Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Šta mislite, da li bi bilo manje nerazumevanja i grubih reči u našim porodicama, prijateljstvima i na poslu kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu? Da li ste se ikada zapitali zašto se zajednički život – bilo u porodici, prijateljstvu ili na poslu – ponekad pretvara u pakao prepun nesloge, sitnih zamerki i nerazumevanja?
Odgovor na to pitanje dao je još u 4. veku veliki pustinjski otac, Sveti Sisoj, čija nas mudrost osvetljava i danas.
U "Gerontikonu", knjizi koja čuva reči egipatskih podvižnika, zapisano je kako je ava Sisoje poslao svog učenika, oca Avrama, u Aleksandriju radi važnih poslova. Ostao je tada sam u pustinji. Videvši ga starog i iznemoglog, neki monasi iz obližnjih manastira sažališe se i poželeše da mu pomognu. Ponudili su mu da mu prave društvo i služe ga, misleći da čine dobro delo.
Ali ava Sisoj ih iznenadi odbijanjem. Pitali su ga zbunjeno:
– Zašto, oče? Zar nije dobro da ti pomognemo u tvojim godinama? Nama to nije težak trud.
Starac im reče tihim, sigurnim glasom:
– Hvala vam na dobroj nameri. Bog će vas nagraditi za vašu dobrotu. Ali ja bih imao štetu.
Još više iznenađeni, upitaše ga:
– Kakvu štetu, oče?
Tada im otvori srce i reče:
– Vi ste veoma dobri ljudi i vaše društvo bi mi prijalo. Možda bi mi čak bilo draže od društva mog učenika Avrama. A šta će biti kada se on vrati, a vi odete? Naviknuću se na vašu nežnost i pažnju, i tada će mi njegovo prisustvo postati teško i neprijatno. Shvatate li? Ne želim da padnem u takvo iskušenje. Otac Avram je dobar. Meni je dovoljan i više nego dovoljan. Dok je sa mnom, radi koliko zna i može. A kada nije tu, tada još dublje shvatam koliki je Božiji dar njegovo prisustvo pored mene.
Nameće se pitanje koje osvetljava put ka miru i blagoslovenom suživotu:
Kada bismo svoje bližnje doživljavali kao dovoljne i dragocene baš takve kakvi jesu – prijatelje, saradnike, a naročito supružnike – da li bismo ikada imali probleme koji naš zajednički život pretvaraju u pakao?
Odgovor je jasan: zahvalnost, skromnost i ljubav otvaraju vrata raju u srcu i svakom domu.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Ljudi se u današnje vreme ne žale toliko na sam posao, koliko na atmosferu na poslu, koju neretko opisuju kao neprijatnu i toksičnu.
U današnjoj besedi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je strah Božji jedini koji čoveka ne zarobljava, već ga spašava od gordosti i praznine, čineći ga smirenim, čistim i snažnim pred licem Onoga Koji ga je stvorio.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj - da nas bace u očaj.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
