Priča o crkvi počela je krajem 1920-ih godina sa dve žene, Elizabet Šelenberg i Narisom Koks Vanderlip.
Obala Kalifornije je sama po sebi prirodni fenomen, bogata je značajnim arhitektonskim mestima sa pogledom na Tihi okean.
Jedno od omiljenih mesta za trenutke opuštanja i molitvu na toj peščanoj liniji je Crkva putnika Liolda Rajta.
Priča o crkvi počela je krajem 1920-ih godina sa dve žene, Elizabet Šelenberg i Narisom Koks Vanderlip. Prva je sanjala o maloj crkvi na brdu, sa pogledom na Pacifik, gde bi putnici mogli da stanu i komuniciraju sa Bogom i prirodom. Druga je imala 3,5 hektara zemlje uz uske šljunkovite puteve koji su prolazili kroz poluostrvo Palos Verdes.
Ove dve žene su se držale svog sna gotovo dvadeset godina, kroz Veliku depresiju i Drugi svetski rat, pre nego što su angažovale Liolda Rajta.
Inspirisan nedavnim putovanjem kroz kalifornijske sekvoje, cilj Rajta bio je da "napravi delikatnu ogradu koja omogućava okolnom pejzažu da oplemeni sveti prostor".
U toj viziji je uspeo upotrebom drveta i stakla prilikom izgradnje crkve, kao i kroz razne paprati koje je posadio unutar crkve, nalik onima koje se nalaze na šumskom tlu, kao i njegovim predviđanjem da posadi sekvoje oko crkve.
Te sekvoje će sazreti nakon njegove smrti i pružiti prirodnu krošnju koju je zamislio.
Prošlo je više od sedamdeset godina otkako je crkva otvorena 1951. godine. Njena lepota i dalje pleni i inspiriše, pozivajući prolaznike da je posete i pomole se u njoj. Upravo je ova crkva pomogla mnogima u teškim vremenima, a podseća na Elizabetu Šelenberg i Nariski Koks Vanderlip, koje su u trenucima ekonomskog kolapsa i ratnih dešavanja sanjale o mestu gde će se drugi moliti i razgovarati sa Bogom.
Kao što Alain de Boton piše u Arhitekturi sreće: "Možda upravo tada kada su naši životi najproblematičniji postajemo najspremniji da prihvatimo lepe stvari."
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Inicijativa koja dolazi u trenutku kada verska pitanja postaju centralna tema političkih debata u Americi, i uz stvaranje novog mehanizma za zaštitu prava religijskih zajednica.
Tramp je prisutnima rekao da se njegov odnos prema religiji promenio nakon što je prošle godine preživio pokušaj atentata i pozvao Amerikance da "vrate Boga u svoje živote“.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
