Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Loznička javnost ovih dana uznemirena je zbog spornog plana grada, kojim bi, prema rečima vernika, trebalo da se otme i oskrnavi porta Pokrovskog hrama, poznata kao Bogorodični vrt. Verni narod je zatečen i ogorčen, a sveštenik Goran Popović, starešina ove lozničke svetinje, smireno, ali odlučno poručuje - nada se mirnom rešenju.
- Trenutna situacija je rezultat negativne kampanje koja se dve i po godine vodi protiv Crkve, ali nadamo se da će biti prevaziđena – rekao je otac Goran Popović za radio Slovo ljubve.
Podsetio je da je i episkop šabački Jerotej "duboko razočaran i na neki način zaprepašćen" svime što se dešava, te da je "lično uložio velike napore i trud da se situacija reši na miran način".
Šta je suština problema
Prema nacrtu izmena i dopuna plana generalne regulacije, koji je izradilo odeljenje za planiranje i izgradnju grada Loznice, predviđeno je oduzimanje tri dela crkvene porte: jedan za javni parking, drugi za sportske i rekreativne sadržaje, a treći za prilaz nelegalno podignutom objektu na crkvenom zemljištu.
Eparhija šabačka upozorava da se tim planom direktno ugrožava i skrnavi sakralni prostor hrama, a samim tim i kulturno nasleđe i mesto molitve, jer se parcela nalazi na tlu natopljenom krvlju srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka i zakonom je zaštićena kao kulturno dobro - spomenik kulture.
"Uvredljivo je i ponižavajuće za svakog pravoslavnog Srbina"
Posebno je ogorčenje izazvala namera da se u svetoj porti grade saune, solarijumi, svlačionice i drugi komercijalni sadržaji, što eparhija smatra dubokim poniženjem za narod i Crkvu.
- Uvredljivo je i ponižavajuće za svakog pravoslavnog Srbina da se sportske aktivnosti sa pratećom infrastrukturom, potencijalnim saunama, svlačionicama i tuševima, odvijaju na zemlji natopljenoj krvlju srpskih junaka, navodi se u saopštenju Eparhije šabačke.
Odluke bez Crkve
Dodatni gnev vernika izazvala je činjenica da je inicijativa za ovakve izmene doneta bez ikakvog prisustva predstavnika eparhije, zakonitog vlasnika crkvene parcele, a sastanku su prisustvovali samo predstavnici Gradske uprave, odeljenja za planiranje i izgradnju i Osnovne škole "Anta Bogićević".
Posebno iznenađenje izaziva i uloga bivšeg gradonačelnika Vidoja Petrovića, nosioca tri visoka crkvena ordena, koji je dopustio da ovi predlozi uđu u nacrt plana, zbog čega se vernici osećaju izdano.
NAROD USTAO PROTIV OTIMANJA CRKVENE IMOVINE: U Loznici uzimaju zemlju svetinje za parking i saune
Poruka eparhije: "Ne damo Bogorodični vrt"
Na kraju, Eparhija šabačka poručuje da će Srpska pravoslavna crkva nastaviti da se brani svim raspoloživim zakonskim i institucionalnim sredstvima:
- Zahtevamo od gradskih i državnih vlasti da iz Nacrta izbrišu sve predloge koji su na štetu Pokrovskog hrama i njegove porte, a verni narod Loznice i Eparhije šabačke pozivamo da ne dopuste ovo javno otimanje crkvenih svetinja. Ne damo portu Pokrovskog hrama - Bogorodični vrt - stoji u saopštenju eparhije.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
Vernici i sveštenstvo okupljeni u molitvi simbolično postavili temelje budućeg hrama u vizantijskom stilu u šabačkom naselju Šipurske livade.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
