U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, sinoć su se u svim svetogorskim manastirima uznosile molitve tokom prazničnog svenoćnog bdenja, proslavljajući Sveta Tri Jerarha – Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova. Ovaj sveti čin, duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, predstavlja noćno bogosluženje koje se održava uoči velikih praznika, spajajući večernje, jutrenje i prvi čas u jedinstvenu liturgijsku celinu.
Svenoćno bdenje, kao izraz budnosti i molitvenog stanja duše, podseća vernike na reči Gospoda: "Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš." Ova sveta služba ne samo da osnažuje veru, već i povezuje vernike sa nebeskom liturgijom, pružajući im priliku da, kroz molitvu i pesmu, dožive predokus Carstva nebeskog.
U manastiru Hilandaru, srpskoj svetinji na Svetoj Gori, nakon bogosluženja jutros su vernicima na celivanje iznete čestice moštiju Sveta Tri Jerarha. Ova relikvija, koja je jedna od mnogobrojnih neprocenjivih vrednosti koje se čuvaju u hilandarskoj riznici, iznosi se pred vernike na dan posvećen ovim velikim svetiteljima, pružajući duhovnu utehu i blagoslov svima prisutnima.
Manastir Hilandar, sa svojom bogatom riznicom svetinja i relikvija, nastavlja da bude duhovni svetionik za sve pravoslavne vernike, čuvajući neprocenjivo blago vere i tradicije, koje se s ljubavlju i pobožnošću prenosi kroz vekove.
Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije. Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom. Starci Svete gore, sa iskustvom molitve i asketskog života, nude duhovne savete koji deluju kao lek za savremene psihičke i duhovne teškoće čoveka. Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
Facebook
Aktuelno iz SPC
19:06 | 18.01.2025
NA KRSTOVDAN SE UPOKOJIO MONAH MITROFAN HILANDARAC: Tihi odlazak velikog duhovnika Hilandara
Duhovna riznica
16:23 | 06.02.2025
KAŽU DA JE OVO NAJLEPŠA IKONA ISUSA HRISTA: Čuva se u srpskoj svetinji i predstavlja dragulj umetnosti
Duhovna riznica
23:53 | 09.02.2025
SAVETI MONAHA SA SVETE GORE KAKO PREŽIVETI U BRZOM VREMENU: Bog ovako pomaže u rešavanju problema
Praznici i sveci
00:01 | 12.02.2025
DANAS JE CRVENO SLOVO, SLAVIMO TRI SVETA JERARHA: Veliki sveci koji su podelili narod, pa se javili u snu episkopu i tražili da se zajedno praznuju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Patrijarh srpski služio svetu Liturgiju u Mirijevu na praznik Svetog Pantelejmona i besedio o veri, molitvi „Gospode, pomiluj“ i čovekovom odnosu prema Bogu.
Vernici često zanemare kako prilaze Svetoj čaši.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
Patrijarh srpski služio svetu Liturgiju u Mirijevu na praznik Svetog Pantelejmona i besedio o veri, molitvi „Gospode, pomiluj“ i čovekovom odnosu prema Bogu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
