Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Svetog Save, kada se u svim školama Srbije tradicionalno osvećuju slavski darovi i seče slavski kolač u čast utemeljivača srpske duhovnosti i prosvete, u Osnovnoj školi „Anta Bogićević“ u Loznici dogodio se nemio i nezapamćen čin – sveštenicima Srpske pravoslavne crkve onemogućeno je da obave ovaj sveti čin. Ova zabrana, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju Eparhije šabačke, potekla je od direktorke škole, što je duboko uznemirilo pravoslavne vernike i otvorilo pitanje poštovanja verskih prava u obrazovnim ustanovama.
„Sa velikim žaljenjem i zaprepašćenjem primili smo vest da je na praznik Svetog Save, školsku slavu svih univerziteta, srednjih i osnovnih škola u Srbiji, ali i slavu celog srpskog naroda, u Osnovnoj školi 'Anta Bogićević' u Loznici sveštenicima Srpske pravoslavne crkve bilo zabranjeno da preseku slavski kolač. Zabrana je došla od direktorke ove ustanove, koja je sveštenike sačekala u hodniku škole i obavestila ih da ove godine neće moći da izvrše čin osvećenja slavskih darova“, navodi se u saopštenju Kancelarije episkopa šabačkog Jeroteja.
Wikipedia
Osnovna škola Anta Bogićević u Loznici
Ovaj čin, koji je uzburkao javnost Loznice i šire, ne samo da je povredio verska i nacionalna osećanja mnogih vernika, već je, kako Eparhija tističe, i u suprotnosti sa članom 31. stavom 4. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji dozvoljava obavljanje verskih obreda u ovakvim prilikama unutar školskih ustanova. Tim povodom, Eparhija šabačka uputila je najoštriji protest, ističući da je neprihvatljivo da baš u ovoj školi, u kojoj čak 97% učenika pohađa versku nastavu, nije moglo da se obavi osvećenje slavskih darova.
„Podsećanja radi, već smo ukazivali na diskriminaciju verskih osećanja dece u ovoj školi povodom slobodnog opredeljivanja za predmet verska nastava i direktnog učešća direktorke škole u kampanji protiv pomenutog predmeta. Bili smo demantovani od direktorke, ali evo, bio je potreban i ovaj sramotni događaj, i to na Svetog Savu, da bi se pokazalo šta je istina. Moramo sa žalošću konstatovati da bi ovaj čin direktorke Osnovne škole 'Anta Bogićević' više odgovarao nekim drugim vremenima – vremenima turskog ropstva i agresivnog posleratnog komunizma – koja nas podsećaju na progone, patnju i stradanje“, stoji u saopštenju Eparhije šabačke.
Ovaj događaj postavlja važno pitanje odnosa prema pravoslavnoj tradiciji u obrazovnim institucijama. Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, osnivač srpskog školstva i duhovni otac naroda, te je obeležavanje njegove slave ne samo verska, već i kulturno-identitetska svetkovina srpskog naroda. Zato svaki pokušaj osporavanja ovog praznika, naročito u školskim ustanovama, izaziva duboku zabrinutost i osećaj nepravde među vernicima.
Verni narod Loznice ostaje uznemiren i pogođen ovim događajem, ali, poučeni rečima Svetog Save i svetootačkom mudrošću, pozivaju na molitvu i dostojanstven i miran odgovor na ovu nepravdu. Jer, kako kaže narodna izreka kojom Eparhija šabačka zaključuje svoje saopštenje: „Ko se Boga ne boji, ni ljudi se ne stidi!
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Hramu Svetog Save, a u nadahnutoj besedi poslao je snažnu poruku o veri, jedinstvu i večnosti svetosavskog nasleđa - blagočestivim vernicima koji su se sabrali da u molitvi proslave ime utemeljitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Odluka direktorke osnovne škole "Anta Bogićević" da spreči sveštenike da na Savindan osveštaju slavske darove izazvala je buru u javnosti, a akademik Božić u emotivnom pismu poziva na buđenje i odbranu duhovnih vrednosti.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
