PROROCI U NOVOM ZAVETU I TAJNE KOJE SU OTKRIVALI HRIŠĆANIMA: Otac Jevgenije objašnjava proročku službu posle Hrista

Proroci su jedno od najtajanstvenijih i najuzvišenijih zvanja u Svetom pismu. Njihove reči nisu bile plod ljudske mudrosti, već odjek Božje volje. U Starom zavetu oni su najavljivali dolazak Mesije, pozivali na pokajanje i neumoljivo ukazivali na grehe naroda. Sa Jovanom Krstiteljem ta epoha je zatvorena – kako je i sam Hristos rekao: „Zakon i proroci behu do Jovana“ (Lk 16,16).

Ali šta se događa posle? Da li proročka služba prestaje? Ili dobija novi, dublji smisao u svetlosti Hristovog dolaska? Upravo na ovo pitanje otac Jevgenije Murzin daje višeslojan odgovor.

Od Jovana do Hrista – prelazak iz Starog u Novi zavet

- U Starom zavetu, prorok je bio glasnik Božje volje, čuvar istine, izobličitelj poroka, greha i bezakonja. Njihova misija završava se sa Jovanom Krstiteljem, koji postaje poslednji i najveći prorok starozavetnog tipa - podseća otac Jevgenije. On stoji na pragu Novog zaveta, kao Preteča Spasitelja, pripremajući ljude da Ga susretnu.

Dolaskom Hrista, Njegovim stradanjem i Vaskrsenjem, proroštva su se ispunila. Ali to ne znači da proročki dar nestaje. Naprotiv – on dobija novu dimenziju.

Берлинско-Германская епархия/rokmp.de,

 

Proroci rane Crkve – svedoci Hrista

- U opisima života ranih hrišćanskih zajednica susrećemo se sa prorocima, koji zauzimaju važno mesto u strukturi Crkve - kaže otac Jevgenije. Njihova misija više nije bila najava dolaska Mesije, već svedočanstvo da je Hristos već došao, da je raspet i vaskrsao, i da će ponovo doći.

Proroštvo postaje vidljivo kao plod delovanja Svetoga Duha. Apostol Petar na Pedesetnicu citira proroka Joila: „I biće u poslednje dane, kaže Bog, izliću Duha svog na svako telo; i sinovi vaši i kćeri vaše proricaće…“ (Dap 2,17–18). To znači da proročki dar više nije rezervisan samo za pojedince, već može biti dat bilo kome koga Duh osnaži – muškarcu ili ženi, učenom ili prostom.

Sveti Jovan Zlatousti zapisuje da je u apostolsko vreme proroka bilo više nego u Starom zavetu, jer se blagodat „obilno izlivala na svaku zajednicu“.

Imena i lica proroka Novog zaveta

Kao i u Starom zavetu, i u Novom nalazimo konkretna imena proroka. Otac Jevgenije podseća na Agava, koji je prorekao glad u vreme cara Klaudija i Pavlovo zatočeništvo.

U Antiohiji su proroci i učitelji bili Simeon Niger, Varnava, Lucije Kirenski i drugi. Juda, zvani Varsava, i Sila takođe su nazvani prorocima. Filip đakon imao je četiri kćeri – sve proročice.

Posebno mesto zauzima apostol Jovan Bogoslov, čija „Apokalipsa“ spaja proročke vizije sa dubokim duhovnim rukovodstvom za Crkvu.

Uloga i odgovornost proroka

Kako piše Sveti Teofan Zatvornik: „Prorokovati znači, po inspiraciji Duha Božjeg, govoriti vernima radi njihovog izgrađivanja… To može biti dogma, moralna pouka, uteha, molitvena hvala ili proročanstvo.“

Ipak, sve što su proroci govorili moralo je biti provereno i saglasno apostolskom učenju. Crkva se na taj način štitila od lažnih proroka, o kojima apostol Pavle često upozorava. „Didahe“ jasno navodi: pravi prorok mora živeti u skladu sa onim što uči, biti skroman i brinuti o siromašnima.

Od proroštva ka crkvenom iskustvu

Kako je Crkva rasla, proročki dar je postajao ređi. Ali nije nestao – njegov izraz se preobrazio. Sve više se čuo kroz svete oce, odluke sabora i teološka dela.

- Proroci Novog zaveta nisu samo proroci budućnosti“, naglašava otac Jevgenije. „Oni su svedoci Hristovi, jevanđelisti ispunjeni Svetim Duhom. Njihova misija je bila da duhovno ojačaju ranu hrišćansku zajednicu - ističe otac Jevgenij.

I danas, iako proroci nisu poseban čin u Crkvi, proročki dar nije nestao. On traje u različitim oblicima, jer, kako zaključuje otac Jevgenije, proroštvo je „živi glas Božji u životima Njegovog naroda“.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara