Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Posle višegodišnjeg i zapetljanog spora oko vlasništva nad jednom od najstarijih pravoslavnih crkava u Južnoj Floridi, dosadašnje rukovodstvo hrama Svetih Petra i Pavla u Majamiju izgubilo je ključnu pravnu bitku i privremeno, ključeve same svetinje.
Sud u Majamiju naložio je da bivši starešine ove sedam decenija stare zajednice, koja se nalazi u nekadašnjoj vili prvog gradonačelnika Majamija, do 6. juna napuste crkveni objekat i predaju upravljanje Pravoslavnoj crkvi u Americi (OCA).
Odluka sudije Lise Volš usledila je nakon skoro trogodišnjeg spora, koji je uključio uzajamne tužbe, optužbe za prevaru i čak crkvenu anatemu dotadašnjih crkvenih vođa. Ova odluka zasniva se na stavu suda da građanske vlasti ne mogu donositi presude o unutrašnjim crkvenim pitanjima u hijerarhijski ustrojenim crkvama.
Iz eparhije OCA saopšteno je da se ne radi o "preuzimanju" zajednice, kako su tvrdili pojedini članovi parohije, već o vraćanju kanonskog poretka i nadzora nad zajednicom, u skladu sa crkvenim zakonima i pravilima.
Sa druge strane, advokati dosadašnjih vođa crkve Svetih Petra i Pavla tvrde da spor nije verskog, već pravnog karaktera, jer se radi o pitanju vlasništva nad nekretninom. Ističu da je parohija kao neprofitna organizacija osnovana 1950-ih, pre nego što je OCA uopšte postojala, i da nikada nije prihvatila njene ustave niti imala finansijske veze s njom.
- Mi smo se organizovali pre nego što je OCA osnovana. Nikada nismo prihvatili njihova pravila. Borimo se za ono što smo sami izgradili i čuvali - izjavila je Suzan Homik, dugogodišnja članica zajednice, koja je sa suprugom Rendijem aktivno učestvovala u radu crkve, donosila dobrovoljne priloge i pomagala u dovođenju novog sveštenika iz Ukrajine.
Ovaj poslednji potez navodno je i izazvao sukob sa OCA, posle godina relativno mirnog, ali distanciranog odnosa sa eparhijom sa sedištem u Dalasu. Pravoslavna crkva u Americi je, zbog "neposlušnosti“ i drugih navodnih kanonskih prekršaja, anatemisala supružnike Homik i bivšu predsednicu crkvenog saveta Prisilu Riveru. Đakon Georgios Zervos, koji je bio na njihovoj strani, suspendovan je kao ruski pravoslavni đakon, ali tvrdi da je suspenzija politička, te da sada ima blagoslov Grčke pravoslavne crkve.
Ovaj konflikt duboko je podelio zajednicu, koja je ostala bez sveštenika i izgubila veliki deo već malobrojnog članstva. OCA je u više navrata izjavila da nema nameru da proda objekat, iako postoji bojazan bivših vođa zajednice da će se to ipak dogoditi, imajući u vidu finansijske teškoće eparhije i vrednost imanja u delu grada koji doživljava brzu urbanu obnovu.
- Mnogo smo dali za ovaj hram – i lično, i duhovno, i materijalno. Sada je sve to predato ljudima koji nikada nisu bili deo naše zajednice - zaključila je Suzan Homik.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Dok su bili na kampovanju, Heder Šmit Jaroč i njen suprug Dominik Jaroč primili su poziv od Hederine sestre Hajdi, koja im je saopštila neočekivanu i uzbudljivu vest.
Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Otac Aca, kako ga često zovu, prisutan je u životima svojih vernika ne samo tokom liturgije i osveštanja slavskih kolača, već i kad su im potrebni savet, pomoć i podrška.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
