Ljudi, umesto da čuvaju svoje, sve više gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
U vremenu kada je sve dostupno, ljudi su sve nezadovoljniji. Stalno traže više, nikad im nije dovoljno, a ono što imaju, postaje im "normalno". Umesto da čuvaju svoje, gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
Nezajažljivost, pohlepa i večita potraga za onim što nedostaje, postali su nova svakodnevica, a zahvalnost - zaboravljena vrlina.
Kad je zdrav - žali se na umor. Ljudi kao da više ne znaju da se zaustave, pogledaju oko sebe i prepoznaju vrednost u svakodnevici. Sve što imamo - postaje podrazumevano.
Otac Gojko Perović, poznat po tome što jednostavnim rečima pogađa suštinu, to najbolje oslikava kroz razgovore sa parovima koji žele da se razvedu.
- Ovi što se razvode, kažem im: imate decu. Oni mi kažu: "Pa šta, normalno je da imamo decu". Ovima što nemaju decu, (a hoće da se razvedu), kažem: "Imate jedno drugo". Kažu: "Pa normalno je da imamo jedno drugo. Dakle, niko ne ume da se zahvali na onome što ima, nego gleda šta nema. Oni nemaju ljubavi, a deca - to je valjda normalno. Ovima što nemaju decu i kažeš da imaju jedno drugo, njima je to: "Eh, pope, otkrio si nam Ameriku. Velika stvar." Jeste velika stvar. Ako je čovek srećan sa onim što ima i ne gleda šta je drugi dobio, nego ako svoje razrađuje, onda Bog ume na to da doda - ističe otac Gojko.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere. Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima. Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje. Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
shutterstock.com/Dmytro Zinkevych
Duhovna riznica
18:47 | 04.07.2025
NEMOJTE DA VAM PADNE NA PAMET DA VREDNOST MAJKE MERITE PO OVOME! Otac Stefan o grehu koji Bog ne oprašta!
Duhovna riznica
06:00 | 13.07.2025
KAKO REŠITI PROBLEME KOJI ZAJEDNIČKI ŽIVOT PRETVARAJU U PAKAO: Ova mudrost Svetog Sisojija osvetljava put ka blagoslovenom suživotu
Duhovna riznica
11:14 | 30.07.2025
DA LI NAM SE ZAISTA CRNO PIŠE AKO DANAS UDARE GROMOVI: Sveštenik o običajima i narodnim verovanjima za Ognjenu Mariju
Praznici i sveci
14:43 | 30.07.2025
SNAŽNA MOLITVA OGNJENOJ MARIJI KOJA TERA DEMONE: Ove reči treba uputiti svetiteljki, koju slavimo danas
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Prevelika otvorenost, neumerena druženja i površni odnosi sa drugima mogu, kako uče duhovnici, lako narušiti bračnu harmoniju i uneti nemir u dom.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
