Zgrabio me je za majicu, uhvatio za ruku i počeo da viče“
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
