Manastir Svete Paraskeve na Hvaru, osnovan 1561. godine, bio je važna pravoslavna svetinja, koja je kroz vekove pretrpela različite promene, vlasti i nacionalizaciju posle Drugog svetskog rata.
Davne 1561. godine, kada je biti pravoslavan na ovim prostorima, kao i danas, podrazumevalo spremnost na stradanja i u vreme kada se pravoslavlje iz Dalmatinske zagore spuštalo prema priobalju i na ostrva, osnovan je na Hvaru manastir svete Paraskeve.
Naime, u tom periodu kada je na Hvaru već bila smeštena flota ratne mletačke mornarice, doseljava se i nekoliko pravoslavnih, grčkih porodica. Budući da je i među mornarima bilo dosta onih pravoslavne veroispovesti, te kako bi ovaj narod Božiji mogao prinositi svoje molitve Bogu, sagradi se crkva u čast Prepodobne matere Paraskve.
Važno je napomenuti kako je odmah pored crkve podignut i dom za služaščeg sveštenika, u kojem su ponekad radi pastirske službe obitavali jedan ili dvojica monaha. Od tada je crkva svete Paraskeve prozvana manastirom. Prema pisanim izvorima, tada su značajan deo hvarskog stanovništva činili i pravoslavni Srbi, a prvi hvarski sveštenik je bio otac Evstatije Lefara.
Iako su vremena bila teška i uprkos latinskom prozelitizmu, s obzirom na gore navedene podatke, da se zaključiti da je pod meltačkom vlašću, Pravoslavna Crkva imala izvesnu slobodu. Interesantan je podatak da čak i papski vizitator, biskup grada Verone, Avgustin Valerije, u svom izveštaju iz februara 1579. godine, kada je u crkvi još uvek bio samo jedan oltar, pominje ovaj manastir svete Paraskeve.
Nakon Drugog svetskog rata i poznatog zakona o nacionalizaciji u tadašnjoj SFRJ, manastir svete Venerande (Paraskeve), postaje vlasništvo grada Hvara i zaštićeni je spomenik kulture.
Na manastiru su se izvodili radovi, a ova svetinja bila pretvorena i u disko klub.
Po svim državno-pravnim propisima, kako sadašnjih tako i svih prethodnih vlasti, manastir svete matere Paraskeve – Venerande, trebalo bi da bude u vlasništvu Pravoslavne Eparhije dalmatinske.
Nešto kasnije, 21. 10. 1616. godine, obilazeći svoju pastvu po Dalmaciji, u 75. godini života u ovom manastiru upokojio se episkop Gavrilo Sever. Novi mletačko-dalmatinski episkop bio je Teofan Ksenakis. Tri godine posle smrti episkopa Gavrila, episkop Teofan je u dogovoru sa mletačkom opštinom uredio, da se 1619. godine Gavrilovo telo sa Hvara prenese u Mletke. Već tada je Crkvena opština na Hvaru, bila prilično lošeg imovinskog stanja, iako se nekoliko decenija starala da izdržava svoje sveštenoslužitelje. Na ovakvo stanje Crkve na Hvaru posebnu pažnju obratio je novi episkop Atanasije Valerijan, koji je mletačkoj vladi uputio molbu za pomoć.
Pošto je vlast zbog mornara pravoslavne veroispovesti mala interes da crkva na Hvaru bude aktivna, ona preuzima brigu oko izdržavanja ovog manastira. Tako mletačke vlasti, ukazom od 1. 2. 1628. godine, kada su u manastiru na Hvaru živeli monah Matej Kasimati sa još dva sabrata, određuje jednomjesečnu pomoć ovoj sveštenoj obitelji. Međutim, pošto je ta pomoć bila nedovoljna za potrebe manastira i monaha, 13. septembra 1636. godine, od istih vlasti izdat je dukal, kojim se manastiru svete Paraskeve na Hvaru, dodeljuje 60 kanapa neobrađene zemlje u Pišćinama i Beškovi.
Ovim dukalom se ozakonjuje i državno pravo patronata na zemlju. Tako su, u junu 1644. godine kada je u manastir za hvarskog paroha došao Pahomije Kanakari, vlasti u septembru 1646. godine, tražile od kneza i hvarskog proveditora izveštaj o tome postavljenju. Potom je generalni proveditor dalmatinski Leonard Foskolo 5. 5. 1647. godine, po primitku pozitivnog izveštaja, odobrio Pahomijevo postavljenje za pravoslavnog sveštenoslužitelja na Hvaru.
Do 1685. godine u manastiru svete Paraskeve uvek se služilo po istočnom obredu, i uvek se čitao Nikeo-carigradski simvol vere. Međutim, prilike se menjaju i te iste godine, hvarski biskup Priuli, obratio se proveditoru Valijeru, sa molbom da u crkvi svete Paraskeve pored pravoslavnog sagradi i latinski oltar. Valijer mu je uvažio molbu, te je tada napravljen katolički oltar, posvećen svetom Francisku, gde je ponekad, mimo volje pravoslavnog sveštenstva i naroda, latinski sveštenik služio misu.
Naime, treba spomenuti da su katolički oltari bili građeni i po ostalim pravoslavnim crkvama u Zadru, Šibeniku i Trogiru. Na primer, u vreme episkopa Melentija Tipalda, kada je pravoslavna crkvena opština u Trogiru bila veoma jaka, hram je oduzet, a narod mahom pokatoličen. Ipak, ta praksa da latinska misa bude služena u pravoslavnim hramovima, te da se dograđuju latinski oltari, vremenom je iščezla.
Uredba proveditora Grimanija od 22. 10. 1754. godine svedoči o tome da je manastir svete Paraskeve bio uređen tako da su se u njemu mogla vršiti pravoslavna bogosluženja. Isti ukaz nalaže da se i crkve u Skradinu, Zadru i Šibeniku moraju urediti po propisima istočnog obreda.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Hram u Donjem Selištu, u Hrvatskoj, izgrađen je 1720. godine. U Drugom svetskom ratu je opljačkan i zatvoren, a delimično je obnovljen 1980. godine. Strašan požar zahvatio je dominikanski manastir na ostrvu Čiovu kod Trogira, ali je Crkva Svetog Krsta, poznata po čudesnom Raspeću koje je dva puta prokrvarilo, ostala potpuno netaknuta. Župnik opisao je dramatične trenutke kada je gledao kako plamen guta gotovo čitav gornji sprat manastira, dok svetilište čudesno opstaje. Pojedina države kao da se utrkuju, koja će bolje i svečanije da ukrasi svoje trgove, raskošna rasveta je svuda a duh praznika se se oseća na svakom kutku. Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje. U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama. Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Wikipedia
Wikipedia
Youtube/Where To Next
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Aktuelno iz SPC
16:58 | 25.11.2024
RADOVI NA SRPSKOJ SVETINJI U HRVATSKOJ: Obnova hrama iz 1720. godine, kojI je pretrpeo štetu tokom zemljotresa
Katoličanstvo
19:27 | 26.11.2024
ČUDO BOŽIJE: VATRA PROGUTALA MANASTIR, A CRKVA I RASPEĆE HRISTOVO OSTALI NETAKNUTI – Sveštenik svedoči o nedavnom događaju koji podseća na onaj od pre 100 godina
Katoličanstvo
22:22 | 04.12.2024
ČAK PET BOŽIĆNIH VAŠARA U NAŠEM OKRUŽENJU: Ova lista otkriva datume i mesta raskošnih slavlja na trgovima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
09:33
DA SE NIKADA NE ZABORAVI: Vladika Pajsije služio godišnji pomen žrtvama velike tragedije koja je novogodišnju noć na Cetinju pretvorila u noć bola
Duhovna riznica
07:30
OPROST VELIKOG GREHA: Vladika Nikolaj osvetljava biblijsku priču koja se tiče svakoga od nas
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PETAK 2. JANUAR
Islam
02:00
ZAPOČNITE GODINU SA MUDROŠĆU KOJA OSVETLJAVA PUT: Nevidljivo koje oblikuje našu sudbinu
Duhovna riznica
00:01
KADA SVE DELUJE IZGUBLJENO, PROMENITE OVO KOD SEBE I SLEDI BOLJITAK: Sveti Josif Isihaste otkriva tajnu neuništive radosti
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
