Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Svetog Save, kada se u svim školama Srbije tradicionalno osvećuju slavski darovi i seče slavski kolač u čast utemeljivača srpske duhovnosti i prosvete, u Osnovnoj školi „Anta Bogićević“ u Loznici dogodio se nemio i nezapamćen čin – sveštenicima Srpske pravoslavne crkve onemogućeno je da obave ovaj sveti čin. Ova zabrana, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju Eparhije šabačke, potekla je od direktorke škole, što je duboko uznemirilo pravoslavne vernike i otvorilo pitanje poštovanja verskih prava u obrazovnim ustanovama.
„Sa velikim žaljenjem i zaprepašćenjem primili smo vest da je na praznik Svetog Save, školsku slavu svih univerziteta, srednjih i osnovnih škola u Srbiji, ali i slavu celog srpskog naroda, u Osnovnoj školi 'Anta Bogićević' u Loznici sveštenicima Srpske pravoslavne crkve bilo zabranjeno da preseku slavski kolač. Zabrana je došla od direktorke ove ustanove, koja je sveštenike sačekala u hodniku škole i obavestila ih da ove godine neće moći da izvrše čin osvećenja slavskih darova“, navodi se u saopštenju Kancelarije episkopa šabačkog Jeroteja.
Wikipedia
Osnovna škola Anta Bogićević u Loznici
Ovaj čin, koji je uzburkao javnost Loznice i šire, ne samo da je povredio verska i nacionalna osećanja mnogih vernika, već je, kako Eparhija tističe, i u suprotnosti sa članom 31. stavom 4. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji dozvoljava obavljanje verskih obreda u ovakvim prilikama unutar školskih ustanova. Tim povodom, Eparhija šabačka uputila je najoštriji protest, ističući da je neprihvatljivo da baš u ovoj školi, u kojoj čak 97% učenika pohađa versku nastavu, nije moglo da se obavi osvećenje slavskih darova.
„Podsećanja radi, već smo ukazivali na diskriminaciju verskih osećanja dece u ovoj školi povodom slobodnog opredeljivanja za predmet verska nastava i direktnog učešća direktorke škole u kampanji protiv pomenutog predmeta. Bili smo demantovani od direktorke, ali evo, bio je potreban i ovaj sramotni događaj, i to na Svetog Savu, da bi se pokazalo šta je istina. Moramo sa žalošću konstatovati da bi ovaj čin direktorke Osnovne škole 'Anta Bogićević' više odgovarao nekim drugim vremenima – vremenima turskog ropstva i agresivnog posleratnog komunizma – koja nas podsećaju na progone, patnju i stradanje“, stoji u saopštenju Eparhije šabačke.
Ovaj događaj postavlja važno pitanje odnosa prema pravoslavnoj tradiciji u obrazovnim institucijama. Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, osnivač srpskog školstva i duhovni otac naroda, te je obeležavanje njegove slave ne samo verska, već i kulturno-identitetska svetkovina srpskog naroda. Zato svaki pokušaj osporavanja ovog praznika, naročito u školskim ustanovama, izaziva duboku zabrinutost i osećaj nepravde među vernicima.
Verni narod Loznice ostaje uznemiren i pogođen ovim događajem, ali, poučeni rečima Svetog Save i svetootačkom mudrošću, pozivaju na molitvu i dostojanstven i miran odgovor na ovu nepravdu. Jer, kako kaže narodna izreka kojom Eparhija šabačka zaključuje svoje saopštenje: „Ko se Boga ne boji, ni ljudi se ne stidi!
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Hramu Svetog Save, a u nadahnutoj besedi poslao je snažnu poruku o veri, jedinstvu i večnosti svetosavskog nasleđa - blagočestivim vernicima koji su se sabrali da u molitvi proslave ime utemeljitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Odluka direktorke osnovne škole "Anta Bogićević" da spreči sveštenike da na Savindan osveštaju slavske darove izazvala je buru u javnosti, a akademik Božić u emotivnom pismu poziva na buđenje i odbranu duhovnih vrednosti.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Uz liturgiju, besede episkopa i bogat duhovni program, vernici iz svih krajeva sabrali su se u manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, osećajući snagu svetiteljeve ljubavi i blagoslova koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
