Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
U svetu preplavljenom prolaznim bogatstvima i materijalnim vrednostima retki su oni koji nas podsećaju na istinsko blago – ono koje se skuplja u duši. Među takvim duhovnim svetilima bio je i starac Amvrosije Lazaris – veliki grčki duhovnik koji je svojim životom i poukama osvetljavao put mnogim pravoslavnim vernicima.
- Trudite se da skupljate blago u svojoj duši. Činite milostinju i molite se. Ne budite škrtice, već milostivi - istakao je starac Amvrosije, a potom objasnio:
- Milostinja pokriva grehe visoke kao planina. Znaj, dete moje: ko je škrt u novcu, škrt je i u osećanjima.
Starac Amvrosije ostavio je iza sebe duhovni zavet koji odzvanja u srcima verujućih. Njegove reči nisu samo savet, već poziv na unutrašnju preobrazbu, na ulaganje u ono što je neprolazno. U vremenu kada su mnogi opterećeni brigom za materijalnu sigurnost, on je podsećao da je prava sigurnost u Bogu, u molitvi i u milosrđu.
Starac Amvrosije Lazaris, koji se upokojio 2006. godine, bio je jedan od najpoštovanijih savremenih staraca Grčke. Kao iguman manastira Svetog Vasilija u Fokidi, bio je duhovni otac mnogima koji su u njemu nalazili utehu i nadahnuće. Njegov život bio je ispunjen asketskim trudom, molitvom i nepokolebljivom verom. U njemu su se spojili mudrost starozavetnih proroka i ljubav novozavetnih svetitelja.
Milostinja, kako nas uči monah Amvrosije, nije samo materijalna pomoć bližnjima. To je čin ljubavi, čin koji menja i onoga koji daje i onoga koji prima. Ona je dokaz vere – onaj ko daje od srca, veruje da mu Bog neće uskratiti ni ono što je njemu potrebno. Zato starac i upozorava da su škrtost i hladnoća u osećanjima povezani – onaj ko ne zna da podeli svoje materijalno blago, teško će podeliti i ljubav.
Molitva nije samo izgovaranje reči, već neprekidni dijalog sa Bogom. Sveti Teofan Zatvornik otkriva kako da je doživimo srcem, pronađemo unutrašnji mir i ostvarimo dublju povezanost sa Gospodom U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života. Ovo postriženje naziva se „drugim krštenjem“, postrizavani se očišćuje od svih grehova i postaje "sin svetlosti“. Mati Minodora (Ružić) poziva verni narod da zajedničkim snagama izgrade prvu svetinju u opštini Foča, koja će postati simbol duhovne snage i zajedništva.
Shutterstock, vimaorthodoxias.gr
Duhovna riznica
14:08 | 16.01.2025
KAKO SE ISPRAVNO MOLITI: Sveti Teofan ostavio je jednostavne i dragocene savete kako da molitva bude plodonosna
Crkve i manastiri
11:34 | 18.01.2025
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Duhovna riznica
13:01 | 23.01.2025
OVO JE NAJVIŠI ČIN MONAŠTVA U PRAVOSLAVLJU: Ne nose običnu odeću i imaju poseban zavet! Evo šta znači Velika shima
Aktuelno iz SPC
14:26 | 24.01.2025
VASKRSENJE MONAŠTVA NA GRANICI BOSNE I HERCEGOVINE I CRNE GORE: Monahinja Minodora uputila apel za pomoć u osnivanju novog srpskog manastira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
