Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Crkve, sa svojom porukom večnog života, često deluju kao vanvremenski simboli koje prepoznaju vernici širom sveta. Ipak, način na koji ljudi grade i uređuju svoje bogomolje oduvek je bio oblikovan vremenom, kulturom i lokalnom tradicijom.
Neke crkve, upravo zbog toga, deluju sasvim neobično – pa čak i zapanjujuće.
Donosimo vam 10 fascinantnih primera neobičnih crkava širom sveta koje se sigurno razlikuju od vaše lokalne parohijske crkve.
Ova mala kapela u Kutnoj Hori poznata je po tome što je ukrašena ljudskim kostima. Legenda kaže da je jedan monah iz 13. veka doneo zemlju sa Svetog groba u Jerusalimu i posuo je po groblju, zbog čega je to postalo poželjno mesto za sahranu. Kada je broj pokojnika prevazišao kapacitete groblja, njihovi ostaci su iskorišćeni za unutrašnju dekoraciju – uključujući luster od kostiju, ukrase u nišama, pa čak i porodični grb napravljen od kostiju, a više detalja o kosturnica u Sedelcu u našem odvojenom tekstu.
U Kelnu se nalazi najveći mozaik od ljudskih kostiju, koji se nalazi u Zlatnoj odaji ove bazilike. Legenda kaže da je sveta Uršula, britanska princeza, krenula na hodočašće sa 11.000 devica, ali su ih Huni pogubili kod Kelna. Kada je kasnije pronađena jama s kostima, verovalo se da su to njihove mošti. Međutim, ispostavilo se da kosti pripadaju i muškarcima, deci, pa čak i psima.
Ova moderna kapela izgrađena je 1950-ih godina u stenama Sedone, inspirisana Empajer stejt bildingom. Osim neobičnog dizajna, vernici iz novodopskih krugova smatraju da se nalazi na energetskom vrtlogu koji pomaže duhovnom isceljenju.
Dok se Kapela Svetog Krsta u Sedoni, Arizona, skladno uklapa u okolni pejzaž, Katedrala u Maringi, u Brazilu, hrabro dominira prostorom. Ova monumentalna crkva, u obliku kupe, najviša je crkva u Južnoj Americi – visoka čak 124 metra.
Zamišljena kao simbol približavanja čoveka Bogu, sama forma katedrale podseća na uzdizanje duše ka nebesima. Unutrašnjost skriva 598 stepenika između unutrašnjih i spoljašnjih zidova, koji vode do platforme sa koje se pruža veličanstven pogled na grad. Duž tog uspona nalaze se mesta večnog počinka – niše u koje su sahranjeni vernici koji su želeli da budu što bliži svetinji.
Prvi kamen temeljac uzet je iz Bazilike Svetog Pavla u Rimu i osvećen od strane pape Pija XII, što daje tradicionalni pečat ovom savremenom zdanju. Ipak, njen konačni oblik – inspirisan izgledom ruskog satelita „Sputnjik“ – čini spoj vere, nauke i umetnosti 20. veka.
Ova savremena umetnička instalacija u mestu Borhlon izrađena je od 100 slojeva čeličnih ploča. Iz nekih uglova izgleda kao obična crkva, a iz drugih kao da nestaje u pejzažu. Ne koristi se za redovna bogosluženja, već kao prostor za ličnu molitvu i razmišljanje, a vše detalja o "Nevidljivoj crkvi" u Belgiji u našoj zasebnoj priči.
Kapela iz 10. veka podignuta je na vulkanskom stenovitom vrhu visine 82 metra u mestu Le Puy-en-Velay. Do nje vodi 268 stepenika isklesanih u steni. Na obližnjem brdu nalazi se ogromna statua Bogorodice, napravljena od pretopljenih ruskih topova.
U mestu Aluvil-Belfos, unutar starog hrasta starog preko 800 godina nalazi se mala kapela. Nakon udara groma, stablo je izgorelo iznutra ali je ostalo živo. Mesto je pretvoreno u bogomolju, a tokom Francuske revolucije sačuvano je pod nazivom „Hram razuma“.
U rudniku soli u Veljici, rudari su vekovima isecali kapele direktno iz stene. Najnovija kapela posvećena je Svetom Jovanu Pavlu II. Unutrašnjost je ukrašena skulpturama od soli, a pojedine kapele i dalje se koriste za bogosluženja i venčanja.
U Lalibeli se nalazi 11 monolitnih crkava, isklesanih odozgo nadole iz jednog komada kamena. Legenda kaže da ih je u 13. veku gradio kralj Lalibela uz pomoć anđela. Najveća crkva visoka je 10 metara, a ceo kompleks je pod zaštitom UNESCO-a.
Na 40 metara visokom kamenom stubu još od 7. veka monasi su podizali crkve i živeli u izolaciji. Danas na vrhu ponovo živi jedan monah u kapeli do koje se dolazi zarđalom merdevinom, dok mu se zalihe dostavljaju uz pomoć kanapa.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Priča o crkvi počela je krajem 1920-ih godina sa dve žene, Elizabet Šelenberg i Narisom Koks Vanderlip.
Za ovu priliku uklonjene su crkvene klupe kako bi se napravio prostor za prostirke, dok su ispred oltara stajale dve instruktorke fitnesa.
Cilj neobičnog bogosluženja bio je da se privuku mlađi vernici i podstakne dijalog između savremene kulture i hrišćanske poruke.
Sisojevac je proglašen metohom manastira Ravanice, koji o njemu vodi brigu.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Oslobađanje od strasti je dugotrajan i težak proces koji zahteva ozbiljan trud, duhovnu disciplinu, pokajanje i pomoć Božje blagodati.
Pre nego što se prijavi za posao van Crkve, sveštenik mora zatražiti i dobiti pismeni blagoslov od nadležnog episkopa., piše u Preambuli.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine:
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
U pravoslavni manastir na najvećem ostrvu Mramornog mora svake godine dolazi više od 250.000 ljudi islamske veroispovesti, posebno na Đurđevdan, ostavljajući molitve i želje pred ikonom sveca za kojeg kažu da ne gleda ko je ko — već kako mu se srce moli.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Predstojatelj Svetog arhijerejskog sabora je patrijarh srpski Porfirije.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka.
Monasi ili "crno duhovenstvo" polažu zavet, a otac Petar objašnjava moraju li to da urade i beli monasi i monahinje.
