Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Šta mislite, da li bi bilo manje nerazumevanja i grubih reči u našim porodicama, prijateljstvima i na poslu kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu? Da li ste se ikada zapitali zašto se zajednički život – bilo u porodici, prijateljstvu ili na poslu – ponekad pretvara u pakao prepun nesloge, sitnih zamerki i nerazumevanja?
Odgovor na to pitanje dao je još u 4. veku veliki pustinjski otac, Sveti Sisoj, čija nas mudrost osvetljava i danas.
U "Gerontikonu", knjizi koja čuva reči egipatskih podvižnika, zapisano je kako je ava Sisoje poslao svog učenika, oca Avrama, u Aleksandriju radi važnih poslova. Ostao je tada sam u pustinji. Videvši ga starog i iznemoglog, neki monasi iz obližnjih manastira sažališe se i poželeše da mu pomognu. Ponudili su mu da mu prave društvo i služe ga, misleći da čine dobro delo.
Ali ava Sisoj ih iznenadi odbijanjem. Pitali su ga zbunjeno:
– Zašto, oče? Zar nije dobro da ti pomognemo u tvojim godinama? Nama to nije težak trud.
Starac im reče tihim, sigurnim glasom:
– Hvala vam na dobroj nameri. Bog će vas nagraditi za vašu dobrotu. Ali ja bih imao štetu.
Još više iznenađeni, upitaše ga:
– Kakvu štetu, oče?
Tada im otvori srce i reče:
– Vi ste veoma dobri ljudi i vaše društvo bi mi prijalo. Možda bi mi čak bilo draže od društva mog učenika Avrama. A šta će biti kada se on vrati, a vi odete? Naviknuću se na vašu nežnost i pažnju, i tada će mi njegovo prisustvo postati teško i neprijatno. Shvatate li? Ne želim da padnem u takvo iskušenje. Otac Avram je dobar. Meni je dovoljan i više nego dovoljan. Dok je sa mnom, radi koliko zna i može. A kada nije tu, tada još dublje shvatam koliki je Božiji dar njegovo prisustvo pored mene.
Nameće se pitanje koje osvetljava put ka miru i blagoslovenom suživotu:
Kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu – prijatelje, saradnike, a naročito supružnike – da li bismo ikada imali probleme koji naš zajednički život pretvaraju u pakao?
Odgovor je jasan: zahvalnost, skromnost i ljubav otvaraju vrata raju u srcu i svakom domu.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Ljudi se u današnje vreme ne žale toliko na sam posao, koliko na atmosferu na poslu, koju neretko opisuju kao neprijatnu i toksičnu.
U današnjoj besedi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je strah Božji jedini koji čoveka ne zarobljava, već ga spašava od gordosti i praznine, čineći ga smirenim, čistim i snažnim pred licem Onoga Koji ga je stvorio.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Jeromonah manastira Iviron srušio se tokom pripreme za večernje bogosluženje; bratija i medicinsko osoblje odmah su reagovali, a vernici širom pravoslavnog sveta mole se za njegovo izlečenje.
Posle svečanog dočeka ikone Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog uslediće Sveta Arhijerejska Liturgija, litija sa moštima svetih i trpeza ljubavi, a obezbeđen je i besplatan prevoz iz Bijeljine i Lopara.
Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Jeromonah manastira Iviron srušio se tokom pripreme za večernje bogosluženje; bratija i medicinsko osoblje odmah su reagovali, a vernici širom pravoslavnog sveta mole se za njegovo izlečenje.
Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja.
U pravoslavlju, vera nije puko prihvatanje određenih istina ili moralnih načela, već živi odnos sa Bogom, zajedništvo sa Njim kroz Crkvu, molitvu, svete tajne i svakodnevni podvig.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
