RADNJA KOJU SVAKODNEVNO OBAVLJAMO MOŽE BITI POGUBNA: Otac Ljubo upozorava - evo zašto je važno šta slušamo

Izvorna narodna muzika izražava našu prirodu koja predstavlja spoj duhovnog i fizičkog. Ona ističe iz narodnog etosa i duha na kojima se zasniva kulturni obrazac našeg naroda, objašnjava otac Ljubo Milošević.

- Srpska muzika je evanđelski tanano opisala ljudske strasti, nešto poput Solomona u Pesmi nad Pesmama, dotičući se vrlo obazrivo i ljudske se*sualnosti. Ona je odlično opisala mladost strogo pazeći da ne profaniše osećanjima mlade i neiskusne duše. Konačno, prelepo je zabeležila duboke emocije i jaka osećanja radosti i tuge. Tako je kod nas pesma bila učitelj, službenik, i socijalni radnik, i psiholog, i drug, i u nekim svojim tananim izražajima duhovnik i bogoslov. Dok je bila slobodna i nezaražena nosila je veliku ulogu u našem društvu.

Koliko muzika ili pesma udaljava od Boga?

- Ako mladić ne skverno-slovi kada izabere devojku koja mu se dopada i zdravo opisuje svoja muška osećanja prema njoj (uz obostrana osećanja sa ženske strane), želje njegove muške prirode muzički opisane nevinim slikama udvaranja nikako ne mogu da budu nekakvo udaljavanje od Boga. Sve se svodi na to da ljudi razumeju Božiji poziv na zakonsko sastajanje i kompleksne izražaje telesne ljubavi koji se zakonski ostvaruju na putu prema Svetoj tajni braka.

Printscreen/svetosavlje.org

Otac Ljubo kaže da su naši stari nalazili evanđelsku lepotu u nežnom opisivanju svojih osećanja i želja, tanano ih prenoseći kroz narodnu pesmu. I takve pesme predstavljaju neprolaznu vrednost, jer svako od nas može da ih zapeva a da se tako ne dovede u iskušenje oličeno u pokvarenoj slici o čoveku i njegovoj sek*ualnosti.

- Naša moderna „narodna muzika“ drsko se vezuje za narodno stvaralaštvo. Ona je svedena na stihijsku i ogoljenu ljudsku sek*ualnost. Ovakva muzika ne predstavlja samo kulturni problem već mašinu za pravljenje novca uz jasnu izdaju ljudske lepote i, na koncu, ruši našu naciju. Sve ovo podseća na reči svetog Ipolita rimskog koji je još u trećem veku govorio o ovim našim danima izgubljene lepote ljudske sek*ualnosti. Naš čovek je pod velom kulture i „narodnog“ postao duhovna karikatura koja unižava sve naše prave narodne lepote, a pre toga i Bogočoveka u nama. I koliko sve ovo odvaja od Boga? Zar je uopšte potreban odgovor? - objašnjava otac Ljubo.

Printscreen You tube/Nikias Molina

Izraz veselja možemo da pronađemo i u grubim instrumentima, kao što su bubnjevi, koji prenose impulsivni ritam koji se i danas može naći u drevnoj pravoslavnoj kulturi u Africi. Bubnjeve vidimo i kod pravoslavnih Arapa koji, na grobu Gospodnjem u dan našeg najvećeg tihovanja na Veliku Subotu, prave nepodnošljivu buku najavljujući radost vaskrsenja Hristovog.

Objašnjava da muzika koja izražava ostrašćena osećanja i poziva na grehove svih vrsta neosporno udaljava od Boga.

- Pastirski sam se bavio adolescentnim glorifikovanjem agresivne muzike koja poziva na revolt, posebno na anarhiju, rušenje, smrt i samoubistvo. Slušajući reči takve muzike čoveku se prosto od užasa diže kosa na glavi. Ovakva kombinacija reči, ritma i zvukova predstavlja muzičko nasilje nad lepotom ljudskog glasa i logosnošću čoveka. Takva muzika je vrlo daleko od svega Božijeg, tj. od savršene unutrašnje i spoljašnje harmonije u nama i ciljano nas odvlači od Boga.

- Čak i ljubav, koja je izraz najuzvišenijeg u nama, kada se ostrasti postaje anomalija i greh i iskazuje se u ljubomori, zavisti, bračnim prevarama itd. Mnogi ovakvu izdaju poverenja danas nazivaju ljubavlju!

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara