Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
U temelju pravoslavnog učenja ne stoje moć, znanje niti zakon, već ljubav – najdublji izraz vere i najviši oblik čovekove povezanosti s Bogom i bližnjima. Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija, već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Za razliku od mnogih vrednosti koje gube na snazi kada se dele, ljubav raste upravo u davanju. Ona ne poznaje granice ni uslove, ne traži uzvrat niti koristi. Ljubav prema bližnjem, prema svakom čoveku – bez obzira na poreklo, veru ili stanje – srž je hrišćanske etike.
Zato i Gospodnja zapovest glasi: "Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe“, jer u toj ljubavi ogledamo svoju veru i svoje čovekoljublje.
U svakodnevnom životu, to znači opraštati umesto suditi, pomagati umesto osuditi, gledati očima razumevanja, a ne predrasuda. Pravoslavlje ne poziva na ljubav samo u rečima, već u delima: u tihoj podršci, u strpljenju, u hrabrosti da budemo blizu onima koji pate.
Ljubav nije slabost, već snaga. Ona ne traži priznanje, već pronalazi smisao u služenju drugome. U svetu prepunom razdora, pravoslavlje upravo ljubav postavlja kao merilo istinske vere i duhovne zrelosti – ne zbog koristi, već zbog večnog poziva koji dolazi iz dubine srca i svetlosti Božje.
Patrijarh Pavle je govorio da je ljubav najveća vrlina.
- Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.
Ravnodušnost se smatra jednim od najozbiljnijih duhovnih problema današnjice.
Jednog jutra u Ulici kralja Petra u Beogradu desilo se nešto što se godinama prepričava.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Bez ljubavi, svaki podvig postaje prazan, a svaka molitva – bez duše.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
