Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Posle višegodišnjeg i zapetljanog spora oko vlasništva nad jednom od najstarijih pravoslavnih crkava u Južnoj Floridi, dosadašnje rukovodstvo hrama Svetih Petra i Pavla u Majamiju izgubilo je ključnu pravnu bitku i privremeno, ključeve same svetinje.
Sud u Majamiju naložio je da bivši starešine ove sedam decenija stare zajednice, koja se nalazi u nekadašnjoj vili prvog gradonačelnika Majamija, do 6. juna napuste crkveni objekat i predaju upravljanje Pravoslavnoj crkvi u Americi (OCA).
Odluka sudije Lise Volš usledila je nakon skoro trogodišnjeg spora, koji je uključio uzajamne tužbe, optužbe za prevaru i čak crkvenu anatemu dotadašnjih crkvenih vođa. Ova odluka zasniva se na stavu suda da građanske vlasti ne mogu donositi presude o unutrašnjim crkvenim pitanjima u hijerarhijski ustrojenim crkvama.
Iz eparhije OCA saopšteno je da se ne radi o "preuzimanju" zajednice, kako su tvrdili pojedini članovi parohije, već o vraćanju kanonskog poretka i nadzora nad zajednicom, u skladu sa crkvenim zakonima i pravilima.
Sa druge strane, advokati dosadašnjih vođa crkve Svetih Petra i Pavla tvrde da spor nije verskog, već pravnog karaktera, jer se radi o pitanju vlasništva nad nekretninom. Ističu da je parohija kao neprofitna organizacija osnovana 1950-ih, pre nego što je OCA uopšte postojala, i da nikada nije prihvatila njene ustave niti imala finansijske veze s njom.
- Mi smo se organizovali pre nego što je OCA osnovana. Nikada nismo prihvatili njihova pravila. Borimo se za ono što smo sami izgradili i čuvali - izjavila je Suzan Homik, dugogodišnja članica zajednice, koja je sa suprugom Rendijem aktivno učestvovala u radu crkve, donosila dobrovoljne priloge i pomagala u dovođenju novog sveštenika iz Ukrajine.
Ovaj poslednji potez navodno je i izazvao sukob sa OCA, posle godina relativno mirnog, ali distanciranog odnosa sa eparhijom sa sedištem u Dalasu. Pravoslavna crkva u Americi je, zbog "neposlušnosti“ i drugih navodnih kanonskih prekršaja, anatemisala supružnike Homik i bivšu predsednicu crkvenog saveta Prisilu Riveru. Đakon Georgios Zervos, koji je bio na njihovoj strani, suspendovan je kao ruski pravoslavni đakon, ali tvrdi da je suspenzija politička, te da sada ima blagoslov Grčke pravoslavne crkve.
Ovaj konflikt duboko je podelio zajednicu, koja je ostala bez sveštenika i izgubila veliki deo već malobrojnog članstva. OCA je u više navrata izjavila da nema nameru da proda objekat, iako postoji bojazan bivših vođa zajednice da će se to ipak dogoditi, imajući u vidu finansijske teškoće eparhije i vrednost imanja u delu grada koji doživljava brzu urbanu obnovu.
- Mnogo smo dali za ovaj hram – i lično, i duhovno, i materijalno. Sada je sve to predato ljudima koji nikada nisu bili deo naše zajednice - zaključila je Suzan Homik.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Dok su bili na kampovanju, Heder Šmit Jaroč i njen suprug Dominik Jaroč primili su poziv od Hederine sestre Hajdi, koja im je saopštila neočekivanu i uzbudljivu vest.
Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Amvrosija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Ignjatija Bogonosca. Katolici su u trećoj nedelji Adventa i slave Svetog Zefirina. Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnim molitvama.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Amvrosija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Ignjatija Bogonosca. Katolici su u trećoj nedelji Adventa i slave Svetog Zefirina. Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnim molitvama.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
