Među velikim ličnostima koje su obeležile savremenu srpsku istoriju, posebno mesto zauzima patrijarh Pavle, 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh Pavle nije bio samo verski lider – bio je uzor u svakom smislu.
Iako je zbog svog duhovnog autoriteta, mogao da uživa u svim udobnostima koje funkcija nosi, krasile su ga neizmerna skromnost i jednostavnost.
Njegov život je bio svedočanstvo vere, moralnosti i svakodnevne svetosti.. Nosio je iskrzani mantil, popravljao cipele sam, govorio tiho i nenemetljivo, ali je njegova reč imala snagu da menja živote.
Ono što ga je naročito izdvajalo, jeste njegova doslednost i upornosti da živi život "običnog čoveka".
Poznato je da je patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Tako se i jednog letnjeg dana, kada su temperature bile nesnosno visoke, odlučio da se iz Patrijaršije na liturgiju u crkvu na Banovom brdu – zaputi autobusom.
Njegov pratilac, zabrinut zbog gužve i vrućine, pokušao je da ga odgovori:
- Vaša svetosti, pa znate kakvi su sada autobusi, puni su razgolićenog ženskog sveta koji ide na Adu Ciganliju. Nije to baš zgodno...“
Patrijarh je tada, mirno i sa blagim osmehom, odgovorio rečenicom koja se i danas pamti i često citira:
- Znate, svako vidi ono što želi.
Mašinski inženjer sa dušom umetnika i okom za božansko, jedan je od najvažnijih hroničara Srpske Pravoslavne Crkve, a njegove svetlosne zapise, poznate i kao fotografije, čuva i vrednuje ne samo crkvena zajednica, već i umetnički svet.
Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odlutati u mislima.
Iza nametnutih moralnih vrednosti isijava istinski savet svojevremenog duhovnog vođe - kog Srbi ne zaboravljaju ni 16 godina od njegovog upokojenja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
