Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Loznička javnost ovih dana uznemirena je zbog spornog plana grada, kojim bi, prema rečima vernika, trebalo da se otme i oskrnavi porta Pokrovskog hrama, poznata kao Bogorodični vrt. Verni narod je zatečen i ogorčen, a sveštenik Goran Popović, starešina ove lozničke svetinje, smireno, ali odlučno poručuje - nada se mirnom rešenju.
- Trenutna situacija je rezultat negativne kampanje koja se dve i po godine vodi protiv Crkve, ali nadamo se da će biti prevaziđena – rekao je otac Goran Popović za radio Slovo ljubve.
Podsetio je da je i episkop šabački Jerotej "duboko razočaran i na neki način zaprepašćen" svime što se dešava, te da je "lično uložio velike napore i trud da se situacija reši na miran način".
Šta je suština problema
Prema nacrtu izmena i dopuna plana generalne regulacije, koji je izradilo odeljenje za planiranje i izgradnju grada Loznice, predviđeno je oduzimanje tri dela crkvene porte: jedan za javni parking, drugi za sportske i rekreativne sadržaje, a treći za prilaz nelegalno podignutom objektu na crkvenom zemljištu.
Eparhija šabačka upozorava da se tim planom direktno ugrožava i skrnavi sakralni prostor hrama, a samim tim i kulturno nasleđe i mesto molitve, jer se parcela nalazi na tlu natopljenom krvlju srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka i zakonom je zaštićena kao kulturno dobro - spomenik kulture.
"Uvredljivo je i ponižavajuće za svakog pravoslavnog Srbina"
Posebno je ogorčenje izazvala namera da se u svetoj porti grade saune, solarijumi, svlačionice i drugi komercijalni sadržaji, što eparhija smatra dubokim poniženjem za narod i Crkvu.
- Uvredljivo je i ponižavajuće za svakog pravoslavnog Srbina da se sportske aktivnosti sa pratećom infrastrukturom, potencijalnim saunama, svlačionicama i tuševima, odvijaju na zemlji natopljenoj krvlju srpskih junaka, navodi se u saopštenju Eparhije šabačke.
Odluke bez Crkve
Dodatni gnev vernika izazvala je činjenica da je inicijativa za ovakve izmene doneta bez ikakvog prisustva predstavnika eparhije, zakonitog vlasnika crkvene parcele, a sastanku su prisustvovali samo predstavnici Gradske uprave, odeljenja za planiranje i izgradnju i Osnovne škole "Anta Bogićević".
Posebno iznenađenje izaziva i uloga bivšeg gradonačelnika Vidoja Petrovića, nosioca tri visoka crkvena ordena, koji je dopustio da ovi predlozi uđu u nacrt plana, zbog čega se vernici osećaju izdano.
NAROD USTAO PROTIV OTIMANJA CRKVENE IMOVINE: U Loznici uzimaju zemlju svetinje za parking i saune
Poruka eparhije: "Ne damo Bogorodični vrt"
Na kraju, Eparhija šabačka poručuje da će Srpska pravoslavna crkva nastaviti da se brani svim raspoloživim zakonskim i institucionalnim sredstvima:
- Zahtevamo od gradskih i državnih vlasti da iz Nacrta izbrišu sve predloge koji su na štetu Pokrovskog hrama i njegove porte, a verni narod Loznice i Eparhije šabačke pozivamo da ne dopuste ovo javno otimanje crkvenih svetinja. Ne damo portu Pokrovskog hrama - Bogorodični vrt - stoji u saopštenju eparhije.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
