Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Vreme u kome živimo uslovilo je povećanje broja anksioznih ljudi, a prema nezvaničnim statistikama svaki 15. odrastao Srbin ima ovaj mentalni poremćaj, a ono što je najgore - sve je češći i kod mladih.
Anksioznost je stanje u kojem život neke osobe protiče u neprestanom strahu, nelagodnosti, napetosti, strepnji, doživljaju nesigurnosti i bespomoćnosti.
Osoba koja je anksiozna intenzivno brine, prenaglašava stvari zbog čega je obuzima osećaj nadolazeće katastrofe, stalno je zabrinuta za budućnost, prepuna strahova, a najgora manifestacija ovog stanja jesu panični napadi koji je mogu učiniti apsolutno disfunkcionalnom i dovesti je, iako je, što bi ljudi rekli živa i zdrava, i do mentalnog invaliditeta.
Najteža anksiozna stanja se naravno medicinski leče, ali protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin je ujednom intervjuu za TV Hram objasnio da se anksioznost može prebroditi i verom u Boga i objasnio, šta je, prema hrišćanskom stanovištu, najdelotvorniji lek za sve strahove.
- Anksioznost bi mogla da se definiše i kao odsustvo vere - rekao je, između ostalog i naglasio da anksioznost nestaje i nema je kada vera u Boga preraste u poverenje u Boga i to objasnio na primeru kada roditelj uči dete da vozi bicikl.
- Dakle, nije dovoljna samo vera, mora da postoji i poverenju u Boga. Ja to često porodim sa onim kad roditelj uči dete da vozi bicikl. Dete prvo sedne na bicikl na četiri točka, dva osnovna i ona dva sa strane, a onda se skinu dva pomoćna točka i roditelj ide, trči i drži sedište i kaže detetu da ide slobodno jer je on tu. I dete, imajući poverenje u roditeljsku ruku, u jednom momentu se oslobađa, i otac ga pušta i dete nastavlja da vozi i da ne oseti da ga roditejska ruka ne drži. Zašto, zato što ima poverenja u roditeljsku ruku. Ta ruka nije iza njega više, ali dete veruje roditelju.
Kaže da svaki čovek treba da ima stav prema Bogu, kao ovo dete prema svom roditelju, i da sa njim bi trebalo svako jutro da se budi.
- Nije uzalud rečeno u Svetom pismu da nijedna dlaka sa vaše glave ne može pasti bez volje božje. Niša nije unapred određeno, božje sveznanje nikako ne smemo mešati sa takozvanom sudbinom, jer hrišćanin ne veruje u sudbinu, već u božju promisao koja je nesto sasvim drugo. Čovek ima apsolutnu slobodu i mnogi koristeće je, bivaju zarobljeni lancima sopstvene samovolje i oslobadjajući se i vere i živog poverenja.
Kaže da ljudi neretko veru mešaju sa sujeverjem, iako je reč o dva različita pojma.
- Treba praviri jasnu razliku da li je neko zaista veran, do apsulutnog poverenja u Boga ili je više sujeveran i upravo nešto čini ili ne čini iz straha ili u očekivanju neke nagrade. Nedostatak vere i poverenja u Boga jeste jedan od uzroka anksioznosti. Čovek bi mogao da je se oslobodi ako bi se oslonio upravo na veru u Boga i imao više živog i neposrednog poverenja u njega. A to poverenje se stvara kroz negovanje odnosa. kao i u životu što se svaki odnos stvara, a za to je potrebno vreme i strpljenje. To što će neko ući u crkvu, zapaliti sveću, tamo odstojati neko vreme, što će se pričestiti i time ispuniti neku nazovi normu, to nije prijateljski odnos sa Bogom. Bog je 24 sata tu. Sveti oci nisu uzalud govorili o neprestanoj molitvi srca, da čovek može da obavlja svakodnevne dužnosti, da se bavi i manuelnim i nekim drugom radom, a da mu se srce moli. Mi smo naravno daleko od tog stepena molitve, ali svako može da krene malim koracima, da počne polako da veruje i stiče poverenje u Boga, kao ono dete što vozi bicikl i veruje roditelju. To poverenje će posle prerasti u saznanje koje će ga pratii svakog dana u svakoj situaciji da bez božje volje i božjeg dopuštenja ničega ne biva. To je kod nas, sa hrišćanstkog stanovišta najdelotvorniji lek protiv svih strahova - zaključio je protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Rođenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih praznika u pravoslavlju, i zato ovaj dan treba dočekati dostojno, uz iskrene molitve, tražeći duhovnu snagu i mir.
Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Tokom Ramazana, muslimani jedu u dva perioda: pre zore (sahur) i nakon zalaska sunca (iftar).
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Oni koji tihuju često pokušavaju uskladiti izgovaranje te molitve sa svojim dahom, kao da sjedinjuju um i telo.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Uplašenost jedan od najvećih čovekovih neprijatelja, zato se u Svetom pismu na toliko mesta mogu naći reči "Ne boj se".
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
U ovim Jevanđeljima se govori o čudima Isusa Hrista, ali i o važnoj poruci koju ima za narod.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
Zauzimanje svetinja u naselju Bela Crkvi u Ukrajini, izaziva osude širom sveta, dok Ruska Federacija traži hitnu zaštitu kanonskih pravoslavnih objekata i pravdu za sveštenstvo.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
