Riznica mudrosti nalazi se u Starom i Novom zavetu, a brojne poruke možemo svakodnevno da koristimo kao ključ rešavanja svakodnevnih nedoumica.
Svaka životinja u Bibliji predstavlja metaforu za određenu vrlinu ili manu, Mnogima je poznata poveznica sa zmije sa đavolom, ali ne znaju npr. da Isusa Hrista osim jagnjeta predstavlja još jedna domaća životnija.
Golub je simbol Duha Svetoga. Duh Sveti čak se i javljao u vidu goluba. Tako kad se Gospod krstio u Jordanu vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dođe na njega (Mat. 3, 16). Označavajući nezlobnost golub označava Duha Božjega. Jer je golub retko nezlobna životinja, i tim svojim svojstvom on simboliše Boga Duha, u kome nema nikakve zlobe.
Zmija je simbol Satane. Ona je poslužila kao oruđe Satani, kad je ovaj slagao Evu i nagovorio je na greh neposlušnosti prema Bogu. Jedina životinja na zemlji, nad kojom je Bog izrekao prokletstvo: "Da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske" (I Mojs. 3, 14). Otuda ono jezivo neprijateljstvo, koje postoji između zmije i svake druge životinje na zemlji. Kad je Gospod rekao učenicima: Budite mudri kao zmije, On je mislio na opreznost, s kojom se zmija kreće. Ali je odmah dodao: i nezlobivi kao golubovi. „Jer kaže Zlatoust, nema nikakve koristi od mudrosti, ako ona nije sjedinjena s nezlobivošću“ (Zlat. Tolk. Mateja 10, 16). Naprotiv takva zmijska mudrost za čoveka je vrlo opasna. Isidor Pelusiot ovako to tumači: „čuvati veru kao što zmija čuva glavu; svlačiti sa sebe starog čoveka kao što zmija svlači sa sebe stari svlak“ (Isid. Pel. pisma).
Aspida, ljuta i otrovna zmija, simbol je i đavola i svih onih koji tvore volju đavolju. Preteča je nazvao jevrejske starešine: porodi aspidini! I usta Gospodnja to su ponovila (Mat. 3, 7; 23, 33). Najzad je Gospod otvoreno rekao zlobnim glavarima jevrejskim: vaš je otac đavo (Jov. 8, 44). Iz ovoga je jasno, da aspida označava đavola, a porod aspidin decu đavolju.
Jagnje, ovca i vuk. Jagnje je simbol Hrista. Gle, jagnje Božje! uzviknuo je Preteča opazivši Hrista. A tajnovidac Jovan video je na prestolu slave nebeske Hrista kao jagnje. Ovce označavaju verne sledbenike Hristove, a vukovi nevernike i neznabošce. "Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu…" (Jov. 10, 251. Evo ja vas šaljem kao ovce među vukove - Mat. 10, 16). Očigledno, nije reč o ovcama i vukovima nego o ljudima.
Psi i svinje simbol su upornih nevernika, tvrdih i okorelih. I to psi označavaju naročito bludnike, a svinje proždrljivce. Zato je i rečeno od Spasitelja: Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje.
Kokoš i pilići. Kao što kokoš brižno okuplja piliće svoje, i hrani ih i greje, tako Spasitelj okuplja verne svoje. Tako je on hteo okupiti, i ljubavlju nahraniti i zagrejati, sinove Izrailjeve, ali oni to odbiše (Mat. 23, 37). Kokoš je, dakle, u ovom smislu simbol Hrista, a pilići simbol pravih sledbenika Hristovih.
Konj je simbol poslušnog i vernog sluge. Dionisije Areopagit piše, da konj označava poslušnost. U osmoglasnom kanonu apostoli se sravnjuju sa brzonogim konjima u smislu verne službe Bogu i brzine, s kojom proneše radosnu vest po celoj zemlji.
Čovek, lav, vo i orao – četiri su simbolične životinje, koje su u vizijama videli prorok Jezekilj i sveti Jovan kako stoje pod prestolom Svevišnjega (Jez. 1, 5; Otkr. 4, 6). Prema sveštenim piscima ove četiri životinje označavaju četiri osnovne vrline: mudrost, hrabrost, pravdu i čistotu. Što čovek označava mudrost, a lav hrabrost, jasno je. Vo označava pravdu zato što je bio žrtvena životinja, koja se prinosila za greh zbog pravde. Orao u letu označava čistotu zato što se diže u velike visine, a u visinama je čistota. Još ove četiri simbolične životinje označavaju raznolike duhovne sile oko prestola Božjega, koje dan i noć pevaju; Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot!
Žabe, vaši i razne bube, kojim porazi Bog stari Misir, označavaju razne grehe ljudske, rečju i delom (I Mojs. 8). A nevidljivi mikrobi i bakterije označavaju nevidljive, mislene grehe ljudske. Ako čovek brzo ne uguši zle pomisli u sebi, one se namnože i osile u duši – slično mikrobima u telu – i dovode dušu do teškog pa čak i smrtonosnog obolenja.
Divlje zveri uopšte označavaju velike strasti. Kao što divlje zveri rastržu tela, tako strasti rastržu duše. Stvoritelj je dao Adamu vlast nad svima strastima; otuda je on imao i vlast nad svima zverima, kao simbolima strasti. Oni sveti ljudi, koji su kroz novog Adama, Hrista, zadobili vlast nad strastima, zadobili su kroz to i vlast nad divljim zverima.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Iako su apostoli godinama hodali uz Hrista, čak su i oni pogrešno razumeli Njegove reči dok ih nije ispravio. Jerej Georgij Maksimov govori o opasnosti neukog tumačenja Reči Božje i ističe da je neophodno slediti objašnjenja Svetih Otaca – danas dostupna svakome uz pomoć moderne tehnologije.
U ovom Jevanđelju kroz metaforu se pripoveda o slugama i gospodaru, onima koji sa više vere čekaju gospodara i oni koji to ne čine.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
