U trenucima kada se osećamo slabi i nesigurni, kad život nosi svoje izazove, često tragamo za utehom i zaštitom.
U takvim momentima, duša se obraća Božijoj milosti, prizivajući njegovu pomoć da nas sačuva i vodi kroz životne borbe. Ova molitva je poziv, sa željom da se oslobodimo od greha i unutrašnjih nemira, obraćamo se Gospodu, verujući u njegovu neizmjernu ljubav i zaštitu.
"Vladare Gospode Bože moj, u čijim je rukama sudba moja, zaštiti me po milosti svojoj, i ne dopusti da propadnem sa bezakonjima svojim, niti da idem za voljom tela koje pohotom vojuje protiv duha.
Tvoje sam stvorenje; ne prezri delo ruku svojih, nemoj se odvratiti od mene; sažali se, a ne ponizi.
Slab sam, nemoj me prezreti, Gospode, jer Tebi pribegoh zaštitiniku svome Bogu: isceli dušu moju, jer sagreših tebi, spasi me radi milosti tvoje, jer sam ti odan od mladosti svoje; neka se postide oni što traže da me odgurnu od tebe pomoću nečistih dela, ružnih pomisli, nekorisnih sećanja; udalji od mene svaku nečistotu, svako zlo, jer si ti jedini besmrtan, u svemu besprimerno moćan, i svima daješ silu za borbu protiv đavola i njegovih vojski.
Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin".
Ova molitva nas podseća da, uprkos svim slabostima i grehovima, nikada nismo prepušteni sami sebi.
Božja milost je uvek tu da nas podigne, da nas ojača i da nas vodi na putu istine i svetosti. U ovoj molitvi izražavamo duboko poverenje u Boga.
Ukoliko nemate vremena da izgovorite ovu molitvu, uvek možete izgovoriti najkraću molitvu, o kojoj smo ranije pisali.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U Molitveniku Srpske pravoslavne crkve postoji molitva koja je posvećena deci, a ima za cilj da ih zaštiti i donese mir onima koji je izgovaraju.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
