Priča počinje još na prelasku iz 19. u 20. vek. Tada su Srbi u Splitu za svoju crkvu kupili svojim novcem plac od 5.100 kvadratnih metara.
Srbi vekovima, u manjem ili većem broju žive u Splitu, Hrvatska. Pre poslednjeg rata Srba je u najvećem gradu Dalmacije bilo preko 20.000, a sada ih je tek oko 2.000. Sasvim je prirodno, u današnje vreme da registrovana verska zajednica ima pravo na svoj hram, ako može da ga sebi izgradi, ili kupi. Barem je tako u svakoj zemlji koja ima verske slobode. Međutim, u Splitu, u Republici Hrvatskoj, Srbi i dalje svoj crkveni život ostvaruju u malenoj kapeli na prvom spratu zgrade iz 11.veka, iako su davno pošteno došli do zemljišta za hram, pribavili dozvole, i započeli izgradnju vrlo lepog objekta.
Priča počinje još na prelasku iz 19. u 20.vek. Tada su Srbi u Splitu za svoju crkvu, kupili svojim novcem plac od 5100 kvadratnih metara. Na dobrom mestu, u središtu grada, gde se danas nalazi dom zdravlja. Kada je Srpska pravoslavna crkvena opština (SPCO) iz Splita 1930. zatražila od gradske uprave građevinsku dozvolu, odbijena je. Odbijanje je obrazloženo time da je plac SPCO veliki, tj. da je projektovana crkva premala za tu lokaciju. A uz to grad je planirao da baš na tom mestu izgradi novu, veliku katoličku katedralu, sa nadbiskupskim sjemeništem.
U nedrima starog grada u Splitu, čuvene Dioklecijanove palate krije se srpska pravoslavna crkva, čija je izgradnja počela 1937. godine i do današnjeg dana još nije završena. pic.twitter.com/v79Nsav3q1
— Religija.rs (@Religija_rs) February 5, 2025
Gradska uprava Splita je sama ponudila alternativno rešenje da se novi pravoslavni hram izgradi na mestu zapustelog, i zarušenog katoličkog manastira, koji je bio tada u funkciji žandarmerijske stanice, u današnjoj Matoševoj ulici. Sa obavezom da grad sam o svom trošku poruši taj stari objekat. Nakon dužih pregovora to je prihvaćeno, i 1933. se sklapa ugovor o zameni parcela tako da SPCO daje parcelu od 5132 m2 u zamenu za parcelu od 1723 m2.
Nakon toga se raspusuje konkurs (1936), i dobija dozvola za gradnju (1937). Konačno 1939. započinje gradnja, koja je do rata izvedena do visine od osam metara. Gradilo se tesanim bračkim kamenom, uz bogatu klesarsku dekoraciju na fasadi. Izbijanjem rata prestaju radovi, i ta obustava se produžava i na period nakon rata kada je crkva bez novca i u nemilosti komunističke vlasti.
Od 1960. SPC pokreće ponovo zahtev za nastavak radova, ali nailazi ovaj put na novu prepreku. Sada splitski zavod za zaštitu spomenika kulture proglašava kompleks napuštenog katoličkog manastira, na kome je započeta gradnja hrama Svetog Save, za spomenik kulture, i time zabranjuje rušenje starih objekata. Srpska crkva tako ostaje nezavršena, u skučenom prostoru bez adekvatnog dodira sa ulicom, kao neka skrivena katakomba. Čak gradski stručnjaci predlažu da se i započeti hram poruši i umanji, pa čak i arhitektonski usaglasi sa onim starim objektima koji su po dogovoru sa gradskom upravom davno trebali biti porušeni.
Neslaganja za nastavak gradnje
Danas, tamošnji "Domovinski pokret Split" traži od Grada Splita i Republike Hrvatske preispitivanje vlasničkih prava Srpske pravoslavne crkve nad hramom, optužujući SPC da želi da "prodre u jezgro grada".
Pokrenuto je uz to i pitanje visine hrama, a nadležni su izneli i stav da je neprihvatljivo da crkva Svetog Save bude viša od ostalih okolnih objekata. Iz tog razloga SPC je u više navrata slala u Split svoje ovlaštene arhitekte, krajem osamdesetih godina, da se nađu kompromisi za krov hrama. Međutim, nije bilo kompromisa, jer je jedino prihvatljivo za drugu stranu da se srpska crkva što manje vidi, i što manje liči na pravoslavni hram. U međuvremenu, Split je posetio i blaženopočivši patrijarh Irinej, ali ni njegova poseta nije doprinela nastavku gradnje. I tako, vrlo lepo projektovan hram i danas zjapi i vapi za dostojnim rešenjem, a pravoslavni vernici za dostojnim verskim objektom.
Wikimedia/ Драган С. Танасијевић (по одобрењу Д. С. Танасијевића)
Patrijarh Irinej
U splitski pravoslavni hram dolaze rimokatolici kada imaju neki problem i kada im je u kući bolest. Dolaze i mladi parovi koji ne mogu imati decu, kaže protojerej Milan, koji je u Split došao 2017, nakon rukopoloženja za sveštenika
- Meni često dolaze ljudi koji imaju problem sa sterilitetom. Čitamo im molitve pred ikonom Bogorodice, a oni kasnije dolaze punih ruku, što se kod nas kaže, nogama vrata otvaraju i plaču i zahvaljuju. Nose bebu u rukama i zahvaljuju. Govorim o katolicima. Ljudima je vera potrebna. Svaki čovjek treba da oseti svoje srce i uskladi svoj um kako bi ga Gospod darivao - smatra otac Milan.
Splitski pravoslavni hram u kojem se danas okupljaju i Srbi i Hrvati i Rusi i Ukrajinci i Grci i brojni turisti, a na molitvu dolaze i muslimani i Jevreji, mesto je susreta, molitve i vere. Vere da Hrvatska i Split mogu biti sredina u kojoj najvažnija stvar neće biti ko je koje vere i nacije, nego mesto u kakvom će ljudi svoju decu moći odgajati slobodno, bez obzira na to koje su vere i nacije.
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Uz svečanost u Makedonskom narodnom pozorištu obeležen Savindan uz poruke jedinstva, ljubavi i duhovne snage, uz prisustvo patrijarha Porfirija i visokih zvaničnika regiona.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U prvom razredu srednje probao je marihuanu, a nakon toga se prebacio i na druge supstance. Najgori period je bio, kaže, kad se počeo drogirati sam. Sa 16 godina je pokušao da oduzme sebi život.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
