Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Monaštvo je kamen temeljac pravoslavnog hrišćanstva. U svakodnevnom životu često osećamo kako nas prate i podržavaju monaške molitve. Zaista, često se obraćamo monasima tražeći njihov savet ili pomoć.
Monaške molitve, oslobođene iskušenja svetovnog života, čiste su, iskrene i imaju veliku moć pred Gospodom.
PROČITAJTE JOŠ...KO SU MONASI, A KO MIRJANI? Razlika je velika, ali misija je ista - evo koje zavete moraju da ispune
Osim toga, ne treba zaboraviti da je monaški način života dao našoj crkvi mnoge svetitelje.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Pre svega, da bi postao monah, čovek mora da oseti božanski priziv. Stupanje u monašku zajednicu nije lak izbor. Ovo je odluka koja zahteva trud i strpljenje. Nikakvi praktični razlozi, kao što su želja za mirom, spokojan način života i sloboda od svetovnih briga, ne mogu biti osnov za to. Osim toga, neprihvatljivo je da se čovek pridruži usamljeničkom monaškom životu na insistiranje trećeg lica. Ovo je duboko lični izbor koji pretpostavlja dug duhovni put.
Svako ko se sprema da se zamonaši, mora biti zrela osoba da bi bio siguran u iskrenost svoje želje. Osim toga, veoma je važno da primi blagodat Božiju. Čovek mora da oseti priziv koji će se u njemu probuditi kao svetlost, razbistrivši njegov razum. To je božanska volja koja se mirno pojavljuje u čovekovoj svesti.
U ovom složenom procesu važnu ulogu ima duhovni otac. On podržava čoveka, usmerava ga i priprema da napravi izbor koji odgovara baš njemu.
Pre svega, treba napomenuti da se u različitim zemljama postupak stupanja u manastir i uslovi za kandidate mogu razlikovati. Ovaj članak je o grčkim manastirima.Dakle, ako je osoba sigurna u svoj izbor i želi da stupi u manastir u Grčkoj, mora ispuniti sledeće uslove:
Kandidat koji ispunjava ove uslove upisuje se u manastir kao iskušenik. U slučaju da je neko prošao određeni period pripreme pod rukovodstvom arhijereja, može biti primljen u manastir na ličnu preporuku potonjeg.
U pripremnom periodu iskušenik u svemu sledi uputstva igumana. Baš se u ovom periodu proverava njegova pobožnost i poniznost. U ovom periodu, koji traje od 1 do 3 godine, od velikog su značaja molitve koje jačaju njegov duh, poslušanja koja on mora da obavlja svakodnevno, i učenja koja proširuju vidike njegove vere.
Kada prođu prve godine pripreme, iskušenik prolazi čin monaškog postriga. Prema mišljenju Svetih Otaca, ovaj čin nije običan događaj, već sveta tajna od velikog značaja. Na ovaj dan čovek prima drugo krštenje i stupa u brak sa Crkvom. On napušta svet ljudi da bi svoj život posvetio Bogu.
Kandidat se oblači u bele odežde i klanja se na četiri strane pred likovima Hrista, Bogorodice i svetitelja kojem je posvećen ovaj hram. Uz to, dobija i blagoslov igumana.
Čita se molitva „Otvori, brate, uši srca tvoga...“, nakon čega sledi niz pitanja, na koja iskušenik odgovara potvrdno, govoreći: „Da, s nama je Bog, oče čestiti“. Tada se saopštava njegovo novo ime, a iguman ga oblači u monaške odežde. Na kraju božanstvene liturgije poje se „U Hrista kršteni“, nakon čega svi žele novom monahu „καλον παραδεισο“, što bukvalno znači „dobri raj“.
Prema manastirskom statutu, "novi monah se smatra osobom koja je umrla za svet, stoga on ostavlja svoju imovinu dva puta: prvo, preko čina monašenja, i drugo, preko faktičke smrti".
Monašenje znači smrt za svet, jer se čovek odriče svetovnog života i ponovo se rađa kao član monaške zajednice.
U vezi sa tim, novi monah svu svoju imovinu zaveštava zajednici u kojoj živi. Prenos njegove imovine se obavlja isključivo u zakonskim okvirima i uz saglasnost monaha.
Nakon obavljenog čina monašenja, počinje monaški život. Svaki monah mora da poštuje pravila manastira. On se posvećuje molitvi, služenju, potčinjava se igumanu, brine o zajednici i svu svoju pažnju koncentriše na izbavljenju od iskušenja. Pri tome on ne zaboravlja na spoljašnji svet i moli se za dobro i zaštitu svih hrišćana. Kako zapaža Sveti Porfirije Kavsokalivit:
"Znate li šta znači biti monah? Prvo, voleti Boga, a drugo, provesti svoj život naricajući i tugujući za celim čovečanstvom".
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
U manastiru Sopoćani sačuvalo se do našeg vremena više fragmenata srednjovjekovnih nadgrobnih ploča, od kojih neke imaju uklesane natpise.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedan od lekova koji se pravi upotrebom sremuša je ekstrakt ove biljke, koji poboljšava cirkulaciju...
Glumica Nataša Marković ima i sestru bliznakinju, ali i brata koji je monah.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
