Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Novo istraživanje pod nazivom "Stanje hrišćanskih medija“ pokazalo je da se oko dve trećine Amerikanaca u nekom obliku obraća hrišćanskim medijima, a najviše interesovanja pokazuje upravo omladina, prenosi sajt Crosswalk.com.
Istraživanje je sprovedeno 2025. godine, a u njemu je učestvovalo više od 2.000 odraslih Amerikanaca. Projekat su zajednički realizovali hrišćanska istraživačka organizacija "The Barna Group" i Međunarodna asocijacija evanđeoskih hrišćanskih medijskih stvaralaca (NRB).
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
- Očekivao sam da je interesovanje veliko - ali 60 posto ispitanika? To je sjajno, zaista izvanredno! - izjavio je direktor i predsednik NRB-a, Troj Miler, u intervjuu za televizijsku mrežu CBN.
On je dodao da je ključno saznanje ovog istraživanja to da ljudi zaista obraćaju pažnju na hrišćanske medije i da aktivno traže duhovnu podršku i nadu.
- Kada ih pitamo zašto prate hrišćanske medije, najčešći odgovor je: "Zato što tražimo podršku i nadu".
Posebno zanimljiv podatak je da se 64 posto pripadnika tzv. generacije Z (rođenih otprilike između 1997. i 2012. godine) i 58 posto milenijalaca (rođenih između 1981. i 1997.) aktivno registruje i koristi hrišćanske društvene mreže.
Prema rečima Troja Milera, ovi rezultati pobijaju uvreženo mišljenje da su hrišćanski mediji namenjeni prvenstveno starijoj populaciji. Naprotiv, mlađe generacije su pokazale najveću aktivnost.
- Zapanjujuće je da su najaktivniji korisnici hrišćanskih medija upravo dve najmlađe starosne grupe američkog stanovništva. Mislim da to jasno pokazuje da je naša omladina u potrazi i to duhovnoj - zaključio je Miler.
Takođe, u zvaničnom saopštenju navodi se da 66 posto ispitanika smatra da su hrišćanski mediji „korisni“ i "vredni poverenja“.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Godine 1996. u Portlandu se pojavila neobična vest - osnivanje "Crkve Kurta Kobejna“.
Dok su bili na kampovanju, Heder Šmit Jaroč i njen suprug Dominik Jaroč primili su poziv od Hederine sestre Hajdi, koja im je saopštila neočekivanu i uzbudljivu vest.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Papa, prvi poglavar Rimokatoličke crkve iz SAD, pojavio se na oko sedam minuta na džambotronu stadiona Rejt Fild tokom događaja, koji je organizovala Čikaška nadbiskupija.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sada ograda više nema, pa ova predivna građevina mami poglede ne samo Srba koji žive ili su se zatekli u Njujorku, već i drugih turista.
Portparol Pentagona Šon Parnel potvrdio je da je Hegset član crkve povezane sa CREC-om i da ceni učenja njenog suosnivača Daga Vilsona.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Manastiri i samostani sada imaju liste čekanja dok mlade žene čekaju u redu da se posvete tišini koju je teško pronaći negde drugde
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
