U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U treću nedelju po Duhovima, episkop šabački Jerotej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u kripti Svetog Nikolaja Srpskog, koja se nalazi pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici. Ovaj sveti prostor bio je ispunjen molitvenom tišinom i radošću vernog naroda, dok su se u hramu odigravali i posebni trenutci za život crkve: episkop Jerotej rukopoložio je đakona Branka Mitrića u svešteni jerejski čin, a veroučitelja Dušana Stanojevića u đakonski čin.
Beseda o smislu liturgije i svetinje
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Jerotej je podsetio sabrane na duboki smisao svetinje i liturgijskog sabranja, naglasivši da se upravo tokom svete liturgije osvećuje i prostor hrama i celokupna porta.
– Služeći svetu liturgiju, osvećujemo i ovaj prostor, hram Božiji – crkvu, jer upravo se ovde konstituiše crkva, pošto svaki put kada služimo svetu liturgiju Duh Sveti silazi na nas obične ljude i čini nas Crkvom Božijom, prikrivajući sve naše nedostatke i uzdižući nas sa zemlje na nebo. Prilikom tog osvećenja, osvećuje se čitav ovaj prostor, osvećuje se čitav ovaj hram i sve što je u njemu – besedio je vladika.
SPC
Hram Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici
Hram i porta nisu mesto za druge aktivnosti
On je posebno istakao važnost poštovanja svetog prostora, naglašavajući da se hram i porta koriste isključivo za bogosluženja i sabranja vernog naroda, a nikako za druge aktivnosti, ma koliko one bile društveno korisne.
– Zato se mi trudimo da ovaj prostor ne služi ni za šta drugo. Nikakve druge aktivnosti ne treba ovde da budu – ni politika ni razne druge manifestacije. Naravno, uvek tu prosuđujući kroz svoje pastire, čineći neki put i kompromis i izlazeći u ovaj svet da pokažemo da smo mi čovekoljubivi, da je naš Bog čovekoljubiv, da je crkva čovekoljubiva, ali uvek trudeći se da taj prostor koji je oko hrama, kao i sam hram, bude ono za šta je namenjen, a to je svetinja – naglasio je vladika Jerotej.
Sećanje na pretke i njihovu žrtvu za slobodu vere
Podsetio je verne i na teška vremena ropstva kada su naši preci morali da sakrivaju svoje svetinje, gradeći crkve ukopane u zemlju sa niskim vratima, kako osvajači ne bi mogli da ih oskrnave.
– Kada bismo sada mogli da te naše pretke dovedemo da vide tu lepotu i portu koja se nalazi oko hrama, oni bi bili oduševljeni, jer oni su to sanjali. Bilo bi im drago i bili bi radosni zato što ta njihova žrtva nije bila bez ploda, jer njihovi potomci imaju mogućnost da se mole Bogu, da žive u slobodi i da ostvaruju sve ono što su oni sanjali. Zato čuvajmo svoje svetinje da bi one čuvale nas – poručio je vladika Jerotej.
Zahvalnost Bogu na daru slobode
Liturgijsko sabranje u kripti Svetog Nikolaja Srpskog završeno je uz molitve zahvalnosti Bogu na daru slobode i mogućnosti da se, u miru, narod Božiji okuplja oko svojih svetinja, svedočeći veru i čuvajući je za pokolenja koja dolaze.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
