Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Često se može čuti isto pitanje: da li dete nužno vuče teret tuđeg posrnuća i da li će čitav život plaćati cenu za grehe svojih roditelja? Iza te brige stoji autentičan strah – da ovozemaljski život nije samo lična priča, već da je unapred obojen tuđim izborima. Upravo na tu dilemu smireno odgovara protojerej Andrej Gavrilenko, podsećajući na duboku promenu koja se dogodila u odnosu Boga prema čoveku.
- Ne, to nije tačno. U Starom zavetu Bog je zaista kažnjavao decu do trećeg i četvrtog kolena zbog grehova njihovih očeva, želeći na taj način da zaustavi raspojasanost i bezakonje. Međutim, nekoliko vekova kasnije, preko proroka Jezekilja Bog govori: "Očevi jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi"… "Tako Mi života!… više neće upotrebljavati ovu izreku u Izrailju" (Jezek. 18, 2–3). Gospod citira narodnu izreku o odgovornosti dece za postupke roditelja i obećava da toga više neće biti sin, neće odgovarati za oca niti kći za majku - kaže otac Andrej, a potom podseća da se u Novom zavetu to promenilo:
- Sve se izmenilo. U novozavetno vreme svako stoji pred Bogom odgovoran za svoja dela i nema više kažnjavanja dece zbog grehova roditelja. Svako sam za sebe odgovara pred Bogom. Druga je stvar što postoji prirodna sklonost duše ka određenoj strasti ili grehu. Ta sklonost može da pređe sa oca na sina (naglasak: može, ali ne mora). Na primer, sklonost ka gnevu, lenjosti i slično.
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na još jednu važnu stvar:
- Da bi se takve sklonosti lečile, da bi se pokrenulo pokajanje kod roditelja i sprečilo ukorenjivanje greha u deci, Božijim promislom ponekad se dopušta da se ispolje plodovi greha: bolesti, žalosti, nedaće. Ipak, to se može razumeti kao prilika da se čovek popravi i stupi na put pokajanja, ali nikako kao odgovornost dece za grehove svojih roditelja - zaključuje otac Andrej, renosi portal spzh.eu..
Sveštenik ukazuje na nešto što se u trci svakodnevice često zaboravi: Bog ne vezuje čoveka za tuđe padove, ali čovek može sam sebe saplesti nenasleđenim, već usvojenim navikama duše. Rešenje, kaže on, nije u strahu od "genetskog greha", već u bdenju nad sopstvenim srcem. Jer, po učenju Crkve, nijedno dete ne dolazi na svet pod tuđom senkom — ali svakom je dato da svoju svetlost ili zamrači ili raspali.
Otac Predrag naglašava da vera nije prostor za one koji se povlače i boje.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Crkva poznaje i opravdane izuzetke.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
