Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
U svetoj lavri Hilandaru, uz molitvu i duboku duhovnu svečanost, proslavljena je ktitorska slava, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, velikog zaštitnika i ktitora ove svete obitelji. Dan uoči slave, iguman Metodije sa bratstvom manastira dočekao je Episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, koji je svojim prisustvom i molitvama doprineo da ovaj dan bude još svečaniji i duhovno uzvišeniji.
Foto: SPC / TV Hram
Manastir Hilandar proslavio je svoju ktitorsku slavu, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog
U svom srdačnom pozdravu, iguman Metodije je naglasio značaj ovog praznika, ističući da su sveti ktitori manastira Hilandar, među kojima se izdiže svetitelj Prepodobni Simeon Mirotočivi, ne samo nebeski zaštitnici već i izvor nepresušne duhovne snage i nade za sve vernike. Podsetio je na duboku simboliku i duhovnu težinu prisustva vladike Justina, naglašavajući da je dolazak mladića arhijereja, kao što je bio pre više od 25 godina, naslikao čudesne puteve Gospodnje, koji ga vode u višu duhovnu službu, ali i bliže rajskim nebeskim blagoslovima.
Foto: SPC / TV Hram
Monasi manastira Hilandar za pojnicom
- Naše molitve su da Presveta Bogorodica Trojeručica, koja je uvek prisutna u manastiru Hilandaru, svojom silnom zaštitom bude sa vama i da vas vodi kroz najuzvišenije poslušanje arhijereja - rekao je iguman, dodajući da je ovaj trenutak u životu episkopa Justina, kao i manastirske bratije, trenutak dubokog osećanja Božije milosti i blagoslova.
Episkop Justin, koji je, kao mlad bogoslov, pre više od dva i po desetleća posetio ovaj manastir i izrazio želju da jednog dana postane monah, sada kao arhijerej, osećao je duboku zahvalnost za sve molitve i podršku koje je dobijao tokom svih ovih godina. On je u svom obraćanju podsetio na svoja rana sećanja i duboko urezane trenutke koje je imao prilikom prve posete Hilandaru, dodajući da su mu molitve i bratska ljubav manastirske bratije pomagale na njegovom putu duhovnog uzrastanja.
Foto: SPC / TV Hram
Vladika zapadnoevropski Justin
- Danas, sa zahvalnošću, stojim ovde, osećajući da molitve Presvete Bogorodice Trojeručice i sveti ktitori manastira, zajedno sa svetinjom koja nas okružuje, vode nas ka spasenju - kazao je vladika zapadnoevropski Justin, naglašavajući da je svaki podvig na ovom putu neprocenjiv i važan, te da je manastir Hilandar bio i ostao izvor duboke duhovne utehe i snage za sve one koji su se njemu predali.
Proslava ktitorske slave nastavljena je uz svenoćno bdenje, koje je služio episkop Justin, uz sasluživanje igumana Hilandara, arhimandrita Metodija, hilandarskih sveštenomonaha i mirskog sveštenstva. Za desnom pevnicom pojali su monasi manastira Karakala, a za levom hilandarski pojci, čime je molitvena atmosfera bila uzdignuta do nebeskih visina. Ova sveta liturgija, kao i molitve koje su odjekivale zidovima ovog velikog manastira, donele su nove blagoslove za sve prisutne.
Foto: SPC / TV Hram
Vernici na liturgiji na dan ktitorske slave manastira Hilandar
Tokom liturgije, pored manastirske bratije i brojnih poklonika, prisutan je bio i konzul Republike Srbije u Grčkoj, gospodin Dejan Mačković, koji je svojom prisutnošću dodatno ojačao ovaj duhovni trenutak, a molitve su zajedno sa bratstvom i svima koji su se našli u manastiru upućene na ukrepljenje vere, nade i ljubavi.
Manastir Hilandar, kao srce pravoslavne Srbije na Svetoj Gori, nastavlja da bude mesto gde se molitva i duhovnost prelivaju u večnost. Ktitorska slava, kao i svaka služba u ovom svetom mestu, podseća nas na večno prisustvo Božje milosti, koja nas blagoslovi i štiti putem spasenja. Neka molitve Prepodobnog Simeona Mirotočivog i sveti ktitori ovog manastira ostanu na večnu pomoć svima koji ovde traže utehu i duhovnu snagu.
U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
