Riznica mudrosti nalazi se u Starom i Novom zavetu, a brojne poruke možemo svakodnevno da koristimo kao ključ rešavanja svakodnevnih nedoumica.
Svaka životinja u Bibliji predstavlja metaforu za određenu vrlinu ili manu, Mnogima je poznata poveznica sa zmije sa đavolom, ali ne znaju npr. da Isusa Hrista osim jagnjeta predstavlja još jedna domaća životnija.
Golub je simbol Duha Svetoga. Duh Sveti čak se i javljao u vidu goluba. Tako kad se Gospod krstio u Jordanu vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dođe na njega (Mat. 3, 16). Označavajući nezlobnost golub označava Duha Božjega. Jer je golub retko nezlobna životinja, i tim svojim svojstvom on simboliše Boga Duha, u kome nema nikakve zlobe.
Zmija je simbol Satane. Ona je poslužila kao oruđe Satani, kad je ovaj slagao Evu i nagovorio je na greh neposlušnosti prema Bogu. Jedina životinja na zemlji, nad kojom je Bog izrekao prokletstvo: "Da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske" (I Mojs. 3, 14). Otuda ono jezivo neprijateljstvo, koje postoji između zmije i svake druge životinje na zemlji. Kad je Gospod rekao učenicima: Budite mudri kao zmije, On je mislio na opreznost, s kojom se zmija kreće. Ali je odmah dodao: i nezlobivi kao golubovi. „Jer kaže Zlatoust, nema nikakve koristi od mudrosti, ako ona nije sjedinjena s nezlobivošću“ (Zlat. Tolk. Mateja 10, 16). Naprotiv takva zmijska mudrost za čoveka je vrlo opasna. Isidor Pelusiot ovako to tumači: „čuvati veru kao što zmija čuva glavu; svlačiti sa sebe starog čoveka kao što zmija svlači sa sebe stari svlak“ (Isid. Pel. pisma).
Aspida, ljuta i otrovna zmija, simbol je i đavola i svih onih koji tvore volju đavolju. Preteča je nazvao jevrejske starešine: porodi aspidini! I usta Gospodnja to su ponovila (Mat. 3, 7; 23, 33). Najzad je Gospod otvoreno rekao zlobnim glavarima jevrejskim: vaš je otac đavo (Jov. 8, 44). Iz ovoga je jasno, da aspida označava đavola, a porod aspidin decu đavolju.
Jagnje, ovca i vuk. Jagnje je simbol Hrista. Gle, jagnje Božje! uzviknuo je Preteča opazivši Hrista. A tajnovidac Jovan video je na prestolu slave nebeske Hrista kao jagnje. Ovce označavaju verne sledbenike Hristove, a vukovi nevernike i neznabošce. "Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu…" (Jov. 10, 251. Evo ja vas šaljem kao ovce među vukove - Mat. 10, 16). Očigledno, nije reč o ovcama i vukovima nego o ljudima.
Psi i svinje simbol su upornih nevernika, tvrdih i okorelih. I to psi označavaju naročito bludnike, a svinje proždrljivce. Zato je i rečeno od Spasitelja: Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje.
Kokoš i pilići. Kao što kokoš brižno okuplja piliće svoje, i hrani ih i greje, tako Spasitelj okuplja verne svoje. Tako je on hteo okupiti, i ljubavlju nahraniti i zagrejati, sinove Izrailjeve, ali oni to odbiše (Mat. 23, 37). Kokoš je, dakle, u ovom smislu simbol Hrista, a pilići simbol pravih sledbenika Hristovih.
Konj je simbol poslušnog i vernog sluge. Dionisije Areopagit piše, da konj označava poslušnost. U osmoglasnom kanonu apostoli se sravnjuju sa brzonogim konjima u smislu verne službe Bogu i brzine, s kojom proneše radosnu vest po celoj zemlji.
Čovek, lav, vo i orao – četiri su simbolične životinje, koje su u vizijama videli prorok Jezekilj i sveti Jovan kako stoje pod prestolom Svevišnjega (Jez. 1, 5; Otkr. 4, 6). Prema sveštenim piscima ove četiri životinje označavaju četiri osnovne vrline: mudrost, hrabrost, pravdu i čistotu. Što čovek označava mudrost, a lav hrabrost, jasno je. Vo označava pravdu zato što je bio žrtvena životinja, koja se prinosila za greh zbog pravde. Orao u letu označava čistotu zato što se diže u velike visine, a u visinama je čistota. Još ove četiri simbolične životinje označavaju raznolike duhovne sile oko prestola Božjega, koje dan i noć pevaju; Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot!
Žabe, vaši i razne bube, kojim porazi Bog stari Misir, označavaju razne grehe ljudske, rečju i delom (I Mojs. 8). A nevidljivi mikrobi i bakterije označavaju nevidljive, mislene grehe ljudske. Ako čovek brzo ne uguši zle pomisli u sebi, one se namnože i osile u duši – slično mikrobima u telu – i dovode dušu do teškog pa čak i smrtonosnog obolenja.
Divlje zveri uopšte označavaju velike strasti. Kao što divlje zveri rastržu tela, tako strasti rastržu duše. Stvoritelj je dao Adamu vlast nad svima strastima; otuda je on imao i vlast nad svima zverima, kao simbolima strasti. Oni sveti ljudi, koji su kroz novog Adama, Hrista, zadobili vlast nad strastima, zadobili su kroz to i vlast nad divljim zverima.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Iako su apostoli godinama hodali uz Hrista, čak su i oni pogrešno razumeli Njegove reči dok ih nije ispravio. Jerej Georgij Maksimov govori o opasnosti neukog tumačenja Reči Božje i ističe da je neophodno slediti objašnjenja Svetih Otaca – danas dostupna svakome uz pomoć moderne tehnologije.
U ovom Jevanđelju kroz metaforu se pripoveda o slugama i gospodaru, onima koji sa više vere čekaju gospodara i oni koji to ne čine.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Biblijski stručnjak Tom Majer tvrdi da se svet već nalazi u završnim poglavljima svoje istorije, navodeći da su biblijska proročanstva o poslednjim danima već počela da se ostvaruju.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
