Riznica mudrosti nalazi se u Starom i Novom zavetu, a brojne poruke možemo svakodnevno da koristimo kao ključ rešavanja svakodnevnih nedoumica.
Svaka životinja u Bibliji predstavlja metaforu za određenu vrlinu ili manu, Mnogima je poznata poveznica sa zmije sa đavolom, ali ne znaju npr. da Isusa Hrista osim jagnjeta predstavlja još jedna domaća životnija.
Golub je simbol Duha Svetoga. Duh Sveti čak se i javljao u vidu goluba. Tako kad se Gospod krstio u Jordanu vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dođe na njega (Mat. 3, 16). Označavajući nezlobnost golub označava Duha Božjega. Jer je golub retko nezlobna životinja, i tim svojim svojstvom on simboliše Boga Duha, u kome nema nikakve zlobe.
Zmija je simbol Satane. Ona je poslužila kao oruđe Satani, kad je ovaj slagao Evu i nagovorio je na greh neposlušnosti prema Bogu. Jedina životinja na zemlji, nad kojom je Bog izrekao prokletstvo: "Da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske" (I Mojs. 3, 14). Otuda ono jezivo neprijateljstvo, koje postoji između zmije i svake druge životinje na zemlji. Kad je Gospod rekao učenicima: Budite mudri kao zmije, On je mislio na opreznost, s kojom se zmija kreće. Ali je odmah dodao: i nezlobivi kao golubovi. „Jer kaže Zlatoust, nema nikakve koristi od mudrosti, ako ona nije sjedinjena s nezlobivošću“ (Zlat. Tolk. Mateja 10, 16). Naprotiv takva zmijska mudrost za čoveka je vrlo opasna. Isidor Pelusiot ovako to tumači: „čuvati veru kao što zmija čuva glavu; svlačiti sa sebe starog čoveka kao što zmija svlači sa sebe stari svlak“ (Isid. Pel. pisma).
Aspida, ljuta i otrovna zmija, simbol je i đavola i svih onih koji tvore volju đavolju. Preteča je nazvao jevrejske starešine: porodi aspidini! I usta Gospodnja to su ponovila (Mat. 3, 7; 23, 33). Najzad je Gospod otvoreno rekao zlobnim glavarima jevrejskim: vaš je otac đavo (Jov. 8, 44). Iz ovoga je jasno, da aspida označava đavola, a porod aspidin decu đavolju.
Jagnje, ovca i vuk. Jagnje je simbol Hrista. Gle, jagnje Božje! uzviknuo je Preteča opazivši Hrista. A tajnovidac Jovan video je na prestolu slave nebeske Hrista kao jagnje. Ovce označavaju verne sledbenike Hristove, a vukovi nevernike i neznabošce. "Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu…" (Jov. 10, 251. Evo ja vas šaljem kao ovce među vukove - Mat. 10, 16). Očigledno, nije reč o ovcama i vukovima nego o ljudima.
Psi i svinje simbol su upornih nevernika, tvrdih i okorelih. I to psi označavaju naročito bludnike, a svinje proždrljivce. Zato je i rečeno od Spasitelja: Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje.
Kokoš i pilići. Kao što kokoš brižno okuplja piliće svoje, i hrani ih i greje, tako Spasitelj okuplja verne svoje. Tako je on hteo okupiti, i ljubavlju nahraniti i zagrejati, sinove Izrailjeve, ali oni to odbiše (Mat. 23, 37). Kokoš je, dakle, u ovom smislu simbol Hrista, a pilići simbol pravih sledbenika Hristovih.
Konj je simbol poslušnog i vernog sluge. Dionisije Areopagit piše, da konj označava poslušnost. U osmoglasnom kanonu apostoli se sravnjuju sa brzonogim konjima u smislu verne službe Bogu i brzine, s kojom proneše radosnu vest po celoj zemlji.
Čovek, lav, vo i orao – četiri su simbolične životinje, koje su u vizijama videli prorok Jezekilj i sveti Jovan kako stoje pod prestolom Svevišnjega (Jez. 1, 5; Otkr. 4, 6). Prema sveštenim piscima ove četiri životinje označavaju četiri osnovne vrline: mudrost, hrabrost, pravdu i čistotu. Što čovek označava mudrost, a lav hrabrost, jasno je. Vo označava pravdu zato što je bio žrtvena životinja, koja se prinosila za greh zbog pravde. Orao u letu označava čistotu zato što se diže u velike visine, a u visinama je čistota. Još ove četiri simbolične životinje označavaju raznolike duhovne sile oko prestola Božjega, koje dan i noć pevaju; Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot!
Žabe, vaši i razne bube, kojim porazi Bog stari Misir, označavaju razne grehe ljudske, rečju i delom (I Mojs. 8). A nevidljivi mikrobi i bakterije označavaju nevidljive, mislene grehe ljudske. Ako čovek brzo ne uguši zle pomisli u sebi, one se namnože i osile u duši – slično mikrobima u telu – i dovode dušu do teškog pa čak i smrtonosnog obolenja.
Divlje zveri uopšte označavaju velike strasti. Kao što divlje zveri rastržu tela, tako strasti rastržu duše. Stvoritelj je dao Adamu vlast nad svima strastima; otuda je on imao i vlast nad svima zverima, kao simbolima strasti. Oni sveti ljudi, koji su kroz novog Adama, Hrista, zadobili vlast nad strastima, zadobili su kroz to i vlast nad divljim zverima.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Iako su apostoli godinama hodali uz Hrista, čak su i oni pogrešno razumeli Njegove reči dok ih nije ispravio. Jerej Georgij Maksimov govori o opasnosti neukog tumačenja Reči Božje i ističe da je neophodno slediti objašnjenja Svetih Otaca – danas dostupna svakome uz pomoć moderne tehnologije.
U ovom Jevanđelju kroz metaforu se pripoveda o slugama i gospodaru, onima koji sa više vere čekaju gospodara i oni koji to ne čine.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
