Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
U svetoj lavri Hilandaru, uz molitvu i duboku duhovnu svečanost, proslavljena je ktitorska slava, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, velikog zaštitnika i ktitora ove svete obitelji. Dan uoči slave, iguman Metodije sa bratstvom manastira dočekao je Episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, koji je svojim prisustvom i molitvama doprineo da ovaj dan bude još svečaniji i duhovno uzvišeniji.
Foto: SPC / TV Hram
Manastir Hilandar proslavio je svoju ktitorsku slavu, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog
U svom srdačnom pozdravu, iguman Metodije je naglasio značaj ovog praznika, ističući da su sveti ktitori manastira Hilandar, među kojima se izdiže svetitelj Prepodobni Simeon Mirotočivi, ne samo nebeski zaštitnici već i izvor nepresušne duhovne snage i nade za sve vernike. Podsetio je na duboku simboliku i duhovnu težinu prisustva vladike Justina, naglašavajući da je dolazak mladića arhijereja, kao što je bio pre više od 25 godina, naslikao čudesne puteve Gospodnje, koji ga vode u višu duhovnu službu, ali i bliže rajskim nebeskim blagoslovima.
Foto: SPC / TV Hram
Monasi manastira Hilandar za pojnicom
- Naše molitve su da Presveta Bogorodica Trojeručica, koja je uvek prisutna u manastiru Hilandaru, svojom silnom zaštitom bude sa vama i da vas vodi kroz najuzvišenije poslušanje arhijereja - rekao je iguman, dodajući da je ovaj trenutak u životu episkopa Justina, kao i manastirske bratije, trenutak dubokog osećanja Božije milosti i blagoslova.
Episkop Justin, koji je, kao mlad bogoslov, pre više od dva i po desetleća posetio ovaj manastir i izrazio želju da jednog dana postane monah, sada kao arhijerej, osećao je duboku zahvalnost za sve molitve i podršku koje je dobijao tokom svih ovih godina. On je u svom obraćanju podsetio na svoja rana sećanja i duboko urezane trenutke koje je imao prilikom prve posete Hilandaru, dodajući da su mu molitve i bratska ljubav manastirske bratije pomagale na njegovom putu duhovnog uzrastanja.
Foto: SPC / TV Hram
Vladika zapadnoevropski Justin
- Danas, sa zahvalnošću, stojim ovde, osećajući da molitve Presvete Bogorodice Trojeručice i sveti ktitori manastira, zajedno sa svetinjom koja nas okružuje, vode nas ka spasenju - kazao je vladika zapadnoevropski Justin, naglašavajući da je svaki podvig na ovom putu neprocenjiv i važan, te da je manastir Hilandar bio i ostao izvor duboke duhovne utehe i snage za sve one koji su se njemu predali.
Proslava ktitorske slave nastavljena je uz svenoćno bdenje, koje je služio episkop Justin, uz sasluživanje igumana Hilandara, arhimandrita Metodija, hilandarskih sveštenomonaha i mirskog sveštenstva. Za desnom pevnicom pojali su monasi manastira Karakala, a za levom hilandarski pojci, čime je molitvena atmosfera bila uzdignuta do nebeskih visina. Ova sveta liturgija, kao i molitve koje su odjekivale zidovima ovog velikog manastira, donele su nove blagoslove za sve prisutne.
Foto: SPC / TV Hram
Vernici na liturgiji na dan ktitorske slave manastira Hilandar
Tokom liturgije, pored manastirske bratije i brojnih poklonika, prisutan je bio i konzul Republike Srbije u Grčkoj, gospodin Dejan Mačković, koji je svojom prisutnošću dodatno ojačao ovaj duhovni trenutak, a molitve su zajedno sa bratstvom i svima koji su se našli u manastiru upućene na ukrepljenje vere, nade i ljubavi.
Manastir Hilandar, kao srce pravoslavne Srbije na Svetoj Gori, nastavlja da bude mesto gde se molitva i duhovnost prelivaju u večnost. Ktitorska slava, kao i svaka služba u ovom svetom mestu, podseća nas na večno prisustvo Božje milosti, koja nas blagoslovi i štiti putem spasenja. Neka molitve Prepodobnog Simeona Mirotočivog i sveti ktitori ovog manastira ostanu na večnu pomoć svima koji ovde traže utehu i duhovnu snagu.
U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Upouci za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj nas podseća na Hristovo obećanje koje ne vara, ali i razotkriva zašto ga ne doživljavamo: „Savest nam ne daje da očekujemo bilo kakvu milost.“
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima.
Današnja izgled crkva je dobila 1876. godine, kada je sazidana spoljašnja priprata, a osim crkve u manastirskom kompleksu izgrađeni su i sačuvani stari konaci i drugi prateći objekti.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
Obučena u skromni redovnički habit, sa maramom na glavi i osmehom punim mira, sestra Eva, koja sada ima 21 godinu, obilazi barove, pijace i prodavnice u saveznoj državi Gojas, prodajući brojanice i šireći poruke Isusa i Bogorodice.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
