Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Šta mislite, da li bi bilo manje nerazumevanja i grubih reči u našim porodicama, prijateljstvima i na poslu kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu? Da li ste se ikada zapitali zašto se zajednički život – bilo u porodici, prijateljstvu ili na poslu – ponekad pretvara u pakao prepun nesloge, sitnih zamerki i nerazumevanja?
Odgovor na to pitanje dao je još u 4. veku veliki pustinjski otac, Sveti Sisoj, čija nas mudrost osvetljava i danas.
U "Gerontikonu", knjizi koja čuva reči egipatskih podvižnika, zapisano je kako je ava Sisoje poslao svog učenika, oca Avrama, u Aleksandriju radi važnih poslova. Ostao je tada sam u pustinji. Videvši ga starog i iznemoglog, neki monasi iz obližnjih manastira sažališe se i poželeše da mu pomognu. Ponudili su mu da mu prave društvo i služe ga, misleći da čine dobro delo.
Ali ava Sisoj ih iznenadi odbijanjem. Pitali su ga zbunjeno:
– Zašto, oče? Zar nije dobro da ti pomognemo u tvojim godinama? Nama to nije težak trud.
Starac im reče tihim, sigurnim glasom:
– Hvala vam na dobroj nameri. Bog će vas nagraditi za vašu dobrotu. Ali ja bih imao štetu.
Još više iznenađeni, upitaše ga:
– Kakvu štetu, oče?
Tada im otvori srce i reče:
– Vi ste veoma dobri ljudi i vaše društvo bi mi prijalo. Možda bi mi čak bilo draže od društva mog učenika Avrama. A šta će biti kada se on vrati, a vi odete? Naviknuću se na vašu nežnost i pažnju, i tada će mi njegovo prisustvo postati teško i neprijatno. Shvatate li? Ne želim da padnem u takvo iskušenje. Otac Avram je dobar. Meni je dovoljan i više nego dovoljan. Dok je sa mnom, radi koliko zna i može. A kada nije tu, tada još dublje shvatam koliki je Božiji dar njegovo prisustvo pored mene.
Nameće se pitanje koje osvetljava put ka miru i blagoslovenom suživotu:
Kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu – prijatelje, saradnike, a naročito supružnike – da li bismo ikada imali probleme koji naš zajednički život pretvaraju u pakao?
Odgovor je jasan: zahvalnost, skromnost i ljubav otvaraju vrata raju u srcu i svakom domu.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Ljudi se u današnje vreme ne žale toliko na sam posao, koliko na atmosferu na poslu, koju neretko opisuju kao neprijatnu i toksičnu.
U današnjoj besedi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je strah Božji jedini koji čoveka ne zarobljava, već ga spašava od gordosti i praznine, čineći ga smirenim, čistim i snažnim pred licem Onoga Koji ga je stvorio.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Druga slava manastira Svetog Arhangela Gavrila privukla verne iz okoline i šire, uz dirljive besede, pevanje poja i zajednički slavski ručak, dok Sveti Kirijak blagosilja svakoga ko kroči u svetinju.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
