Ljudi, umesto da čuvaju svoje, sve više gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
U vremenu kada je sve dostupno, ljudi su sve nezadovoljniji. Stalno traže više, nikad im nije dovoljno, a ono što imaju, postaje im "normalno". Umesto da čuvaju svoje, gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
Nezajažljivost, pohlepa i večita potraga za onim što nedostaje, postali su nova svakodnevica, a zahvalnost - zaboravljena vrlina.
Kad je zdrav - žali se na umor. Ljudi kao da više ne znaju da se zaustave, pogledaju oko sebe i prepoznaju vrednost u svakodnevici. Sve što imamo - postaje podrazumevano.
Otac Gojko Perović, poznat po tome što jednostavnim rečima pogađa suštinu, to najbolje oslikava kroz razgovore sa parovima koji žele da se razvedu.
- Ovi što se razvode, kažem im: imate decu. Oni mi kažu: "Pa šta, normalno je da imamo decu". Ovima što nemaju decu, (a hoće da se razvedu), kažem: "Imate jedno drugo". Kažu: "Pa normalno je da imamo jedno drugo. Dakle, niko ne ume da se zahvali na onome što ima, nego gleda šta nema. Oni nemaju ljubavi, a deca - to je valjda normalno. Ovima što nemaju decu i kažeš da imaju jedno drugo, njima je to: "Eh, pope, otkrio si nam Ameriku. Velika stvar." Jeste velika stvar. Ako je čovek srećan sa onim što ima i ne gleda šta je drugi dobio, nego ako svoje razrađuje, onda Bog ume na to da doda - ističe otac Gojko.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere. Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima. Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje. Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
shutterstock.com/Dmytro Zinkevych
Duhovna riznica
18:47 | 04.07.2025
NEMOJTE DA VAM PADNE NA PAMET DA VREDNOST MAJKE MERITE PO OVOME! Otac Stefan o grehu koji Bog ne oprašta!
Duhovna riznica
06:00 | 13.07.2025
KAKO REŠITI PROBLEME KOJI ZAJEDNIČKI ŽIVOT PRETVARAJU U PAKAO: Ova mudrost Svetog Sisojija osvetljava put ka blagoslovenom suživotu
Duhovna riznica
11:14 | 30.07.2025
DA LI NAM SE ZAISTA CRNO PIŠE AKO DANAS UDARE GROMOVI: Sveštenik o običajima i narodnim verovanjima za Ognjenu Mariju
Praznici i sveci
14:43 | 30.07.2025
SNAŽNA MOLITVA OGNJENOJ MARIJI KOJA TERA DEMONE: Ove reči treba uputiti svetiteljki, koju slavimo danas
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
Brak je ikonografski odraz ljubavi između Isusa Hrista i Crkve - neprekidna borba za jedinstvo u ljubavi, koja uzdiže duše ka večnosti.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
