Tokom posete Srbiji šeih Imran Hosein izneo je tumačenje proročanstava koja, kako tvrdi, ukazuju na burne događaje — od predstojećeg sukoba do simboličkog pomena Konstantinopolja.
U glasu šeiha Imrana Hoseina, jednog od najpoznatijih savremenih islamskih teologa, mislilaca i pisaca, ima nečega što čoveka podstakne da zastane - ne patetika, već tiha, promišljena sigurnost kojom izgovara upozorenja. Ovaj ugledni islamski učenjak u oktobru je bio gost Srbije, gde je na prepunim tribinama, ali i u susretu sa patrijarhom srpskim Porfirijem, ostavio snažan utisak. Njegove reči izrečene u emisiji Saše Borojevića izazvale su naročitu pažnju: ne zbog političke provokacije, već zbog ozbiljnosti kojom je govorio o događajima koje vidi kao neposredno nadolazeće.
„Naš prorok je predvideo, i to sam rekao ruskom šefu diplomatije, kaže da nije znao za to, bio je iznenađen. Naš prorok je prorekao Armageddon, Veliki rat, i sada smo na toj tački. Taj Veliki rat preti, možda za godinu dana, čak”, kazao je Hosein, a potom istakao:
- Prorok je rekao da posle Armageddona, Velikog rata, sledeći veliki događaj koji će se desiti, u nekom nizu događaja, da će muslimanska vojska osvojiti Konstantinopolj. Upotrebio je tu reč - Konstantinopolj. A kada moj prorok upotrebi to ime, ja imam pravo da ga upotrebim.
Ovo svoje tumačenje reči zapisanih u svetim islamskim knjigama šeih Imran Hosein preneo je lično i ruskom ministru inostranih poslova.
- Kada sam to pomenuo ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu, bio je iznenađen, pa me je prekinuo. Rekao je da mu je drago što sam upotrebio ime Konstantinopolj. Nisam imao vremena da mu objasnim kakve su implikacije muslimanske vojske koja bi osvojila Konstantinopolj nekoliko meseci posle Armageddona. Niko u istoriji nije to prorekao, osim Proroka Muhameda - rekao je šeih Imran Hosein.
Njegove reči odjeknule su upravo zato što je izbegao političku raspravu i govorio iz vizure teološkog tumačenja. Njegova upozorenja ne pretenduju da budu politički proročanski projekat, već poziv da se ozbiljno razmotri smer u kojem se globalni odnosi kreću. Upravo zato izazivaju i interesovanje i oprez - dva osećanja koja najčešće doprinose tome da se važna pitanja ne prepuste stihiji, nego promišljenoj javnoj raspravi.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište. Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista. Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna. Proročke reči ravnoapostolnog svetitelja, izrečene pre više od tri veka, iznenađujuće podsećaju na današnju stvarnost.
Foto: SPC
Duhovna riznica
21:37 | 01.07.2025
ČEKAJU NAS RAT, GLAD I VELIKE PROMENE, ALI KRAJ NEĆE BITI MRAČAN: Evo šta su predvideli veliki duhovnici pravoslavlja – starci Pajsije, Jefrem, Porfirije…
Duhovna riznica
18:54 | 17.07.2025
ZAŠTO MNOGA PROROČANSTVA NAJAVLJUJU KRAJ SVETA: Zagonetne poruke biblijske Knjige Otkrovenja Svetog Jovana Bogoslova
Duhovna riznica
22:42 | 30.08.2025
LJUDI ĆE POSTATI KAO ZVERI – A ONDA ĆE MNOGI STRADATI OD DVOSJEKLOG MAČA: Originalni zapis proročanstva Svetog Nila iz manastira Stavrovunija
Duhovna riznica
12:15 | 27.09.2025
DOĆI ĆE VREME KADA ĆE SVETOM VLADATI MAŠINE, A LJUDI TRAŽITI UTEHU U GROBOVIMA: Proročanstva Svetog Kozme Etolskog koja se obistinjuju pred našim očima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Sveti oci su često govorili da su upravo neprijatnosti, uvrede i klevete prilika da čovek proveri svoju veru, smirenje i poverenje u Boga.
U porodici se postavljaju temelji na kojima će dete graditi svoj karakter, a prema pravoslavlju, majka tu igra odlučujuću ulogu.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Tanke, mirisne kore i sočan nadev od praziluka kriju se iza recepta koji ne traži ni kvasac ni rernu, a osvaja već na prvi zalogaj.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
