PATRIJARH PAVLE JE ZA NJEGA REKAO DA IMA BOŽJI DAR: Miroslav za dlaku izbegao smrt, pa monahe sa Svete gore spasao muke

Miroslav Hadži Vasić je izuzetan čovek, kao što su izuzetni i pojedini njegovi pacijenti, patrijath Pavle, Jelisaveta Karađorđević, Vlade Divac, Ivana Stanković, Milorad Deretić.

Doktor nije, već komercijalista, a porodičnoj tradiciji, kiropraktici i fitoterapiji, okrenuo se kada je 1991. zajedno sa suprugom ostao bez posla nakon raspada jedne slovenačke firme (i čitave države), u kojoj je bio rukovodilac. Našavši se na ulici, razmišljao je čime bi mogao da se bavi i od toga živi.

Miroslavljev otac se u slobodno vreme bavio nameštanjem kostiju, veštinom koju je naučio od francuskog lekara dok je služio u sanitetskoj četi na Solunskom frontu. Postao je jedan od najpoznatijih kostolomaca u bivšoj Jugoslaviji, sposoban da namešta čak i otvorene prelome. Njegova majka bila je poznata travarka koja je sakupljala i pripremala lekovito bilje. Još kao dete, Miroslav im je pomagao i u ranom detinjstvu naučio da prepoznaje i kombinuje bilje i namešta iščašenja. Ljubav prema bilju prati ga ceo život.

Trauma

Kao 17-godišnjak, tokom školske prakse u obrazovanju za električara, doživeo je nesreću kada ga je pogodio strujni udar od 35.000 volti. Pao je sa 27 metara visine, zadobio 24 preloma i teške opekotine. Bio je klinički mrtav tri puta i nepokretan pune dve godine.

Uz pomoć lekara, Božju volju i očevu upornost, vratio se u život, a otac ga je lečio melemima prema bakinim receptima.

Otac Gavrilo

Na noge ga je podigao otac Gavrilo iz Manastira Svetih arhangela u Skopskoj Crnoj Gori. Doveden je nepokretan u crkvu, gde mu je pročitana molitva jeleosvećenja. Nakon toga, ustao je na noge. Od tog trenutka, pa sve do smrti oca Gavrila, Miroslav ga je redovno posećivao i pomagao u raznim manastirima.

Porodica i zdravlje

Nakon oporavka Miroslav je završio trgovačku školu i zaposlio se u "Merkatoru", gde je upoznao suprugu Ljiljanu. Venčali su se 1977. i dobili troje dece - Marinu, Mariju i Veljka.

Zdravstvene posledice strujnog udara rezultirale su infarktom i godinama povišenim pritiskom, koji je regulisao čajevima na bazi bilja.

Raspad države i novi početak

Nakon raspada Jugoslavije radio je razne poslove, između ostalog, i prodavao benzin. Tokom jednog takvog dana, Japanac mu je ponudio da se usavrši u kiropraktici. Od 42 prijavljena kandidata na seminar, samo dvoje nisu bili lekari, a Miroslav je dobio besplatno školovanje zahvaljujući talentu.

Profesionalno usavršavanje i veza s Crkvom

Nakon obuke kod japanskog majstora Masajukija Saiondžija, dodatno se obrazovao u Rusiji i završio Višu fizioterapeutsku školu.

U Manastiru Vitovnica upoznao je patrijarha Pavla preko oca Tadeja. Lečio ga je više od 15 godina, nameštao kosti, pripremao tinkture i bio njegov bliski prijatelj. Patrijarh ga je smatrao svojim ličnim terapeutom.

Tanjug Vladimir Dimitrijević

 

Član je kluba Plemenito srce, koji organizuje humanitarne maratone. Učestvovao je u brojnim akcijama, uključujući i one povodom Dana pobede i stogodišnjice bitke na Kajmakčalanu.

Boravci na Hilandaru

SPC

Miroslav je bio na Hilandaru više od 50 puta, pomažući bratiji u ambulanti. Njegovo angažovanje počelo je zahvaljujući preporuci patrijarha Pavla.

Miroslav Hadži Vasić je više od 50 puta boravio na Svetoj gori, u Manastiru Hilandar, gde je pomagao bratiji u manastirskoj ambulanti. Njegovo angažovanje u ovoj svetinji započelo je na preporuku patrijarha Pavla, koji ga je lično uputio hilandarskim monasima, rekavši:

- Ovaj čovek ima Božji dar - njega zovite kad vam zatreba.

Tako je počelo jedno posebno poglavlje u njegovom životu, ispunjeno duhovnim služenjem i nesebičnom pomoći. Na Hilandaru je, uz blagoslov monaštva, pomagao u svakodnevnim poslovima ambulante - lečio iščašenja, nameštao kosti, pravio meleme za bolove i posekotine, pa čak i savetovao monahe u vezi sa ishranom i biljnim terapijama. Mnogi od njih, zbog teškog fizičkog rada u vinogradima, pčelinjacima, maslinjacima ili ikonopisnim radionicama, trpeli su bolove u leđima, ramenima i zglobovima. Miroslav je bio njihov oslonac.

printskrin youtube

 

Nije bio lekar u klasičnom smislu, ali ga je bratija zvala "čovek koji zna da dotakne gde boli". Njegovo prisustvo na Hilandaru bilo je uvek tiho, posvećeno, ali snažno i lekovito - i duhovno i telesno.

Neretko bi se dešavalo da, čim kroči u portu manastira, neko od monaha već čeka na pregled, znajući da dolazi čovek kome su pomaganje i skromnost urođeni. Iako ga je bratija cenila i poštovala, Miroslav nikada nije sebe isticao - smatrao je da tamo ne ide kao iscelitelj, već kao pokajnik, da služi i bude koristan.

- Da nije bilo reči patrijarha Pavla, možda nikada ne bih kročio na Svetu goru. A kad jedan takav čovek prepozna dar u tebi, to više nije samo odgovornost - to je zavet - znao je da kaže.

Boravci na Hilandaru ostavili su dubok trag u njegovoj duši. Smatrao je da su to bili trenuci kada se duhovno i telesno u njemu najviše ispunjavali - kroz služenje drugima.

Porodična tradicija

Lečio je mnoge, od običnih ljudi do članova porodice Karađorđević. Sin Veljko radi kao fizioterapeut s njim, dok su unuci Mihailo i Maksim pokazali interesovanje za bilje i terapije, piše Stil:

BONUS VIDEO: NA RODNOM IMANJU PATRIJARHA PAVLA SE PRAVI MUZEJ: Sveštenik Dragan Gaćeša otkriva planove​

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara