U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U treću nedelju po Duhovima, episkop šabački Jerotej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u kripti Svetog Nikolaja Srpskog, koja se nalazi pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici. Ovaj sveti prostor bio je ispunjen molitvenom tišinom i radošću vernog naroda, dok su se u hramu odigravali i posebni trenutci za život crkve: episkop Jerotej rukopoložio je đakona Branka Mitrića u svešteni jerejski čin, a veroučitelja Dušana Stanojevića u đakonski čin.
Beseda o smislu liturgije i svetinje
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Jerotej je podsetio sabrane na duboki smisao svetinje i liturgijskog sabranja, naglasivši da se upravo tokom svete liturgije osvećuje i prostor hrama i celokupna porta.
– Služeći svetu liturgiju, osvećujemo i ovaj prostor, hram Božiji – crkvu, jer upravo se ovde konstituiše crkva, pošto svaki put kada služimo svetu liturgiju Duh Sveti silazi na nas obične ljude i čini nas Crkvom Božijom, prikrivajući sve naše nedostatke i uzdižući nas sa zemlje na nebo. Prilikom tog osvećenja, osvećuje se čitav ovaj prostor, osvećuje se čitav ovaj hram i sve što je u njemu – besedio je vladika.
SPC
Hram Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici
Hram i porta nisu mesto za druge aktivnosti
On je posebno istakao važnost poštovanja svetog prostora, naglašavajući da se hram i porta koriste isključivo za bogosluženja i sabranja vernog naroda, a nikako za druge aktivnosti, ma koliko one bile društveno korisne.
– Zato se mi trudimo da ovaj prostor ne služi ni za šta drugo. Nikakve druge aktivnosti ne treba ovde da budu – ni politika ni razne druge manifestacije. Naravno, uvek tu prosuđujući kroz svoje pastire, čineći neki put i kompromis i izlazeći u ovaj svet da pokažemo da smo mi čovekoljubivi, da je naš Bog čovekoljubiv, da je crkva čovekoljubiva, ali uvek trudeći se da taj prostor koji je oko hrama, kao i sam hram, bude ono za šta je namenjen, a to je svetinja – naglasio je vladika Jerotej.
Sećanje na pretke i njihovu žrtvu za slobodu vere
Podsetio je verne i na teška vremena ropstva kada su naši preci morali da sakrivaju svoje svetinje, gradeći crkve ukopane u zemlju sa niskim vratima, kako osvajači ne bi mogli da ih oskrnave.
– Kada bismo sada mogli da te naše pretke dovedemo da vide tu lepotu i portu koja se nalazi oko hrama, oni bi bili oduševljeni, jer oni su to sanjali. Bilo bi im drago i bili bi radosni zato što ta njihova žrtva nije bila bez ploda, jer njihovi potomci imaju mogućnost da se mole Bogu, da žive u slobodi i da ostvaruju sve ono što su oni sanjali. Zato čuvajmo svoje svetinje da bi one čuvale nas – poručio je vladika Jerotej.
Zahvalnost Bogu na daru slobode
Liturgijsko sabranje u kripti Svetog Nikolaja Srpskog završeno je uz molitve zahvalnosti Bogu na daru slobode i mogućnosti da se, u miru, narod Božiji okuplja oko svojih svetinja, svedočeći veru i čuvajući je za pokolenja koja dolaze.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
