Centralna figura ove freske, jedan je od sedam velikih angela serafima i igrao je ključnu ulogu u najvažnijim hrišćanskim događajima, od najave rođenja Presvete Bogorodice Marije i Isusa Hrista, do prenošenja vesti o Hristovom vaskrsenju, čime je postao simbol nade, vere i čuda.
U bogatom mozaiku pravoslavnog nasleđa, jedna freska posebno se izdvaja svojom svetom i nadahnjujućom pričom. Najpoznatija srpska freska na svetu, koja prikazuje arhangela Gavrila, nosi sa sobom duboke i manje poznate činjenice koje osvetljavaju značaj ovog nebeskog glasnika u istoriji hrišćanstva.
Arhangel Gavrilo, čiji se sveti lik nalazi na ovoj freski, bio je poslanik Božiji u tri ključna trenutka koja su oblikovala sudbinu hrišćanstva. Prema predanju, prvi put se pojavio pred Zaharijem i objavio mu da će mu Jelisaveta roditi sina Jovana Preteču Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja. Drugi put se pojavio pred pravednim Joakimom i Anom, najavivši im rođenje Presvete Bogorodice Marije. Gavrilova objava označila je početak novog poglavlja u Božijem planu za spasenje ljudskog roda.
Nakon toga, arhangel Gavrilo ponovo se javio, ovaj put Presvetoj Bogorodici Mariji, da bi joj saopštio da će ona biti ta koja će roditi Sina Božijeg, spasitelja ljudskog roda, Isusa Hrista. Ovaj događaj, poznat kao Blagovesti, predstavljao je trenutak kada je Bog odlučio da se utelovi i postane čovek, donoseći sa sobom spasenje i večni život.
No, možda najvažnija vest koju je arhangel Gavrilo preneo svetu, i koja je zabeležena na ovoj predivnoj srpskoj freski, jeste vaskrsenje Hristovo. Nakon što je Hristos pobedio smrt i vaskrsao, Gavrilo je bio taj koji je preneo najveću i najradosniju vest u hrišćanstvu – da je Hristos ustao iz mrtvih. Ova objava je temelj hrišćanske vere, jer potvrđuje Hristovu božansku prirodu i obećava vaskrsenje i život večni svima koji veruju.
Šest manje poznatih činjenica o Belom anđelu
Na svodovima mileševskog manastira osvanula je u 13. veku.
Beli anđeo je samo deo kompozicije Mironosnice na Hristovom grobu, prikazuje arhangela Gavrila raširenih krila, obučenog u beo hiton, dok sedi na velikom kamenu i prstom pokazuje na Hristov grob, koji je u tom trenutku već postao mesto njegovog vaskrsnuća.
Beli anđeo je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči, bez obzira na to iz kog ugla ga posmatrate.
U srpskom narodu ova freska je sinonim za nadu, spasenje i čuda.
Preko Belog anđela u 16. veku je naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije.
Prvi satelitski prenos video-signala između Evrope i Amerike 1962. godine sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku.
Freska arhangela Gavrila, kroz ove događaje, postaje više od umetničkog dela; ona je duhovni prozor u najvažnije trenutke hrišćanstva. Njena lepota i svetost privlače vernike iz celog sveta, podsećajući ih na veličanstvenu ulogu koju je Gavrilo igrao u Božijem planu spasenja.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života. U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga. Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju. Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Wikimedia/Snežana Trifunović
Wikimedia/Snežana Trifunović
Wikimedia/Public domain
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
19:41
KADA ISTORIJA STANE NA POŠTANSKU MARKICU: Pošta Srbije izdaje marku povodom velikog crkvenog jubileja
Praznici i sveci
18:30
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC sutra slavi Svetog mučenika Sevastijana
Aktuelno iz SPC
17:00
KAKO DA VOLIMO ONOGA KO ŽIVI U GREHU? Vladika Jovan otkriva kako ljubav pokriva mnoštvo padova i sagrešenja
Posni recepti
16:22
OD OVE PRAZNIČNE RAFAELO TORTE UVEK SE TRAŽI PARČE VIŠE: Posna verzija čuvene poslastice oduševiće celu porodicu
Duhovna riznica
14:00
E KAD VAM NEKO I OVO OPROSTI, ZNAJTE DA VAS SIGURNO VOLI! Sveti Marko Podvižnik otkriva šta je mera prave ljubavi!
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Najstariji nivo je arheološki najzanimljiviji i sadrži grobove Feliksa i Adaukta u maloj podzemnoj bazilici.
Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
