Starci Svete gore, sa iskustvom molitve i asketskog života, nude duhovne savete koji deluju kao lek za savremene psihičke i duhovne teškoće čoveka.
Sveta gora, poznata i kao "kivot pravoslavlja", predstavlja mesto duhovne obnove i molitve, gde monasi kroz tišinu i asketski život stiču duboko razumevanje ljudske duše.
Starci Svete gore, sa iskustvom molitve i asketskog života, nude duhovne savete koji deluju kao lek za savremene psihičke i duhovne teškoće čoveka.
Sveti Oci uče da duša čoveka nalazi smirenje kada se poveže sa Bogom kroz molitvu. „Isusova molitva“ – „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“ – smatra se najsnažnijim oružjem protiv nemira uma i srca. Ponovno izgovaranje ove molitve u tišini vodi čoveka ka duhovnoj molitvi, koja dušu ispunjava svetlom i mirom.
Otac Paisije je govorio:
- Tišina rađa molitvu, a molitva dovodi slatku Božiju prisutnost.
U svetu prepunom stresa i zbunjenosti, monasi savetuju ljude da svakodnevno nalaze trenutke tišine, bar na nekoliko minuta, kako bi se povezali sa Bogom i crpeli snagu.
Jedan od najvećih neprijatelja duhovnog mira je ponos. Starci Svete gore naglašavaju da je poniznost početak lečenja duše.
Sveti Paisije je govorio: „
- Kada se čovek ponizi, Bog mu daje svoju blagodat i rešava sve njegove probleme.
Umesto da se borimo da nam bude priznato pravo ili da tražimo pravdu, bolje je da prepustimo Bogu da deluje u našim životima.
Iskušenja i patnje su deo ljudskog života. Monasi uče da ništa ne događa bez razloga, a patnje su prilika da se približimo Bogu. Sveti Porfirije je govorio: "Kada dođu teškoće, nemoj da se bojiš. Nauči da ih nosiš sa strpljenjem i molitvom, i videćeš da će postati blagoslov u tvom životu.“
Starci naglašavaju da čovek treba da veruje u Božiju volju i da se ne obeshrabruje. Često ono što izgleda kao nesreća, u stvari je duhovni dar koji nas vodi ka većoj duhovnoj zrelosti.
Srce koje nosi gnev i osvetoljubivost ne može da nađe smirenje. Oproštaj je ključ koji otvara vrata mira. Otac Efrem Katunakijski je govorio: "Ako ne oprostiš, kako ćeš tražiti oproštaj od Boga?“
Ljubav prema drugima, čak i prema onima koji nas nepravdaju, predstavlja najveću duhovnu pobedu. Starci uče da prava radost dolazi u nesebičnoj službi i prihvatanju drugih, kao što to čini Hristos prema nama.
Duhovni saveti staraca Svete gore pružaju duhovni lek za probleme savremenog života. Molitva, poniznost, strpljenje i oproštaj osnovni su elementi koji mogu izlečiti dušu i dovesti je do božanskog mira. U svetu prepunom stresa i nesigurnosti, mudrost Svetogorskih otaca ostaje svetionik nade i istine.
Otac Tadej duboko je verovao da je smisao svega u pozitivnim mislima, da od njih i vere u Boga sve potiče.
Priča počinje još na prelasku iz 19. u 20. vek. Tada su Srbi u Splitu za svoju crkvu kupili svojim novcem plac od 5.100 kvadratnih metara.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
U svetlu društvenih nemira u Srbiji, mitropolit kruševački u autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, iznosi snažnu poruku o našim istorijskim nevoljama, dok iz perspektive crkvene pastve osvetljava izazove s kojima se suočava patrijarh Porfirije.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Svojim životom i delom je postao duhovni predvodnik srpskog naroda.
Vreme je da se podsetimo mudrih misli najvećeg srpskog svetitelja.
Jednom prilikom, ovaj duhovnik je odgovorio na pitanje - Ko može povrediti čoveka? Iako bi mnogi pomislili da je to pitanje koje zahteva dug odgovor, otac Tadej je to objasnio u dve rečenice.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
