Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
U svetoj lavri Hilandaru, uz molitvu i duboku duhovnu svečanost, proslavljena je ktitorska slava, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, velikog zaštitnika i ktitora ove svete obitelji. Dan uoči slave, iguman Metodije sa bratstvom manastira dočekao je Episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, koji je svojim prisustvom i molitvama doprineo da ovaj dan bude još svečaniji i duhovno uzvišeniji.
Foto: SPC / TV Hram
Manastir Hilandar proslavio je svoju ktitorsku slavu, praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog
U svom srdačnom pozdravu, iguman Metodije je naglasio značaj ovog praznika, ističući da su sveti ktitori manastira Hilandar, među kojima se izdiže svetitelj Prepodobni Simeon Mirotočivi, ne samo nebeski zaštitnici već i izvor nepresušne duhovne snage i nade za sve vernike. Podsetio je na duboku simboliku i duhovnu težinu prisustva vladike Justina, naglašavajući da je dolazak mladića arhijereja, kao što je bio pre više od 25 godina, naslikao čudesne puteve Gospodnje, koji ga vode u višu duhovnu službu, ali i bliže rajskim nebeskim blagoslovima.
Foto: SPC / TV Hram
Monasi manastira Hilandar za pojnicom
- Naše molitve su da Presveta Bogorodica Trojeručica, koja je uvek prisutna u manastiru Hilandaru, svojom silnom zaštitom bude sa vama i da vas vodi kroz najuzvišenije poslušanje arhijereja - rekao je iguman, dodajući da je ovaj trenutak u životu episkopa Justina, kao i manastirske bratije, trenutak dubokog osećanja Božije milosti i blagoslova.
Episkop Justin, koji je, kao mlad bogoslov, pre više od dva i po desetleća posetio ovaj manastir i izrazio želju da jednog dana postane monah, sada kao arhijerej, osećao je duboku zahvalnost za sve molitve i podršku koje je dobijao tokom svih ovih godina. On je u svom obraćanju podsetio na svoja rana sećanja i duboko urezane trenutke koje je imao prilikom prve posete Hilandaru, dodajući da su mu molitve i bratska ljubav manastirske bratije pomagale na njegovom putu duhovnog uzrastanja.
Foto: SPC / TV Hram
Vladika zapadnoevropski Justin
- Danas, sa zahvalnošću, stojim ovde, osećajući da molitve Presvete Bogorodice Trojeručice i sveti ktitori manastira, zajedno sa svetinjom koja nas okružuje, vode nas ka spasenju - kazao je vladika zapadnoevropski Justin, naglašavajući da je svaki podvig na ovom putu neprocenjiv i važan, te da je manastir Hilandar bio i ostao izvor duboke duhovne utehe i snage za sve one koji su se njemu predali.
Proslava ktitorske slave nastavljena je uz svenoćno bdenje, koje je služio episkop Justin, uz sasluživanje igumana Hilandara, arhimandrita Metodija, hilandarskih sveštenomonaha i mirskog sveštenstva. Za desnom pevnicom pojali su monasi manastira Karakala, a za levom hilandarski pojci, čime je molitvena atmosfera bila uzdignuta do nebeskih visina. Ova sveta liturgija, kao i molitve koje su odjekivale zidovima ovog velikog manastira, donele su nove blagoslove za sve prisutne.
Foto: SPC / TV Hram
Vernici na liturgiji na dan ktitorske slave manastira Hilandar
Tokom liturgije, pored manastirske bratije i brojnih poklonika, prisutan je bio i konzul Republike Srbije u Grčkoj, gospodin Dejan Mačković, koji je svojom prisutnošću dodatno ojačao ovaj duhovni trenutak, a molitve su zajedno sa bratstvom i svima koji su se našli u manastiru upućene na ukrepljenje vere, nade i ljubavi.
Manastir Hilandar, kao srce pravoslavne Srbije na Svetoj Gori, nastavlja da bude mesto gde se molitva i duhovnost prelivaju u večnost. Ktitorska slava, kao i svaka služba u ovom svetom mestu, podseća nas na večno prisustvo Božje milosti, koja nas blagoslovi i štiti putem spasenja. Neka molitve Prepodobnog Simeona Mirotočivog i sveti ktitori ovog manastira ostanu na večnu pomoć svima koji ovde traže utehu i duhovnu snagu.
U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
