Miloš K. ispričao je u potkastu "Gorky" o svom otkriću Boga, koje je bilo trnovito i izazovno. On je naveo primer, za koji tvrdi da je predstavljao zaposednutost.
Opisujući taj događaj u svojoj ispovesti je prepričao detalje iz noći kada je njegov brat video da se sa njim događa nešto neobično i svojim prisustvom mu pomogao da se iz tog stanja otrgne.
Kako kaže, detalja se ne seća, a iste mu je nakon par dana prepričao brat, koji je bio u sobi sa njima kad a se neobičan događaj zbio.
- Iz čista mira sam krenuo da psujem Boga, moj brat me je posle par dana upitao - da li se sećam šta se desilo, na šta sam ja rekao da se ne sećam. Sećao sam se da smo se raspravljali. Međutim rekao mi je da se nismo samo raspravljali, već da je neki duboki glas iz mene počeo da vređa Boga, čega se ja naravno nisam sećao - prepričao je mladić taj događaj, navodeći da je imao gubitak pamćenja.
On dodaje da mu je brat prepričao njegovo nesvakidašnje ponašanje, koje je u toj noći bilo krajnje uznemirujuće.
- Rekao mi je da sam pričao čudno, da je duboki glas glasno hulio na Boga, da su mi se videle samo beonjače, ali da kada me je dodirnuo spustile su mi se zenice, rekao je da se to desilo u dva navrata - prisetio se neprijatnog događaja.
Kako dalje kaže, nakon tog stanja se zapitao šta to znači i došao do otkrića da ako postoji đavo postoji i Bog.
- Kada mi je to rekao stao sam i dobro se zamislio. Shvatio sam da to nisu čista posla. Shvatio sam da ako želim da prihvatim da Gospod postoji, morao sam da prihvatim i postojanje đavola.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Najstariji manastir koji se uopšte pominje u straroj Raškoj jeste Crkva ili Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, dva kilometra severno od Novog Pazara, na ušću rečice Deževe u Rašku.
Tumančenje pravoslavnih običaja neretko je inspirisano ličnim pečatkom i pogledom na to kako treba da pristupamo određenim pravilima, koje nalaže crkva.
