Printscreen / TV HramEpiskom lipljanski Dositej u Manastiru Hilandar
Episkop lipjanski i vikar patrijarha Porfirija, posetio je srpski manastir na Svetoj gori, gde je služio arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog Jovana Šangajskog, podsećajući na važnost duhovne veze sa ovim svetim mestom i monaškim nasleđem Svetog Save.
Svaka poseta manastiru Hilandar ima poseban značaj u pravoslavlju i svetosavlju, jer predstavlja povratak izvorima duhovnosti i monaške tradicije koja vekovima čuva svetlost vere. Ovo sveto mesto na Svetoj Gori simbolizuje duboku povezanost sa Svetim Savom i duhovnim nasleđem srpskog naroda, te svaka poseta nosi sa sobom blagoslov i duhovnu obnovu za vernike.
Printscreen / TV Hram
Episkop Dositej i iguman Metodije
U ponedeljak, 1. jula 2024. godine, episkop lipljanski Dositej, vikarni episkop patrijarha Porfirija i starešina Vaznesenjske crkve, stigao je u dvodnevnu posetu bratstvu manastira Hilandar, gde mu je srdačnu dobrodošlicu priredio iguman ovog manastira, arhimandrit Metodije.
Drugog dana posete, na dan kada SPC molitveno proslavlja Svetog Jovana Šangajskog, episkop Dositej je služio arhijerejsku liturgiju u manastiru Hilandar. U ovoj svetoj službi, episkopu Dositeju sasluživali su iguman Metodije, jeromonah Arsenije i jerođakon Nektarije.
Duhovni mir i sveprožimajući spokoj manastira Hilandar, mesta monaškog postriga episkopa Dositeja, bili su idealna pozadina za molitveno okupljanje i proslavu. Episkop Dositej je bratstvu manastira Hilandara pristupio u decembru 1998. godine kao iskušenik, dok je monaški zavet primio na praznik Roždestva Presvete Bogorodice 2000. godine. U monaštvu je prošao kroz manastirska poslušanja crkvenjaka, oltarnika, prosforara, trpezarca, manastirskog pčelara, gostoprimca, bibliotekara i rizničara.
Printscreen / TV Hram
Episkom lipljanski Dositej u Manastiru Hilandar
U besedi posle bogosluženja, episkop je podsetio na važnost očuvanja vere i tradicije, te duhovne veze koja vezuje svakog vernika sa ovim svetim mestom.
Po završetku liturgije, episkopa Dositeja ispratila je hilandarska bratija, sa osećajem zahvalnosti za njegovu posetu i blagoslove koje je doneo. Njegovo preosveštenstvo potom se uputilo nazad za Beograd, ostavljajući za sobom osećaj duhovne obnove i blagoslova među bratstvom manastira Hilandar.
Ova poseta, obojena molitvom i sećanjem na monaške dane episkopa Dositeja, dodatno je osnažila duhovnu vezu između manastira i crkvene zajednice, podsećajući sve na važnost vere i duhovne podrške u savremenom svetu.
Dočekujući mošti Svetog Justina Ćelijskog i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice “Znamenje”, starešina Vaseljenske crkve prisetio se teških vremena komunističkog bezakonja i bezbožništva, potom je pozvao vernike da nastave duhovni puta kojim su nas uputili sveti preci.
Starješina hrama koji ovih dana privlači pažnju vernika zbog dočeka moštiju Svetog Justina Ćelijskog i mesto sabiranja pred polazak Spasovdanske litije, i vikar patrijarha Porfirija svojim životom i delom svedoči o neugasivom plamenu vere i posvećenosti, vodeći vernike putem duhovne obnove i mira.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Čudotvorna relikvija ispraćena je iz luke manastira Vatopeda, a u prestonicu dolazi u pratnji igumana Jefrema i svetogorske bratije, dok se u Vaznesenjskoj crkvi očekuje svečani doček i dolazak hiljada vernika.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
