Monah Lavrentije potiče iz Bukurešta, a u manastiru je od svoje 20. godine, gde se moli se za svoje spasenje, spasenje svojih braća i svih ljudi.
Još od detinjstva muzika ga je privlačila. Iako su kulturne emisije tokom komunizma bile kratke, uvek je bio impresioniran pijanistima i zamišljao je sebe na njihovom mestu. To je bio početak njegove priče. Iako nije imao klavir, nije pohađao umetničku školu ni muzički fakultet, otac Lavrentije je ipak odlučio da prati svoje srce. Srce ga je odvelo u manastir Balaciu, gde je napravio „klavir“ od zvona.
U početku, otac nije bio zadovoljan tradicionalnim načinom zvonjenja, jer je morao da vuče konopce na klasičan način, nakon čega odlučuje da napravi sistem zvonjave koji je u skladu sa njegovom dušom.
Vezao je jedan konopac za ruku, drugi za zglob ruke, treći za lakat, četvrti za nogu, a peti je držao u ruci. Pokušavao je da napravi neku vrstu plesa, da zvona zvone jedno za drugim u ritmičnoj harmoniji.
Sistem koji je stvorio implementirao je u zvonik manastira Petru Voda, a zatim i kod monahinja u manastiru Paltin. Jednog dana su monahinje došle da vide šta to on zapravo radi, jer su primetile kako zvona zvone neobično lepo.
Zatekle su ga kako pleše, poput Pinokija iz naše starinske priče. Predložile su mu da nađe jednostavniji sistem, jer one nisu mogle da plešu na taj način. Tako je došao na ideju da napravi „vazdušni klavir“.
Jedan od važnih trenutaka u životu oca Lavrentija vezan je za manastir Sihla, mesto na kojem ga je Božja providnost dovela kroz ponovljene snove, koji su mu navodili put. Tamo, u planinama otac je nastavio svoj rad, stvarajući harmoničan sistem zvona koji poziva verne na molitvu.
Otac Lavrentije zna da izvede čitav spektar melodija, uključujući vesele, kao za doček vladike, mirne, za večernje molitve, neke „pompozne“ i, na kraju, melodije koje podstiču na tugovanje. Njegova omiljena melodija je jednostavna nazvana "Cveće“.
Sve što otac Lavrentije želi jeste da monasi i monahinje u manastirima u kojima je implementirao ovaj sistem usvoje umetnost sviranja na „drugom“ klaviru. On ističe da su zvuci zvona otkriveni kao lekoviti za ljude i da ne treba bežati od njih.
Otac Lavrentije bio je i na sceni emisije "Rumani imaju talenat“, žiri mu se zahvalio i objasnio da ih je u trenutku izmestio iz studija, dajući im osećaj kao da su na nekom drugom uzvišenom mestu.
Deo publike je uživao u dva minuta meditacije ili trenutku približavanja Bogu.
Kako je to izgledalo pogledajte u video prilogu ispod teksta.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija objašnjava da osuđujemo druge zbog stvari koje nismo raskrstili sa nama samima.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Muzika koja izražava ostrašćena osećanja i poziva na grehove svih vrsta neosporno udaljava od Boga.
