Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U mnogim bosanskim domovima, ali i širom regiona, klepe su bile više od običnog jela – bile su miris koji se širi iz kuhinje, tiha radost okupljanja i znak da je dom pun života. Recept za ovo skromno starinsko, ali izuzetno ukusno jelo, punjeno mesom i prelivano pavlakom i puterom, decenijama se prenosi sa kolena na koleno i jednako je prisutan u islamskim, pravoslavnim i katoličkim domovima širom Bosne i Hercegovine.
Toplina klepa nije samo u njihovom ukusu, već i u trenutku kada se dele za stolom – bez obzira na veru ili običaje, klepe su spajale ljude u onome što je najjednostavnije i najvažnije: zajedničkom obroku. Nije slučajno što su se gotovo redovno nalazile na iftarskim sofama tokom Ramazana, gde su donosile snagu, sitost i osećaj doma koji traje duže od samog zalaska sunca. Danas, kada se sve češće vraćamo starim receptima, klepe ostaju podsetnik na vreme kada je hrana bila sporija, jednostavnija i ispunjena pažnjom – i kada je svaki zalogaj nosio priču.
Testo
• 1 kg brašna
• 400 ml mlake vode
• 1 jaje
• prstohvat soli
• 1 kašika ulja
Punjenje
• 300 g mlevenog goveđeg mesa
Preliv
• 240 g kisele pavlake
• 240 g slatke pavlake
Sos
• 2–4 čena belog luka
Testo: pomešati kilogram brašna sa mlakom vodom, dodati so, jedno jaje i jednu kašiku ulja. Mesiti dok ne dobijete glatko testo koje se ne lepi za ruke. Podeliti testo na dve jednake kugle, staviti u posudu, premazati s malo ulja i pokriti providnom folijom. Ostaviti da odstoji tridesetak minuta.
U posebnoj posudi pripremiti punjenje za klepe: pomešati mleveno meso, sitno seckan luk, beli luk, so i biber. Ostaviti sa strane.
Razvući testo na debljinu od oko 5 mm i iseći na kvadrate ne veće od 5 × 5 cm. Dodati malu količinu mesa u sredinu svakog kvadrata. Presaviti testo dijagonalno i spojiti krajeve trougla tako što ih pritisnete prstima.
U velikom loncu zagrejati posoljenu vodu do ključanja, dodati nekoliko kapi ulja i pažljivo ubacivati klepe u ključalu vodu. Ne kuvati previše odjednom kako se ne bi slepile. Kada isplivaju na površinu, to znači da su kuvane. Vaditi ih rešetkastom kašikom i ređati na pleh, odvajajući ih da se ne zalepe.
Otopiti 100 g putera i preliti preko klepa, pa ih dobro uvaljati sa svih strana.
Posuti klepe mlevenom crvenom paprikom i dobro promešati. Staviti u rernu prethodno zagrejanu na 180 stepeni Celzijusa. Peći 5–10 minuta.
Pripremiti sos: u posudi pomešati kiselu pavlaku i protisnut beli luk, pa preliti preko pečenih klepa. Ako želite jači ukus belog luka, dodati naseckane listove ili suve listove sremuša (divljeg belog luka).
Jednostavan obrok koji okuplja porodicu i vraća toplinu i miris doma u samo 20 minuta. Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana. Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok. Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
• 1/2 kašičice mlevene crvene paprike
• 3 kašike putera
shutterstock_444444
Priprema
Mrsni recepti
12:30 | 09.02.2026
RAZLJEVAK - STARINSKO JELO SPREMNO ZA TREN OKA: Recept iz bakine sveske za brz, domaći doručak ili večeru kojoj niko ne može odoleti (VIDEO)
Mrsni recepti
12:54 | 15.02.2026
SAVRŠENO SOČNE ĆUFTICE U STARINSKOM BELOM SOSU: Jednostavan ručak koji vraća miris doma i okuplja porodicu oko stola
Mrsni recepti
11:57 | 12.03.2026
STARINSKO JELO OD NEKOLIKO SASTOJAKA PONOVO SE VRAĆA NA TRPEZE: Domaća vrilica koja okuplja celu porodicu
Mrsni recepti
10:25 | 19.03.2026
JELO OKRENUTO NAOPAČKE KOJE OBARA S NOGU: Starinska makuba donosi toplinu doma i ukus ramazana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
