Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Monaštvo je kamen temeljac pravoslavnog hrišćanstva. U svakodnevnom životu često osećamo kako nas prate i podržavaju monaške molitve. Zaista, često se obraćamo monasima tražeći njihov savet ili pomoć.
Monaške molitve, oslobođene iskušenja svetovnog života, čiste su, iskrene i imaju veliku moć pred Gospodom.
PROČITAJTE JOŠ...KO SU MONASI, A KO MIRJANI? Razlika je velika, ali misija je ista - evo koje zavete moraju da ispune
Osim toga, ne treba zaboraviti da je monaški način života dao našoj crkvi mnoge svetitelje.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Pre svega, da bi postao monah, čovek mora da oseti božanski priziv. Stupanje u monašku zajednicu nije lak izbor. Ovo je odluka koja zahteva trud i strpljenje. Nikakvi praktični razlozi, kao što su želja za mirom, spokojan način života i sloboda od svetovnih briga, ne mogu biti osnov za to. Osim toga, neprihvatljivo je da se čovek pridruži usamljeničkom monaškom životu na insistiranje trećeg lica. Ovo je duboko lični izbor koji pretpostavlja dug duhovni put.
Svako ko se sprema da se zamonaši, mora biti zrela osoba da bi bio siguran u iskrenost svoje želje. Osim toga, veoma je važno da primi blagodat Božiju. Čovek mora da oseti priziv koji će se u njemu probuditi kao svetlost, razbistrivši njegov razum. To je božanska volja koja se mirno pojavljuje u čovekovoj svesti.
U ovom složenom procesu važnu ulogu ima duhovni otac. On podržava čoveka, usmerava ga i priprema da napravi izbor koji odgovara baš njemu.
Pre svega, treba napomenuti da se u različitim zemljama postupak stupanja u manastir i uslovi za kandidate mogu razlikovati. Ovaj članak je o grčkim manastirima.Dakle, ako je osoba sigurna u svoj izbor i želi da stupi u manastir u Grčkoj, mora ispuniti sledeće uslove:
Kandidat koji ispunjava ove uslove upisuje se u manastir kao iskušenik. U slučaju da je neko prošao određeni period pripreme pod rukovodstvom arhijereja, može biti primljen u manastir na ličnu preporuku potonjeg.
U pripremnom periodu iskušenik u svemu sledi uputstva igumana. Baš se u ovom periodu proverava njegova pobožnost i poniznost. U ovom periodu, koji traje od 1 do 3 godine, od velikog su značaja molitve koje jačaju njegov duh, poslušanja koja on mora da obavlja svakodnevno, i učenja koja proširuju vidike njegove vere.
Kada prođu prve godine pripreme, iskušenik prolazi čin monaškog postriga. Prema mišljenju Svetih Otaca, ovaj čin nije običan događaj, već sveta tajna od velikog značaja. Na ovaj dan čovek prima drugo krštenje i stupa u brak sa Crkvom. On napušta svet ljudi da bi svoj život posvetio Bogu.
Kandidat se oblači u bele odežde i klanja se na četiri strane pred likovima Hrista, Bogorodice i svetitelja kojem je posvećen ovaj hram. Uz to, dobija i blagoslov igumana.
Čita se molitva „Otvori, brate, uši srca tvoga...“, nakon čega sledi niz pitanja, na koja iskušenik odgovara potvrdno, govoreći: „Da, s nama je Bog, oče čestiti“. Tada se saopštava njegovo novo ime, a iguman ga oblači u monaške odežde. Na kraju božanstvene liturgije poje se „U Hrista kršteni“, nakon čega svi žele novom monahu „καλον παραδεισο“, što bukvalno znači „dobri raj“.
Prema manastirskom statutu, "novi monah se smatra osobom koja je umrla za svet, stoga on ostavlja svoju imovinu dva puta: prvo, preko čina monašenja, i drugo, preko faktičke smrti".
Monašenje znači smrt za svet, jer se čovek odriče svetovnog života i ponovo se rađa kao član monaške zajednice.
U vezi sa tim, novi monah svu svoju imovinu zaveštava zajednici u kojoj živi. Prenos njegove imovine se obavlja isključivo u zakonskim okvirima i uz saglasnost monaha.
Nakon obavljenog čina monašenja, počinje monaški život. Svaki monah mora da poštuje pravila manastira. On se posvećuje molitvi, služenju, potčinjava se igumanu, brine o zajednici i svu svoju pažnju koncentriše na izbavljenju od iskušenja. Pri tome on ne zaboravlja na spoljašnji svet i moli se za dobro i zaštitu svih hrišćana. Kako zapaža Sveti Porfirije Kavsokalivit:
"Znate li šta znači biti monah? Prvo, voleti Boga, a drugo, provesti svoj život naricajući i tugujući za celim čovečanstvom".
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
U manastiru Sopoćani sačuvalo se do našeg vremena više fragmenata srednjovjekovnih nadgrobnih ploča, od kojih neke imaju uklesane natpise.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U svojoj knjizi za 33. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra duboko značenje smirenja u molitvi, podsećajući nas na važnost prihvatanja vlastite nedostojnosti pred Bogom i upozoravajući na opasnosti farisejskog duha.
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Kada je svetitelj unesen u crkvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz usta njegovih reči: "Mir vsjem!“
Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Papa, koji je vernicima u sredu rekao da boluje od jake prehlade, održaće sastanke u vatikanskoj rezidenciji gde živi, navodi se u saopštenju, koje prenosi Rojters.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Starac Partenije je istakao kako je upad mobilnih telefona i pristupa internetu naneo značajnu štetu monasima.
Episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija objašnjava da osuđujemo druge zbog stvari koje nismo raskrstili sa nama samima.
U svojoj knjizi za 33. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra duboko značenje smirenja u molitvi, podsećajući nas na važnost prihvatanja vlastite nedostojnosti pred Bogom i upozoravajući na opasnosti farisejskog duha.
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Bračni par je primio blagoslov arhiepiskopa atinskog i cele Grčke Jeronimosa uoči svog venčanja u crkvi Svetog Nikole Ragkavasa u Plaki.
Na snežnoj hladnoći, uz svetlost sveća i neprekidne molitve, verni narod je na Smolenskom groblju satima čekao da se pokloni svetiteljki koja i danas čini čuda.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere.
Otac Natal Santonosito (61) paroh crkve San Cesarea, jugoistočno od Rima, bio je pod istragom nakon što je postavio nekoliko video snimaka na internetu u kojima je rekao da papa Franja nikada nije bio papa.
Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
Poslednje promene na crkvi izvedene su 1930. kada je izgrađeno kube u neovizantijskom stilu. Na crkvi se nalazilo zvono iz 1860. godine.
Snajperista specijalnog odreda ruske vojske doživeo je u julu prošle godine, tokom ranjavanju u Ukrajini gde ratuje, neverovatno duhovno iskustvo koje je u video snimku objavljenom na Telegramu, podelio sa celim svetom.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere.
