Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje "Crkve Kurta Kobejna“.
Obožavanje muzičkih zvezda i stvaranje gotovo religioznog kulta ličnosti oko njih nije nov fenomen. Od samih početaka popularne muzike, ljudi su podizali svojevrsne „svetinje“ posvećene omiljenim pevačima, razvijali snažne emocionalne - pa i parasocijalne - veze sa njima, a njihova smrt često se doživljavala kao gubitak bliskog člana porodice. Tako je bilo još od pedesetih godina prošlog veka, kada su zvezde poput Frenka Sinatre, Elvisa Prislija i Bitlsa izazivale talase masovne euforije i tuge.
Jedan od upečatljivijih, i donekle mračnijih, primera idolopoklonstva u novijoj istoriji jeste slučaj Kurta Kobejna.
Smrt frontmena grupe iz Amerike "Nirvana" 1994. godine potresla je čitav muzički svet. Još jedan mladi život ugašen zbog borbe sa zavisnošću i duševnim mukama. Usledile su brojne muzičke posvete i pokušaji da se njegovo umetničko nasleđe sačuva. Ipak, jedan čovek je izabrao drugačiji pristup – pokušaj da se uspostavi „dublja duhovna veza“ sa Kobejnom.
Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje „Crkve Kurta Kobejna“. Njen navodni osnivač, izvesni Džim Dilon, tvrdio je da je osnovao ovo mesto „bogosluženja“ za one koji u smrti slavnog muzičara traže duhovni smisao. Crkva je, prema njegovim rečima, bila inspirisana sličnim projektom iz San Franciska iz šezdesetih godina - „Crkvom Džona Koltrejna“, u kojoj su se duhovna predavanja držala uz džez muziku ovog saksofoniste.
Ideja je delovala neobično, pa i bogohulno mnogim hrišćanima, naročito jer je Kobejn poznat po životu ispunjenom porocima. Ipak, deo njegove publike bio je očaran – zamisliti da se pesma „Come As You Are“ izvodi na crkvenim orguljama bio je za njih poziv na ličnu liturgiju savremenog doba.
- Mnogi ljudi osećaju da ih niko ne razume i da im se ne obraća na njihovom jeziku. Generacija X je otuđena od društva.
Možda je na neki način bio u pravu – mnogi mladi osećali su duhovnu prazninu koju nisu mogli popuniti uobičajenim religijskim okvirima.
Međutim, kritike nisu izostale. Hrišćanske zajednice su projekat osudile kao blasfemiju, dok su čak i fanovi Kurta Kobejna tvrdili da bi on lično bio zgrožen idejom da bude predmet kultnog obožavanja.
Ubrzo je, ipak, otkrivena istina - Džim Dilon nije postojao, a "Crkva Kurta Kobejna“ bila je vešto osmišljena prevara. Iza svega je stajao Džeri Kitel, lokalni umetnički direktor. Njegova namera nije bila da stvori sektu, već da pokrene društveni dijalog o načinu na koji se savremeno društvo ophodi prema poznatima - posebno prema onima koji se bore sa zavisnošću i duševnim problemima. Kroz ovu provokaciju želeo je da se problem samoubistva i bolesti zavisnosti prikaže u novom svetlu, bez osude i sa više razumevanja.
Kitel je čak prijavio projekat na jedno lokalno takmičenje u organizaciji radio stanice, sa namerom da novčanu nagradu - ukoliko pobedi - donira organizacijama koje pomažu zavisnicima i osobama koje su izgubile bližnje zbog samoubistva.
Mnoge medijske kuće koje su prenele vest o "Crkvi Kurta Kobejna“ kasnije su se osećale prevareno, ali ne može se poreći da je efekat bio snažan. Postavljena su važna pitanja: gde su granice idolopoklonstva? Kako govorimo o poznatima koji tragično skončaju? I u kojoj meri smo kao društvo gladni zamenskih bogova, čak i kada znamo da su to bili ljudi sa svojim slabostima i patnjama?
Ova neobična epizoda iz američkog kulturnog života pokazuje koliko je svet danas spreman da traži smisao u svemu, pa i u likovima iz popularne kulture.
A nama ostaje da se zapitamo - tražimo li utehu i svetlost na pravom mestu? Odgovor za početak možemo pronaći u drugoj od 10 Božijih zapovesti - "Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti."
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Dr Alan Džozefson, psihijatar sa Univerziteta u Luizvilu, javno je govorio protiv nepovratnih zahvata nad maloletnicima i zbog toga izgubio posao. Posle godina borbe, istina mu je donela i pravdu - i 1,6 miliona dolara.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Dok su druga deca maštala o lutkama, Mihaela Đurović je pisala stihove svetiteljki – njena molitva pretvorena je u spot koji su vernici dočekali u suzama i tišini poštovanja
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kotežu i poslao snažnu poruku o veri, različitostima i rasporedu vrednosti koje određuju naš život.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok su druga deca maštala o lutkama, Mihaela Đurović je pisala stihove svetiteljki – njena molitva pretvorena je u spot koji su vernici dočekali u suzama i tišini poštovanja
Dok su druga deca maštala o lutkama, Mihaela Đurović je pisala stihove svetiteljki – njena molitva pretvorena je u spot koji su vernici dočekali u suzama i tišini poštovanja
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Dok plamen lila obasjava mrak uoči praznika, vekovni običaj iz paganskih vremena spaja se s hrišćanskom simbolikom, okupljajući mlade i stare oko vatre u molitvi za zaštitu i rodnu godinu.
Dete je dar Božiji. I ako Gospod ne daje decu, to znači da za to postoji njegov promisao koji treba prihvatiti, a ne padati u očaj ili misliti da se život završio, kaže otac Valerije.
U današnjoj besedi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je strah Božji jedini koji čoveka ne zarobljava, već ga spašava od gordosti i praznine, čineći ga smirenim, čistim i snažnim pred licem Onoga Koji ga je stvorio.
