Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje "Crkve Kurta Kobejna“.
Obožavanje muzičkih zvezda i stvaranje gotovo religioznog kulta ličnosti oko njih nije nov fenomen. Od samih početaka popularne muzike, ljudi su podizali svojevrsne „svetinje“ posvećene omiljenim pevačima, razvijali snažne emocionalne - pa i parasocijalne - veze sa njima, a njihova smrt često se doživljavala kao gubitak bliskog člana porodice. Tako je bilo još od pedesetih godina prošlog veka, kada su zvezde poput Frenka Sinatre, Elvisa Prislija i Bitlsa izazivale talase masovne euforije i tuge.
Jedan od upečatljivijih, i donekle mračnijih, primera idolopoklonstva u novijoj istoriji jeste slučaj Kurta Kobejna.
Smrt frontmena grupe iz Amerike "Nirvana" 1994. godine potresla je čitav muzički svet. Još jedan mladi život ugašen zbog borbe sa zavisnošću i duševnim mukama. Usledile su brojne muzičke posvete i pokušaji da se njegovo umetničko nasleđe sačuva. Ipak, jedan čovek je izabrao drugačiji pristup – pokušaj da se uspostavi „dublja duhovna veza“ sa Kobejnom.
Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje „Crkve Kurta Kobejna“. Njen navodni osnivač, izvesni Džim Dilon, tvrdio je da je osnovao ovo mesto „bogosluženja“ za one koji u smrti slavnog muzičara traže duhovni smisao. Crkva je, prema njegovim rečima, bila inspirisana sličnim projektom iz San Franciska iz šezdesetih godina - „Crkvom Džona Koltrejna“, u kojoj su se duhovna predavanja držala uz džez muziku ovog saksofoniste.
Ideja je delovala neobično, pa i bogohulno mnogim hrišćanima, naročito jer je Kobejn poznat po životu ispunjenom porocima. Ipak, deo njegove publike bio je očaran – zamisliti da se pesma „Come As You Are“ izvodi na crkvenim orguljama bio je za njih poziv na ličnu liturgiju savremenog doba.
- Mnogi ljudi osećaju da ih niko ne razume i da im se ne obraća na njihovom jeziku. Generacija X je otuđena od društva.
Možda je na neki način bio u pravu – mnogi mladi osećali su duhovnu prazninu koju nisu mogli popuniti uobičajenim religijskim okvirima.
Međutim, kritike nisu izostale. Hrišćanske zajednice su projekat osudile kao blasfemiju, dok su čak i fanovi Kurta Kobejna tvrdili da bi on lično bio zgrožen idejom da bude predmet kultnog obožavanja.
Ubrzo je, ipak, otkrivena istina - Džim Dilon nije postojao, a "Crkva Kurta Kobejna“ bila je vešto osmišljena prevara. Iza svega je stajao Džeri Kitel, lokalni umetnički direktor. Njegova namera nije bila da stvori sektu, već da pokrene društveni dijalog o načinu na koji se savremeno društvo ophodi prema poznatima - posebno prema onima koji se bore sa zavisnošću i duševnim problemima. Kroz ovu provokaciju želeo je da se problem samoubistva i bolesti zavisnosti prikaže u novom svetlu, bez osude i sa više razumevanja.
Kitel je čak prijavio projekat na jedno lokalno takmičenje u organizaciji radio stanice, sa namerom da novčanu nagradu - ukoliko pobedi - donira organizacijama koje pomažu zavisnicima i osobama koje su izgubile bližnje zbog samoubistva.
Mnoge medijske kuće koje su prenele vest o "Crkvi Kurta Kobejna“ kasnije su se osećale prevareno, ali ne može se poreći da je efekat bio snažan. Postavljena su važna pitanja: gde su granice idolopoklonstva? Kako govorimo o poznatima koji tragično skončaju? I u kojoj meri smo kao društvo gladni zamenskih bogova, čak i kada znamo da su to bili ljudi sa svojim slabostima i patnjama?
Ova neobična epizoda iz američkog kulturnog života pokazuje koliko je svet danas spreman da traži smisao u svemu, pa i u likovima iz popularne kulture.
A nama ostaje da se zapitamo - tražimo li utehu i svetlost na pravom mestu? Odgovor za početak možemo pronaći u drugoj od 10 Božijih zapovesti - "Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti."
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Dr Alan Džozefson, psihijatar sa Univerziteta u Luizvilu, javno je govorio protiv nepovratnih zahvata nad maloletnicima i zbog toga izgubio posao. Posle godina borbe, istina mu je donela i pravdu - i 1,6 miliona dolara.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Na praznik čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Vratnjanske, mitropolit timočki Ilarion služio je liturgiju i poručio da je put vere ispunjen podvigom, iskušenjima i nadom u spasenje.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
