Dok savremeno društvo često posmatra razvod kao nešto uobičajeno, Crkva ga vidi kao bolan i krajnji izlaz, moguć samo u retkim, izuzetno teškim situacijama.
Za Crkvu, brak nije samo zajednica dvoje ljudi, već sveti savez pred Bogom. On simbolizuje ljubav Isusa Hrista prema Crkvi – vernu, požrtvovanu i večnu. Zato se crkveni brak ne sklapa olako, ali se ni ne raskida kao formalnost.
Dok savremeno društvo često posmatra razvod kao nešto uobičajeno, Crkva ga vidi kao bolan i krajnji izlaz, moguć samo u retkim, izuzetno teškim situacijama. I tada, uz duboko promišljanje i duhovno vođstvo.
Sada upokojeni otac Dušan, jednom prilikom je objasnio i u čemu se razlikuju crkveni razvod braka od građanskog.
- Crkveni razvod nije kao građanski. Kod građanskog suda vi se možete razvesti sporazumno. Složite se da je zajednički život nemoguć, zatražite razvod i vrlo brzo sud donosi odluku o razvodu - govorio je otac Dušan pa objasnio ključnu razliku između građanskog i crkvenog razvoda:
- Mećutim, kod crkvenog suda ne postoji sporazumni razvod, već se brak mora razvesti nečijom krivicom. Kolika će obostrana krivica biti, na čiju štetu će se brak razvesti, ko će kakve uslove imati prilikom sklapanja novog braka, to će utvrditi crkveni sud i doneti odluku.
Jedan od supružnika, kako je isticao, može pokrenuti postupak razvoda crkvenog braka čak iako to druga strana ne želi, a ta druga strana ne mora ni da prisustvu, čak ni da zna, da je postupak rastave u toku.
- Ako žena, recimo, smatra da je krivica za razvod u muškarcu, i sada želi da stupi u novi brak i da se venča u crkvi, ona može sama pokrenuti brakorazvodnu parnicu, može izjaviti da ne zna mesto muškarčevog boravka i zatražiti da se u postupku za drugu stranu postavi zakoniti zastupnik, s kojim se proces može i okončati. Znači, razvod i kod crkvenog suda, u krajnjem slučaju, može se završiti i bez druge strane - zaključio je otac Dušan.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika. Sveti Oci su učili da bez smirenja nema spasenja. Gnev zamućuje rasuđivanje, pomračuje srce i udaljava čoveka od smirenja - vrline koja se u pravoslavlju smatra ključem spasenja. Oni su ubedili prvo Kagana da se krsti, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.
Shutterstock
Duhovna riznica
11:54 | 16.05.2025
ŠTA JE PREDBRAČNI ISPIT I KAKO SE OBAVLJA: Sveštenik otkrio obaveznu proceduru pred crkveno venčanje i zašto je mladin paroh bitniji od mladoženjinog
Duhovna riznica
19:32 | 21.05.2025
TAD ĆE VAS ČAK I ZA OVO BITI BAŠ BRIGA! Jeromonah Stefan objasnio šta je zapravo smirenje!
Duhovna riznica
14:00 | 23.05.2025
ZBOG OVOGA ČOVEK ČESTO IMA GLAVOBOLJE; ALI I ŽIVI KRAĆE OD PROSEKA! Starac Sava pskovo-pečeski otkrio šta ozbiljno narušava zdravlje!
Praznici i sveci
00:01 | 24.05.2025
DANAS JE SLAVA I CRVENO SLOVO: Obeležavamo uspomenu na Ravnoapostolne svetitelje Kirila i Metodija!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
