Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje "Crkve Kurta Kobejna“.
Obožavanje muzičkih zvezda i stvaranje gotovo religioznog kulta ličnosti oko njih nije nov fenomen. Od samih početaka popularne muzike, ljudi su podizali svojevrsne „svetinje“ posvećene omiljenim pevačima, razvijali snažne emocionalne - pa i parasocijalne - veze sa njima, a njihova smrt često se doživljavala kao gubitak bliskog člana porodice. Tako je bilo još od pedesetih godina prošlog veka, kada su zvezde poput Frenka Sinatre, Elvisa Prislija i Bitlsa izazivale talase masovne euforije i tuge.
Jedan od upečatljivijih, i donekle mračnijih, primera idolopoklonstva u novijoj istoriji jeste slučaj Kurta Kobejna.
Smrt frontmena grupe iz Amerike "Nirvana" 1994. godine potresla je čitav muzički svet. Još jedan mladi život ugašen zbog borbe sa zavisnošću i duševnim mukama. Usledile su brojne muzičke posvete i pokušaji da se njegovo umetničko nasleđe sačuva. Ipak, jedan čovek je izabrao drugačiji pristup – pokušaj da se uspostavi „dublja duhovna veza“ sa Kobejnom.
Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje „Crkve Kurta Kobejna“. Njen navodni osnivač, izvesni Džim Dilon, tvrdio je da je osnovao ovo mesto „bogosluženja“ za one koji u smrti slavnog muzičara traže duhovni smisao. Crkva je, prema njegovim rečima, bila inspirisana sličnim projektom iz San Franciska iz šezdesetih godina - „Crkvom Džona Koltrejna“, u kojoj su se duhovna predavanja držala uz džez muziku ovog saksofoniste.
Ideja je delovala neobično, pa i bogohulno mnogim hrišćanima, naročito jer je Kobejn poznat po životu ispunjenom porocima. Ipak, deo njegove publike bio je očaran – zamisliti da se pesma „Come As You Are“ izvodi na crkvenim orguljama bio je za njih poziv na ličnu liturgiju savremenog doba.
- Mnogi ljudi osećaju da ih niko ne razume i da im se ne obraća na njihovom jeziku. Generacija X je otuđena od društva.
Možda je na neki način bio u pravu – mnogi mladi osećali su duhovnu prazninu koju nisu mogli popuniti uobičajenim religijskim okvirima.
Međutim, kritike nisu izostale. Hrišćanske zajednice su projekat osudile kao blasfemiju, dok su čak i fanovi Kurta Kobejna tvrdili da bi on lično bio zgrožen idejom da bude predmet kultnog obožavanja.
Ubrzo je, ipak, otkrivena istina - Džim Dilon nije postojao, a "Crkva Kurta Kobejna“ bila je vešto osmišljena prevara. Iza svega je stajao Džeri Kitel, lokalni umetnički direktor. Njegova namera nije bila da stvori sektu, već da pokrene društveni dijalog o načinu na koji se savremeno društvo ophodi prema poznatima - posebno prema onima koji se bore sa zavisnošću i duševnim problemima. Kroz ovu provokaciju želeo je da se problem samoubistva i bolesti zavisnosti prikaže u novom svetlu, bez osude i sa više razumevanja.
Kitel je čak prijavio projekat na jedno lokalno takmičenje u organizaciji radio stanice, sa namerom da novčanu nagradu - ukoliko pobedi - donira organizacijama koje pomažu zavisnicima i osobama koje su izgubile bližnje zbog samoubistva.
Mnoge medijske kuće koje su prenele vest o "Crkvi Kurta Kobejna“ kasnije su se osećale prevareno, ali ne može se poreći da je efekat bio snažan. Postavljena su važna pitanja: gde su granice idolopoklonstva? Kako govorimo o poznatima koji tragično skončaju? I u kojoj meri smo kao društvo gladni zamenskih bogova, čak i kada znamo da su to bili ljudi sa svojim slabostima i patnjama?
Ova neobična epizoda iz američkog kulturnog života pokazuje koliko je svet danas spreman da traži smisao u svemu, pa i u likovima iz popularne kulture.
A nama ostaje da se zapitamo - tražimo li utehu i svetlost na pravom mestu? Odgovor za početak možemo pronaći u drugoj od 10 Božijih zapovesti - "Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti."
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Dr Alan Džozefson, psihijatar sa Univerziteta u Luizvilu, javno je govorio protiv nepovratnih zahvata nad maloletnicima i zbog toga izgubio posao. Posle godina borbe, istina mu je donela i pravdu - i 1,6 miliona dolara.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Snimak je ubrzo preplavio društvene mreže, a komentari su mahom pozitivni. Mnogi su izrazili nadu da će crkva imati više ovako otvorenih i pristupačnih sveštenika.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Savremeni čovek očajnički traži mir u tehnikama savremenog sveta, ali pravi odgovor na unutrašnji nemir, tvrdi iguman manastira Podmaine, nalazi se u povratku ritmu Crkve – tamo gde srce konačno pronalazi istinski smisao i spasenje.
