Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Šta mislite, da li bi bilo manje nerazumevanja i grubih reči u našim porodicama, prijateljstvima i na poslu kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu? Da li ste se ikada zapitali zašto se zajednički život – bilo u porodici, prijateljstvu ili na poslu – ponekad pretvara u pakao prepun nesloge, sitnih zamerki i nerazumevanja?
Odgovor na to pitanje dao je još u 4. veku veliki pustinjski otac, Sveti Sisoj, čija nas mudrost osvetljava i danas.
U "Gerontikonu", knjizi koja čuva reči egipatskih podvižnika, zapisano je kako je ava Sisoje poslao svog učenika, oca Avrama, u Aleksandriju radi važnih poslova. Ostao je tada sam u pustinji. Videvši ga starog i iznemoglog, neki monasi iz obližnjih manastira sažališe se i poželeše da mu pomognu. Ponudili su mu da mu prave društvo i služe ga, misleći da čine dobro delo.
Ali ava Sisoj ih iznenadi odbijanjem. Pitali su ga zbunjeno:
– Zašto, oče? Zar nije dobro da ti pomognemo u tvojim godinama? Nama to nije težak trud.
Starac im reče tihim, sigurnim glasom:
– Hvala vam na dobroj nameri. Bog će vas nagraditi za vašu dobrotu. Ali ja bih imao štetu.
Još više iznenađeni, upitaše ga:
– Kakvu štetu, oče?
Tada im otvori srce i reče:
– Vi ste veoma dobri ljudi i vaše društvo bi mi prijalo. Možda bi mi čak bilo draže od društva mog učenika Avrama. A šta će biti kada se on vrati, a vi odete? Naviknuću se na vašu nežnost i pažnju, i tada će mi njegovo prisustvo postati teško i neprijatno. Shvatate li? Ne želim da padnem u takvo iskušenje. Otac Avram je dobar. Meni je dovoljan i više nego dovoljan. Dok je sa mnom, radi koliko zna i može. A kada nije tu, tada još dublje shvatam koliki je Božiji dar njegovo prisustvo pored mene.
Nameće se pitanje koje osvetljava put ka miru i blagoslovenom suživotu:
Kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu – prijatelje, saradnike, a naročito supružnike – da li bismo ikada imali probleme koji naš zajednički život pretvaraju u pakao?
Odgovor je jasan: zahvalnost, skromnost i ljubav otvaraju vrata raju u srcu i svakom domu.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Ljudi se u današnje vreme ne žale toliko na sam posao, koliko na atmosferu na poslu, koju neretko opisuju kao neprijatnu i toksičnu.
U današnjoj besedi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je strah Božji jedini koji čoveka ne zarobljava, već ga spašava od gordosti i praznine, čineći ga smirenim, čistim i snažnim pred licem Onoga Koji ga je stvorio.
Preokret u njenom životu napravio je, prema predanju, neki stari monah German, i to nehotično.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
