Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Svetog Save, kada se u svim školama Srbije tradicionalno osvećuju slavski darovi i seče slavski kolač u čast utemeljivača srpske duhovnosti i prosvete, u Osnovnoj školi „Anta Bogićević“ u Loznici dogodio se nemio i nezapamćen čin – sveštenicima Srpske pravoslavne crkve onemogućeno je da obave ovaj sveti čin. Ova zabrana, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju Eparhije šabačke, potekla je od direktorke škole, što je duboko uznemirilo pravoslavne vernike i otvorilo pitanje poštovanja verskih prava u obrazovnim ustanovama.
„Sa velikim žaljenjem i zaprepašćenjem primili smo vest da je na praznik Svetog Save, školsku slavu svih univerziteta, srednjih i osnovnih škola u Srbiji, ali i slavu celog srpskog naroda, u Osnovnoj školi 'Anta Bogićević' u Loznici sveštenicima Srpske pravoslavne crkve bilo zabranjeno da preseku slavski kolač. Zabrana je došla od direktorke ove ustanove, koja je sveštenike sačekala u hodniku škole i obavestila ih da ove godine neće moći da izvrše čin osvećenja slavskih darova“, navodi se u saopštenju Kancelarije episkopa šabačkog Jeroteja.
Wikipedia
Osnovna škola Anta Bogićević u Loznici
Ovaj čin, koji je uzburkao javnost Loznice i šire, ne samo da je povredio verska i nacionalna osećanja mnogih vernika, već je, kako Eparhija tističe, i u suprotnosti sa članom 31. stavom 4. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji dozvoljava obavljanje verskih obreda u ovakvim prilikama unutar školskih ustanova. Tim povodom, Eparhija šabačka uputila je najoštriji protest, ističući da je neprihvatljivo da baš u ovoj školi, u kojoj čak 97% učenika pohađa versku nastavu, nije moglo da se obavi osvećenje slavskih darova.
„Podsećanja radi, već smo ukazivali na diskriminaciju verskih osećanja dece u ovoj školi povodom slobodnog opredeljivanja za predmet verska nastava i direktnog učešća direktorke škole u kampanji protiv pomenutog predmeta. Bili smo demantovani od direktorke, ali evo, bio je potreban i ovaj sramotni događaj, i to na Svetog Savu, da bi se pokazalo šta je istina. Moramo sa žalošću konstatovati da bi ovaj čin direktorke Osnovne škole 'Anta Bogićević' više odgovarao nekim drugim vremenima – vremenima turskog ropstva i agresivnog posleratnog komunizma – koja nas podsećaju na progone, patnju i stradanje“, stoji u saopštenju Eparhije šabačke.
Ovaj događaj postavlja važno pitanje odnosa prema pravoslavnoj tradiciji u obrazovnim institucijama. Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, osnivač srpskog školstva i duhovni otac naroda, te je obeležavanje njegove slave ne samo verska, već i kulturno-identitetska svetkovina srpskog naroda. Zato svaki pokušaj osporavanja ovog praznika, naročito u školskim ustanovama, izaziva duboku zabrinutost i osećaj nepravde među vernicima.
Verni narod Loznice ostaje uznemiren i pogođen ovim događajem, ali, poučeni rečima Svetog Save i svetootačkom mudrošću, pozivaju na molitvu i dostojanstven i miran odgovor na ovu nepravdu. Jer, kako kaže narodna izreka kojom Eparhija šabačka zaključuje svoje saopštenje: „Ko se Boga ne boji, ni ljudi se ne stidi!
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Hramu Svetog Save, a u nadahnutoj besedi poslao je snažnu poruku o veri, jedinstvu i večnosti svetosavskog nasleđa - blagočestivim vernicima koji su se sabrali da u molitvi proslave ime utemeljitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Savršeno očuvano i miomirisno telo srpskog svetitelja preneto je posle godinu dana od smrti u Srbiju, a njegove čudotvorne mošti navodno su izlečile mnoge Bugare i Srbe koji su pratili povorku na putu ka crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa.
U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
