Bruce Cotler / Zuma Press / ProfimediaMobilni telefon
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Dvadeset i prvi vek i moderno doba doneli su mnoge promene, neuobičajenosti i njihovo prihvatanje, ali su se ljudi širom sveta i iščuđivali videvši video-snimke čitavog menažera životinja koje su dobrodošle u crkve u Njujorku kako bi bile blagosiljane.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Blagoslov i za fotografije
Religija.rs
Mobilni telefon
Francuski „Le Monde” preneo je detalje sa lica mesta… Policijski konj je čekao na trotoaru, a pas iz jedinice policijskih pasa vukao ga je za povodac. Mramorna crkva na Petoj aveniji na Menhetnu održala je specijalnu ceremoniju blagoslova životinja te nedelje. Klara Hendrik, koja obično dolazi sama, došla je sa kornjačom Rozom.
Bila je sigurna da životinja nije propustila ni minut propovedi, jer je videla da je ispružila vrat i okrenula glavu ka psu pored nje kada je pastor pozvao na otvorenost prema ljudima koji nisu kao mi.
Bilo je pasa svih veličina, kanarinca, mačke, dece sa životinjama mekim igračkama i ljudi koji su izvadili svoje telefone i zamolili Majkla Bosa ili Elis Braun – pastora Mramorne crkve – da blagoslove fotografije, preneo je francuski medij.
Sve vrste stvorenja
Wikipedia
Nojeva barka
Kako prenosi „The Conversation”, fokus je obično na kućnim ljubimcima, iako je episkopska služba Svetog Jovana Božanskog posebno spektakularna, sa svim vrstama stvorenja koja učestvuju u liturgiji koja uključuje procesiju u svetilište, nakon čega sledi blagoslov pojedinih životinja napolju.
Veliki broj svetaca povezan sa savremenim blagoslovima
Blagoslovi životinja na otvorenom takođe su dokumentovani u Rimu najmanje jedan vek – ali 17. januara, na praznik Svetog Antonija Opata, koji je živeo u Egiptu u trećem i četvrtom veku. U stvari, veliki broj svetaca se može povezati sa savremenim blagoslovima. Na primer, vaspitana grupa životinja, uključujući dve svinje, okupljena je pred Entonijem Abotom u minijaturi koja se pripisuje majstoru Svete Veronike, nemačkom slikaru s početka 15. veka. Ovde svetac podiže ruku kao da blagosilja klečeće ljude iza sebe, kao i pobožne životinje ispred.Ipak, sudeći prema komentarima na internetu, ljudima nije blisko i uobičajeno videti životinje u crkvi, nevezano kojoj religiji pripadali, javlja "Politika".
BONUS VIDEO: Simbolika i značaj vina u pravoslavlju, sveštenik Borislav Petrić
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Dr Alan Džozefson, psihijatar sa Univerziteta u Luizvilu, javno je govorio protiv nepovratnih zahvata nad maloletnicima i zbog toga izgubio posao. Posle godina borbe, istina mu je donela i pravdu - i 1,6 miliona dolara.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnu Melaniju Rimljanku po starom kalendaru i Svetе mučenikе Ermil i Stratonik po novom. Katolički vernici proslavljaju Svetog Hilarija iz Poatjea, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
