U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U treću nedelju po Duhovima, episkop šabački Jerotej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u kripti Svetog Nikolaja Srpskog, koja se nalazi pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici. Ovaj sveti prostor bio je ispunjen molitvenom tišinom i radošću vernog naroda, dok su se u hramu odigravali i posebni trenutci za život crkve: episkop Jerotej rukopoložio je đakona Branka Mitrića u svešteni jerejski čin, a veroučitelja Dušana Stanojevića u đakonski čin.
Beseda o smislu liturgije i svetinje
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Jerotej je podsetio sabrane na duboki smisao svetinje i liturgijskog sabranja, naglasivši da se upravo tokom svete liturgije osvećuje i prostor hrama i celokupna porta.
– Služeći svetu liturgiju, osvećujemo i ovaj prostor, hram Božiji – crkvu, jer upravo se ovde konstituiše crkva, pošto svaki put kada služimo svetu liturgiju Duh Sveti silazi na nas obične ljude i čini nas Crkvom Božijom, prikrivajući sve naše nedostatke i uzdižući nas sa zemlje na nebo. Prilikom tog osvećenja, osvećuje se čitav ovaj prostor, osvećuje se čitav ovaj hram i sve što je u njemu – besedio je vladika.
SPC
Hram Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici
Hram i porta nisu mesto za druge aktivnosti
On je posebno istakao važnost poštovanja svetog prostora, naglašavajući da se hram i porta koriste isključivo za bogosluženja i sabranja vernog naroda, a nikako za druge aktivnosti, ma koliko one bile društveno korisne.
– Zato se mi trudimo da ovaj prostor ne služi ni za šta drugo. Nikakve druge aktivnosti ne treba ovde da budu – ni politika ni razne druge manifestacije. Naravno, uvek tu prosuđujući kroz svoje pastire, čineći neki put i kompromis i izlazeći u ovaj svet da pokažemo da smo mi čovekoljubivi, da je naš Bog čovekoljubiv, da je crkva čovekoljubiva, ali uvek trudeći se da taj prostor koji je oko hrama, kao i sam hram, bude ono za šta je namenjen, a to je svetinja – naglasio je vladika Jerotej.
Sećanje na pretke i njihovu žrtvu za slobodu vere
Podsetio je verne i na teška vremena ropstva kada su naši preci morali da sakrivaju svoje svetinje, gradeći crkve ukopane u zemlju sa niskim vratima, kako osvajači ne bi mogli da ih oskrnave.
– Kada bismo sada mogli da te naše pretke dovedemo da vide tu lepotu i portu koja se nalazi oko hrama, oni bi bili oduševljeni, jer oni su to sanjali. Bilo bi im drago i bili bi radosni zato što ta njihova žrtva nije bila bez ploda, jer njihovi potomci imaju mogućnost da se mole Bogu, da žive u slobodi i da ostvaruju sve ono što su oni sanjali. Zato čuvajmo svoje svetinje da bi one čuvale nas – poručio je vladika Jerotej.
Zahvalnost Bogu na daru slobode
Liturgijsko sabranje u kripti Svetog Nikolaja Srpskog završeno je uz molitve zahvalnosti Bogu na daru slobode i mogućnosti da se, u miru, narod Božiji okuplja oko svojih svetinja, svedočeći veru i čuvajući je za pokolenja koja dolaze.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
