Jedna od najlepših i najšumovitijih planina u regiji pravi je raj za ljubitelje hajkinga, ali i za one koji imaju problema sa plućima, jer, kao svojevrsna vazdušna banja, poseduje i lekovite moći.
Golija, park prirode i rezervat biosfere, izazov je i za ljubitelje avantura i istorije. Među brojnim tajnama koje krije u svojim nedrima, izdvaja se i jedan malo poznat, a vredan biser – najmanja crkva u Srbiji.
"Ne zna Golija šta je delija", kaže pošalica kojom lokalci vole da izazivaju ljubitelje planinarenja. Po planini neverovatne lepote, koja se u obliku latiničnog slova S prostire dužinom od 32 kilometra, smenjuju se guste šume, beskrajni pašnjaci, jezera, rečice, potoci. Vrvi od lekovitog bilja, ali i od kulturno-istorijskih spomenika.
Osim Rimskog mosta, Golija krije i duhovni dragulj koju vernici od milja zovu Marinica. Mala, zapravo najmanja crkva u Srbiji, a velika svetinja.
Ako budete uporni, naći ćete je nadomak Novog Pazara, na nekih sedam kilometara od regionalnog puta koji ovaj grad na zapadu Srbije spaja sa Sjenicom. No, do svetinje koja se nalazi na južnim obroncima Golije, na gotovo nepristupačnom brdu visokom 1200 metara, morate da dođete peške.
Kada vam pogled probistri svež planinski vazduh, ugledaćete je na jednoj čistini, ponosnu i dostojanstvenu, sa patinom vremena koje svedoči o burnoj istoriji ovih prostora.
youtube/RTS Oko - Zvanični kanal
Spoljašnjost crkve
Zbog toga je i proglašena spomenikom kulture od velikog značaja.
Građevina jednostavnog oblika i proste arhitekture toliko je mala, da u nju može da stane tek troje ljudi. Otvara se samo dva puta u godini – za Uskrs i 30. jula na Ognjenu Mariju, dan svetiteljke kojoj je posvećena.
Sveta velikomučenica Marina, sestra Gromovnika Ilije koja pali i kažnjava ognjem, rimska je svetiteljka iz 3. veka i poštuje se u svim hrišćanskim crkvama.
Printscreen/Youtube/Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva
Ognjena Marija
O nastanku jedinstvenog sakralnog objekta skromne površine raspredaju se razne priče i legende. Prepliću se istorijske činjenice sa narodnim, a među njima je i ona koja kaže da je izgrađena za samo jednu noć.Podignuta je tokom prve decenije 17. veka na temeljima stare crkve iz 13. veka, što već samo po sebi govori da ima veliki istorijski značaj i da među meštanima ne samo sela Dojinoviće kojem pripada, već i mnogim vernicima predstavlja posebno mesto.
Tadašnji aga je, kaže narodna priča, odobrio vernicima gradnju crkve, ali pod određenim uslovima. Jedan je bio da u svetinju ne može da stane više od troje ljudi. Prema istoj legendi, izgradila ju je porodica Smudić.
Crkva svete Marine, ili Marinica, napravljena je od kamena tesanika dopremljenog iz obližnjeg majdana. Dimenzije su 4,02 x 2,62 metra, dok visina iznosi 180 centimetara.
No, zidovi su veoma široki, tako da unutrašnjost ima tek 2,50 x 1,20 metara. Zbog toga se liturgija služi uglavnom ispred crkve. Postoji samo jedan minijaturni prozor.
U unutrašnjem delu građevine sa jednobrodnom osnovom i trostranom apsidom dominiraju ornamenti, mozaici i freskopis. Predstave su uglavnom posvećene Isusu Hristu i presvetoj Bogorodici.
Nema celih kompozicija i detalja, kao u manastirima nedaleko od nje, Sopoćanima na primer, već je reč o glavama i poprsjima.
Kako do najmanje crkve u Srbiji?
youtube/RTS Oko - Zvanični kanal
Freska u crkvi
Nije lako doći do Marinice. U zavisnosti od vremenskih uslova, pešačenje može da potraje i dva sata. Međutim, nećete zažaliti kad se jednom nađete u neposrednoj blizini male svetinje koja emituje neki poseban mir.
Opčiniće vas i pogled koji sa najviše tačke sela Dojinoviće dopire do vrhova Golije i Kopaonika, i pokriva dobar deo Raške oblasti.
Nezaboravan pejzaž protkan notama naše prošlosti… Svakako ćete se posle ovog duhovnog putovanja osećati smirenije i bezbrižnije.
Najmanja crkva u Srbiji, neki kažu i u svetu. Kada se posmatra iz vazduha, kao da je sa nebesa sletela na obronke jedne od naših najlepših planina, piše "Blic Žena".
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Budući da je danas treći dan Vaskrsa tranzit vernika kroz svetinju je pojačan, a samim tim i vrednost priloga koji vernici dobrovoljno odvajaju kao donaciju svetinji.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Najstariji manastir koji se uopšte pominje u straroj Raškoj jeste Crkva ili Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, dva kilometra severno od Novog Pazara, na ušću rečice Deževe u Rašku.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Budući da je danas treći dan Vaskrsa tranzit vernika kroz svetinju je pojačan, a samim tim i vrednost priloga koji vernici dobrovoljno odvajaju kao donaciju svetinji.
Na aerodromu Šeremetjevo uvažene goste su dočekali predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit volokolamski Antonije i ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji Momčilo Babić.
U danima posle Vaskrsa, kada su frižideri puni ofarbanik, ali nepojedena jaja, svaka domaćica traži način da ih iskoristi. Ovo veselo jelo u obliku pilića nije samo ukusno – već je prava praznična radost na tanjiru!
