Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
U svetoj lavri Hilandaru, uz molitvu i duboku duhovnu svečanost, proslavljena je ktitorska slava, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, velikog zaštitnika i ktitora ove svete obitelji. Dan uoči slave, iguman Metodije sa bratstvom manastira dočekao je Episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, koji je svojim prisustvom i molitvama doprineo da ovaj dan bude još svečaniji i duhovno uzvišeniji.
Foto: SPC / TV Hram
Manastir Hilandar proslavio je svoju ktitorsku slavu, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog
U svom srdačnom pozdravu, iguman Metodije je naglasio značaj ovog praznika, ističući da su sveti ktitori manastira Hilandar, među kojima se izdiže svetitelj Prepodobni Simeon Mirotočivi, ne samo nebeski zaštitnici već i izvor nepresušne duhovne snage i nade za sve vernike. Podsetio je na duboku simboliku i duhovnu težinu prisustva vladike Justina, naglašavajući da je dolazak mladića arhijereja, kao što je bio pre više od 25 godina, naslikao čudesne puteve Gospodnje, koji ga vode u višu duhovnu službu, ali i bliže rajskim nebeskim blagoslovima.
Foto: SPC / TV Hram
Monasi manastira Hilandar za pojnicom
- Naše molitve su da Presveta Bogorodica Trojeručica, koja je uvek prisutna u manastiru Hilandaru, svojom silnom zaštitom bude sa vama i da vas vodi kroz najuzvišenije poslušanje arhijereja - rekao je iguman, dodajući da je ovaj trenutak u životu episkopa Justina, kao i manastirske bratije, trenutak dubokog osećanja Božije milosti i blagoslova.
Episkop Justin, koji je, kao mlad bogoslov, pre više od dva i po desetleća posetio ovaj manastir i izrazio želju da jednog dana postane monah, sada kao arhijerej, osećao je duboku zahvalnost za sve molitve i podršku koje je dobijao tokom svih ovih godina. On je u svom obraćanju podsetio na svoja rana sećanja i duboko urezane trenutke koje je imao prilikom prve posete Hilandaru, dodajući da su mu molitve i bratska ljubav manastirske bratije pomagale na njegovom putu duhovnog uzrastanja.
Foto: SPC / TV Hram
Vladika zapadnoevropski Justin
- Danas, sa zahvalnošću, stojim ovde, osećajući da molitve Presvete Bogorodice Trojeručice i sveti ktitori manastira, zajedno sa svetinjom koja nas okružuje, vode nas ka spasenju - kazao je vladika zapadnoevropski Justin, naglašavajući da je svaki podvig na ovom putu neprocenjiv i važan, te da je manastir Hilandar bio i ostao izvor duboke duhovne utehe i snage za sve one koji su se njemu predali.
Proslava ktitorske slave nastavljena je uz svenoćno bdenje, koje je služio episkop Justin, uz sasluživanje igumana Hilandara, arhimandrita Metodija, hilandarskih sveštenomonaha i mirskog sveštenstva. Za desnom pevnicom pojali su monasi manastira Karakala, a za levom hilandarski pojci, čime je molitvena atmosfera bila uzdignuta do nebeskih visina. Ova sveta liturgija, kao i molitve koje su odjekivale zidovima ovog velikog manastira, donele su nove blagoslove za sve prisutne.
Foto: SPC / TV Hram
Vernici na liturgiji na dan ktitorske slave manastira Hilandar
Tokom liturgije, pored manastirske bratije i brojnih poklonika, prisutan je bio i konzul Republike Srbije u Grčkoj, gospodin Dejan Mačković, koji je svojom prisutnošću dodatno ojačao ovaj duhovni trenutak, a molitve su zajedno sa bratstvom i svima koji su se našli u manastiru upućene na ukrepljenje vere, nade i ljubavi.
Manastir Hilandar, kao srce pravoslavne Srbije na Svetoj Gori, nastavlja da bude mesto gde se molitva i duhovnost prelivaju u večnost. Ktitorska slava, kao i svaka služba u ovom svetom mestu, podseća nas na večno prisustvo Božje milosti, koja nas blagoslovi i štiti putem spasenja. Neka molitve Prepodobnog Simeona Mirotočivog i sveti ktitori ovog manastira ostanu na večnu pomoć svima koji ovde traže utehu i duhovnu snagu.
U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
