Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
U svetu preplavljenom prolaznim bogatstvima i materijalnim vrednostima retki su oni koji nas podsećaju na istinsko blago – ono koje se skuplja u duši. Među takvim duhovnim svetilima bio je i starac Amvrosije Lazaris – veliki grčki duhovnik koji je svojim životom i poukama osvetljavao put mnogim pravoslavnim vernicima.
- Trudite se da skupljate blago u svojoj duši. Činite milostinju i molite se. Ne budite škrtice, već milostivi - istakao je starac Amvrosije, a potom objasnio:
- Milostinja pokriva grehe visoke kao planina. Znaj, dete moje: ko je škrt u novcu, škrt je i u osećanjima.
Starac Amvrosije ostavio je iza sebe duhovni zavet koji odzvanja u srcima verujućih. Njegove reči nisu samo savet, već poziv na unutrašnju preobrazbu, na ulaganje u ono što je neprolazno. U vremenu kada su mnogi opterećeni brigom za materijalnu sigurnost, on je podsećao da je prava sigurnost u Bogu, u molitvi i u milosrđu.
Starac Amvrosije Lazaris, koji se upokojio 2006. godine, bio je jedan od najpoštovanijih savremenih staraca Grčke. Kao iguman manastira Svetog Vasilija u Fokidi, bio je duhovni otac mnogima koji su u njemu nalazili utehu i nadahnuće. Njegov život bio je ispunjen asketskim trudom, molitvom i nepokolebljivom verom. U njemu su se spojili mudrost starozavetnih proroka i ljubav novozavetnih svetitelja.
Milostinja, kako nas uči monah Amvrosije, nije samo materijalna pomoć bližnjima. To je čin ljubavi, čin koji menja i onoga koji daje i onoga koji prima. Ona je dokaz vere – onaj ko daje od srca, veruje da mu Bog neće uskratiti ni ono što je njemu potrebno. Zato starac i upozorava da su škrtost i hladnoća u osećanjima povezani – onaj ko ne zna da podeli svoje materijalno blago, teško će podeliti i ljubav.
Molitva nije samo izgovaranje reči, već neprekidni dijalog sa Bogom. Sveti Teofan Zatvornik otkriva kako da je doživimo srcem, pronađemo unutrašnji mir i ostvarimo dublju povezanost sa Gospodom U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života. Ovo postriženje naziva se „drugim krštenjem“, postrizavani se očišćuje od svih grehova i postaje "sin svetlosti“. Mati Minodora (Ružić) poziva verni narod da zajedničkim snagama izgrade prvu svetinju u opštini Foča, koja će postati simbol duhovne snage i zajedništva.
Shutterstock, vimaorthodoxias.gr
Duhovna riznica
14:08 | 16.01.2025
KAKO SE ISPRAVNO MOLITI: Sveti Teofan ostavio je jednostavne i dragocene savete kako da molitva bude plodonosna
Crkve i manastiri
11:34 | 18.01.2025
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Duhovna riznica
13:01 | 23.01.2025
OVO JE NAJVIŠI ČIN MONAŠTVA U PRAVOSLAVLJU: Ne nose običnu odeću i imaju poseban zavet! Evo šta znači Velika shima
Aktuelno iz SPC
14:26 | 24.01.2025
VASKRSENJE MONAŠTVA NA GRANICI BOSNE I HERCEGOVINE I CRNE GORE: Monahinja Minodora uputila apel za pomoć u osnivanju novog srpskog manastira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pravoslavna tradicija uči da je svaki dar koji čovek ima, bilo da je reč o novcu, znanju ili vremenu, dat sa razlogom.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
