Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Monaštvo je kamen temeljac pravoslavnog hrišćanstva. U svakodnevnom životu često osećamo kako nas prate i podržavaju monaške molitve. Zaista, često se obraćamo monasima tražeći njihov savet ili pomoć.
Monaške molitve, oslobođene iskušenja svetovnog života, čiste su, iskrene i imaju veliku moć pred Gospodom.
PROČITAJTE JOŠ...KO SU MONASI, A KO MIRJANI? Razlika je velika, ali misija je ista - evo koje zavete moraju da ispune
Osim toga, ne treba zaboraviti da je monaški način života dao našoj crkvi mnoge svetitelje.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Pre svega, da bi postao monah, čovek mora da oseti božanski priziv. Stupanje u monašku zajednicu nije lak izbor. Ovo je odluka koja zahteva trud i strpljenje. Nikakvi praktični razlozi, kao što su želja za mirom, spokojan način života i sloboda od svetovnih briga, ne mogu biti osnov za to. Osim toga, neprihvatljivo je da se čovek pridruži usamljeničkom monaškom životu na insistiranje trećeg lica. Ovo je duboko lični izbor koji pretpostavlja dug duhovni put.
Svako ko se sprema da se zamonaši, mora biti zrela osoba da bi bio siguran u iskrenost svoje želje. Osim toga, veoma je važno da primi blagodat Božiju. Čovek mora da oseti priziv koji će se u njemu probuditi kao svetlost, razbistrivši njegov razum. To je božanska volja koja se mirno pojavljuje u čovekovoj svesti.
U ovom složenom procesu važnu ulogu ima duhovni otac. On podržava čoveka, usmerava ga i priprema da napravi izbor koji odgovara baš njemu.
Pre svega, treba napomenuti da se u različitim zemljama postupak stupanja u manastir i uslovi za kandidate mogu razlikovati. Ovaj članak je o grčkim manastirima.Dakle, ako je osoba sigurna u svoj izbor i želi da stupi u manastir u Grčkoj, mora ispuniti sledeće uslove:
Kandidat koji ispunjava ove uslove upisuje se u manastir kao iskušenik. U slučaju da je neko prošao određeni period pripreme pod rukovodstvom arhijereja, može biti primljen u manastir na ličnu preporuku potonjeg.
U pripremnom periodu iskušenik u svemu sledi uputstva igumana. Baš se u ovom periodu proverava njegova pobožnost i poniznost. U ovom periodu, koji traje od 1 do 3 godine, od velikog su značaja molitve koje jačaju njegov duh, poslušanja koja on mora da obavlja svakodnevno, i učenja koja proširuju vidike njegove vere.
Kada prođu prve godine pripreme, iskušenik prolazi čin monaškog postriga. Prema mišljenju Svetih Otaca, ovaj čin nije običan događaj, već sveta tajna od velikog značaja. Na ovaj dan čovek prima drugo krštenje i stupa u brak sa Crkvom. On napušta svet ljudi da bi svoj život posvetio Bogu.
Kandidat se oblači u bele odežde i klanja se na četiri strane pred likovima Hrista, Bogorodice i svetitelja kojem je posvećen ovaj hram. Uz to, dobija i blagoslov igumana.
Čita se molitva „Otvori, brate, uši srca tvoga...“, nakon čega sledi niz pitanja, na koja iskušenik odgovara potvrdno, govoreći: „Da, s nama je Bog, oče čestiti“. Tada se saopštava njegovo novo ime, a iguman ga oblači u monaške odežde. Na kraju božanstvene liturgije poje se „U Hrista kršteni“, nakon čega svi žele novom monahu „καλον παραδεισο“, što bukvalno znači „dobri raj“.
Prema manastirskom statutu, "novi monah se smatra osobom koja je umrla za svet, stoga on ostavlja svoju imovinu dva puta: prvo, preko čina monašenja, i drugo, preko faktičke smrti".
Monašenje znači smrt za svet, jer se čovek odriče svetovnog života i ponovo se rađa kao član monaške zajednice.
U vezi sa tim, novi monah svu svoju imovinu zaveštava zajednici u kojoj živi. Prenos njegove imovine se obavlja isključivo u zakonskim okvirima i uz saglasnost monaha.
Nakon obavljenog čina monašenja, počinje monaški život. Svaki monah mora da poštuje pravila manastira. On se posvećuje molitvi, služenju, potčinjava se igumanu, brine o zajednici i svu svoju pažnju koncentriše na izbavljenju od iskušenja. Pri tome on ne zaboravlja na spoljašnji svet i moli se za dobro i zaštitu svih hrišćana. Kako zapaža Sveti Porfirije Kavsokalivit:
"Znate li šta znači biti monah? Prvo, voleti Boga, a drugo, provesti svoj život naricajući i tugujući za celim čovečanstvom".
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
U manastiru Sopoćani sačuvalo se do našeg vremena više fragmenata srednjovjekovnih nadgrobnih ploča, od kojih neke imaju uklesane natpise.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Glumac je svoj privatni život umereno dozirao javnosti, a svoju porodicu takođe retko eksponira. Ipak, poznato je da je posebno vezan za svog starijeg brata Mihaila, koji je iguman manastira Jovanje.
Otac Lavrentije bio je i na sceni emisije "Rumani imaju talenat“, žiri mu se zahvalio i objasnio da ih je u trenutku izmestio iz studija, dajući im osećaj kao da su na nekom drugom uzvišenom mestu.
U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
U manastiru je otkriven stari živopis, koji datira s kraja 13. veka. 2016. godine je raslojen jedan deo, a 2017. se nastavilo sa mehaničkim suvim čišćenjem. Tada je i otkrivena freska Strašni sud.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
