Jednog jutra u Ulici kralja Petra u Beogradu desilo se nešto što se godinama prepričava.
Patrijarh Pavle, jedan od najomiljenijih i najpoštovanijih duhovnih vođa Srpske pravoslavne crkve, bio je poznat ne samo po svojoj dubokoj veri i mudrosti, već i po neizmernoj skromnosti i poniznosti. Njegov život bio je primer kako se prava snaga i veličina ne ogledaju u bogatstvu ili materijalnim posedima, već u jednostavnosti, ljubavi prema bližnjima i nepokolebljivoj veri.
Jedan od mnogobrojnih anegdotskih momenata koji to potvrđuju desio se naizgled sasvim običnog jutra, dok je patrijarh Pavle peške išao Ulicom kralja Petra ka Patrijaršiji. To nije bila neuobičajena scena – patrijarh je često pešačio, koristeći to vreme za molitvu, a ako se negde, ipak, nije moglo pešaka, koristio je gradski prevoz.
Međutim, tog jutra desilo se nešto što se godinama preprečiva.
Dok je polako koračao, sveštenik jedne velike i poznate crkve u Beogradu prolazio je automobilom i prepoznavši patrijarha, pa se zaustavio kako bi ga povezao.
Patrijarh Pavle je ušao u automobil, inače luksuzni mercedes, seo na sedište i upitao sveštenika:
- Čije je ovo vozilo, oče?
Sveštenik mu je ponosno odgovorio:
- Moje lično.
U tom trenutku, patrijarh Pavle, poznat po svojoj iskrenosti i jasnim vrednostima, zatražio je od vozača da stane. Izlazeći iz automobila, prekrstio se i rekao:
- Neka vam je Bog na pomoći - rekao je patrijarh Pavle i peške produžio ka Patrijaršiji.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
