Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Posle višegodišnjeg i zapetljanog spora oko vlasništva nad jednom od najstarijih pravoslavnih crkava u Južnoj Floridi, dosadašnje rukovodstvo hrama Svetih Petra i Pavla u Majamiju izgubilo je ključnu pravnu bitku i privremeno, ključeve same svetinje.
Sud u Majamiju naložio je da bivši starešine ove sedam decenija stare zajednice, koja se nalazi u nekadašnjoj vili prvog gradonačelnika Majamija, do 6. juna napuste crkveni objekat i predaju upravljanje Pravoslavnoj crkvi u Americi (OCA).
Odluka sudije Lise Volš usledila je nakon skoro trogodišnjeg spora, koji je uključio uzajamne tužbe, optužbe za prevaru i čak crkvenu anatemu dotadašnjih crkvenih vođa. Ova odluka zasniva se na stavu suda da građanske vlasti ne mogu donositi presude o unutrašnjim crkvenim pitanjima u hijerarhijski ustrojenim crkvama.
Iz eparhije OCA saopšteno je da se ne radi o "preuzimanju" zajednice, kako su tvrdili pojedini članovi parohije, već o vraćanju kanonskog poretka i nadzora nad zajednicom, u skladu sa crkvenim zakonima i pravilima.
Sa druge strane, advokati dosadašnjih vođa crkve Svetih Petra i Pavla tvrde da spor nije verskog, već pravnog karaktera, jer se radi o pitanju vlasništva nad nekretninom. Ističu da je parohija kao neprofitna organizacija osnovana 1950-ih, pre nego što je OCA uopšte postojala, i da nikada nije prihvatila njene ustave niti imala finansijske veze s njom.
- Mi smo se organizovali pre nego što je OCA osnovana. Nikada nismo prihvatili njihova pravila. Borimo se za ono što smo sami izgradili i čuvali - izjavila je Suzan Homik, dugogodišnja članica zajednice, koja je sa suprugom Rendijem aktivno učestvovala u radu crkve, donosila dobrovoljne priloge i pomagala u dovođenju novog sveštenika iz Ukrajine.
Ovaj poslednji potez navodno je i izazvao sukob sa OCA, posle godina relativno mirnog, ali distanciranog odnosa sa eparhijom sa sedištem u Dalasu. Pravoslavna crkva u Americi je, zbog "neposlušnosti“ i drugih navodnih kanonskih prekršaja, anatemisala supružnike Homik i bivšu predsednicu crkvenog saveta Prisilu Riveru. Đakon Georgios Zervos, koji je bio na njihovoj strani, suspendovan je kao ruski pravoslavni đakon, ali tvrdi da je suspenzija politička, te da sada ima blagoslov Grčke pravoslavne crkve.
Ovaj konflikt duboko je podelio zajednicu, koja je ostala bez sveštenika i izgubila veliki deo već malobrojnog članstva. OCA je u više navrata izjavila da nema nameru da proda objekat, iako postoji bojazan bivših vođa zajednice da će se to ipak dogoditi, imajući u vidu finansijske teškoće eparhije i vrednost imanja u delu grada koji doživljava brzu urbanu obnovu.
- Mnogo smo dali za ovaj hram – i lično, i duhovno, i materijalno. Sada je sve to predato ljudima koji nikada nisu bili deo naše zajednice - zaključila je Suzan Homik.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Dok su bili na kampovanju, Heder Šmit Jaroč i njen suprug Dominik Jaroč primili su poziv od Hederine sestre Hajdi, koja im je saopštila neočekivanu i uzbudljivu vest.
Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
