Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Monaštvo je kamen temeljac pravoslavnog hrišćanstva. U svakodnevnom životu često osećamo kako nas prate i podržavaju monaške molitve. Zaista, često se obraćamo monasima tražeći njihov savet ili pomoć.
Monaške molitve, oslobođene iskušenja svetovnog života, čiste su, iskrene i imaju veliku moć pred Gospodom.
PROČITAJTE JOŠ...KO SU MONASI, A KO MIRJANI? Razlika je velika, ali misija je ista - evo koje zavete moraju da ispune
Osim toga, ne treba zaboraviti da je monaški način života dao našoj crkvi mnoge svetitelje.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Pre svega, da bi postao monah, čovek mora da oseti božanski priziv. Stupanje u monašku zajednicu nije lak izbor. Ovo je odluka koja zahteva trud i strpljenje. Nikakvi praktični razlozi, kao što su želja za mirom, spokojan način života i sloboda od svetovnih briga, ne mogu biti osnov za to. Osim toga, neprihvatljivo je da se čovek pridruži usamljeničkom monaškom životu na insistiranje trećeg lica. Ovo je duboko lični izbor koji pretpostavlja dug duhovni put.
Svako ko se sprema da se zamonaši, mora biti zrela osoba da bi bio siguran u iskrenost svoje želje. Osim toga, veoma je važno da primi blagodat Božiju. Čovek mora da oseti priziv koji će se u njemu probuditi kao svetlost, razbistrivši njegov razum. To je božanska volja koja se mirno pojavljuje u čovekovoj svesti.
U ovom složenom procesu važnu ulogu ima duhovni otac. On podržava čoveka, usmerava ga i priprema da napravi izbor koji odgovara baš njemu.
Pre svega, treba napomenuti da se u različitim zemljama postupak stupanja u manastir i uslovi za kandidate mogu razlikovati. Ovaj članak je o grčkim manastirima.Dakle, ako je osoba sigurna u svoj izbor i želi da stupi u manastir u Grčkoj, mora ispuniti sledeće uslove:
Kandidat koji ispunjava ove uslove upisuje se u manastir kao iskušenik. U slučaju da je neko prošao određeni period pripreme pod rukovodstvom arhijereja, može biti primljen u manastir na ličnu preporuku potonjeg.
U pripremnom periodu iskušenik u svemu sledi uputstva igumana. Baš se u ovom periodu proverava njegova pobožnost i poniznost. U ovom periodu, koji traje od 1 do 3 godine, od velikog su značaja molitve koje jačaju njegov duh, poslušanja koja on mora da obavlja svakodnevno, i učenja koja proširuju vidike njegove vere.
Kada prođu prve godine pripreme, iskušenik prolazi čin monaškog postriga. Prema mišljenju Svetih Otaca, ovaj čin nije običan događaj, već sveta tajna od velikog značaja. Na ovaj dan čovek prima drugo krštenje i stupa u brak sa Crkvom. On napušta svet ljudi da bi svoj život posvetio Bogu.
Kandidat se oblači u bele odežde i klanja se na četiri strane pred likovima Hrista, Bogorodice i svetitelja kojem je posvećen ovaj hram. Uz to, dobija i blagoslov igumana.
Čita se molitva „Otvori, brate, uši srca tvoga...“, nakon čega sledi niz pitanja, na koja iskušenik odgovara potvrdno, govoreći: „Da, s nama je Bog, oče čestiti“. Tada se saopštava njegovo novo ime, a iguman ga oblači u monaške odežde. Na kraju božanstvene liturgije poje se „U Hrista kršteni“, nakon čega svi žele novom monahu „καλον παραδεισο“, što bukvalno znači „dobri raj“.
Prema manastirskom statutu, "novi monah se smatra osobom koja je umrla za svet, stoga on ostavlja svoju imovinu dva puta: prvo, preko čina monašenja, i drugo, preko faktičke smrti".
Monašenje znači smrt za svet, jer se čovek odriče svetovnog života i ponovo se rađa kao član monaške zajednice.
U vezi sa tim, novi monah svu svoju imovinu zaveštava zajednici u kojoj živi. Prenos njegove imovine se obavlja isključivo u zakonskim okvirima i uz saglasnost monaha.
Nakon obavljenog čina monašenja, počinje monaški život. Svaki monah mora da poštuje pravila manastira. On se posvećuje molitvi, služenju, potčinjava se igumanu, brine o zajednici i svu svoju pažnju koncentriše na izbavljenju od iskušenja. Pri tome on ne zaboravlja na spoljašnji svet i moli se za dobro i zaštitu svih hrišćana. Kako zapaža Sveti Porfirije Kavsokalivit:
"Znate li šta znači biti monah? Prvo, voleti Boga, a drugo, provesti svoj život naricajući i tugujući za celim čovečanstvom".
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
U manastiru Sopoćani sačuvalo se do našeg vremena više fragmenata srednjovjekovnih nadgrobnih ploča, od kojih neke imaju uklesane natpise.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Policija razotkrila kako je verski identitet iskorišćen za složenu mrežu krijumčarenja između Atike i Dodekanskih ostrva, dok javnost ostaje u neverici.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
