Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Često se može čuti isto pitanje: da li dete nužno vuče teret tuđeg posrnuća i da li će čitav život plaćati cenu za grehe svojih roditelja? Iza te brige stoji autentičan strah – da ovozemaljski život nije samo lična priča, već da je unapred obojen tuđim izborima. Upravo na tu dilemu smireno odgovara protojerej Andrej Gavrilenko, podsećajući na duboku promenu koja se dogodila u odnosu Boga prema čoveku.
Starozavetna kazna i Božija promena kroz proroka
- Ne, to nije tačno. U Starom zavetu Bog je zaista kažnjavao decu do trećeg i četvrtog kolena zbog grehova njihovih očeva, želeći na taj način da zaustavi raspojasanost i bezakonje. Međutim, nekoliko vekova kasnije, preko proroka Jezekilja Bog govori: "Očevi jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi"… "Tako Mi života!… više neće upotrebljavati ovu izreku u Izrailju" (Jezek. 18, 2–3). Gospod citira narodnu izreku o odgovornosti dece za postupke roditelja i obećava da toga više neće biti sin, neće odgovarati za oca niti kći za majku - kaže otac Andrej, a potom podseća da se u Novom zavetu to promenilo:
- Sve se izmenilo. U novozavetno vreme svako stoji pred Bogom odgovoran za svoja dela i nema više kažnjavanja dece zbog grehova roditelja. Svako sam za sebe odgovara pred Bogom. Druga je stvar što postoji prirodna sklonost duše ka određenoj strasti ili grehu. Ta sklonost može da pređe sa oca na sina (naglasak: može, ali ne mora). Na primer, sklonost ka gnevu, lenjosti i slično.
seminariya.od.ua
Sveštenik Andrej Gavrilenko
Kako se leče nasledne sklonosti duše
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na još jednu važnu stvar:
- Da bi se takve sklonosti lečile, da bi se pokrenulo pokajanje kod roditelja i sprečilo ukorenjivanje greha u deci, Božijim promislom ponekad se dopušta da se ispolje plodovi greha: bolesti, žalosti, nedaće. Ipak, to se može razumeti kao prilika da se čovek popravi i stupi na put pokajanja, ali nikako kao odgovornost dece za grehove svojih roditelja - zaključuje otac Andrej, renosi portal spzh.eu..
Sveštenik ukazuje na nešto što se u trci svakodnevice često zaboravi: Bog ne vezuje čoveka za tuđe padove, ali čovek može sam sebe saplesti nenasleđenim, već usvojenim navikama duše. Rešenje, kaže on, nije u strahu od "genetskog greha", već u bdenju nad sopstvenim srcem. Jer, po učenju Crkve, nijedno dete ne dolazi na svet pod tuđom senkom — ali svakom je dato da svoju svetlost ili zamrači ili raspali.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
