Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Vreme u kome živimo uslovilo je povećanje broja anksioznih ljudi, a prema nezvaničnim statistikama svaki 15. odrastao Srbin ima ovaj mentalni poremćaj, a ono što je najgore - sve je češći i kod mladih.
Anksioznost je stanje u kojem život neke osobe protiče u neprestanom strahu, nelagodnosti, napetosti, strepnji, doživljaju nesigurnosti i bespomoćnosti.
Osoba koja je anksiozna intenzivno brine, prenaglašava stvari zbog čega je obuzima osećaj nadolazeće katastrofe, stalno je zabrinuta za budućnost, prepuna strahova, a najgora manifestacija ovog stanja jesu panični napadi koji je mogu učiniti apsolutno disfunkcionalnom i dovesti je, iako je, što bi ljudi rekli živa i zdrava, i do mentalnog invaliditeta.
Najteža anksiozna stanja se naravno medicinski leče, ali protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin je ujednom intervjuu za TV Hram objasnio da se anksioznost može prebroditi i verom u Boga i objasnio, šta je, prema hrišćanskom stanovištu, najdelotvorniji lek za sve strahove.
- Anksioznost bi mogla da se definiše i kao odsustvo vere - rekao je, između ostalog i naglasio da anksioznost nestaje i nema je kada vera u Boga preraste u poverenje u Boga i to objasnio na primeru kada roditelj uči dete da vozi bicikl.
- Dakle, nije dovoljna samo vera, mora da postoji i poverenju u Boga. Ja to često porodim sa onim kad roditelj uči dete da vozi bicikl. Dete prvo sedne na bicikl na četiri točka, dva osnovna i ona dva sa strane, a onda se skinu dva pomoćna točka i roditelj ide, trči i drži sedište i kaže detetu da ide slobodno jer je on tu. I dete, imajući poverenje u roditeljsku ruku, u jednom momentu se oslobađa, i otac ga pušta i dete nastavlja da vozi i da ne oseti da ga roditejska ruka ne drži. Zašto, zato što ima poverenja u roditeljsku ruku. Ta ruka nije iza njega više, ali dete veruje roditelju.
Kaže da svaki čovek treba da ima stav prema Bogu, kao ovo dete prema svom roditelju, i da sa njim bi trebalo svako jutro da se budi.
- Nije uzalud rečeno u Svetom pismu da nijedna dlaka sa vaše glave ne može pasti bez volje božje. Niša nije unapred određeno, božje sveznanje nikako ne smemo mešati sa takozvanom sudbinom, jer hrišćanin ne veruje u sudbinu, već u božju promisao koja je nesto sasvim drugo. Čovek ima apsolutnu slobodu i mnogi koristeće je, bivaju zarobljeni lancima sopstvene samovolje i oslobadjajući se i vere i živog poverenja.
Kaže da ljudi neretko veru mešaju sa sujeverjem, iako je reč o dva različita pojma.
- Treba praviri jasnu razliku da li je neko zaista veran, do apsulutnog poverenja u Boga ili je više sujeveran i upravo nešto čini ili ne čini iz straha ili u očekivanju neke nagrade. Nedostatak vere i poverenja u Boga jeste jedan od uzroka anksioznosti. Čovek bi mogao da je se oslobodi ako bi se oslonio upravo na veru u Boga i imao više živog i neposrednog poverenja u njega. A to poverenje se stvara kroz negovanje odnosa. kao i u životu što se svaki odnos stvara, a za to je potrebno vreme i strpljenje. To što će neko ući u crkvu, zapaliti sveću, tamo odstojati neko vreme, što će se pričestiti i time ispuniti neku nazovi normu, to nije prijateljski odnos sa Bogom. Bog je 24 sata tu. Sveti oci nisu uzalud govorili o neprestanoj molitvi srca, da čovek može da obavlja svakodnevne dužnosti, da se bavi i manuelnim i nekim drugom radom, a da mu se srce moli. Mi smo naravno daleko od tog stepena molitve, ali svako može da krene malim koracima, da počne polako da veruje i stiče poverenje u Boga, kao ono dete što vozi bicikl i veruje roditelju. To poverenje će posle prerasti u saznanje koje će ga pratii svakog dana u svakoj situaciji da bez božje volje i božjeg dopuštenja ničega ne biva. To je kod nas, sa hrišćanstkog stanovišta najdelotvorniji lek protiv svih strahova - zaključio je protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Rođenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih praznika u pravoslavlju, i zato ovaj dan treba dočekati dostojno, uz iskrene molitve, tražeći duhovnu snagu i mir.
Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima.
Dakle, način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Dan posle Male Gospojine, pravoslavni svet proslavlja ugodnike Božje iz Nazareta, roditelje Presvete Bogorodice. Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu je izuzetno poštovan.
Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima.
Na Malu Gospojinu poglavar SPC, nakon bogosluženja u kojem su mu sasluživali brojni arhijereji, besedio je o čudima i značaju Presvete Bogorodice.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Uplašenost jedan od najvećih čovekovih neprijatelja, zato se u Svetom pismu na toliko mesta mogu naći reči "Ne boj se".
Dakle, način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica.
Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima.
Relikvija iz Hilandara, za koju se veruje da je iscelila Svetog Jovana Damaskina, svečano je proneta ulicama uoči praznika Rođenja Presvete Bogorodice.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
Tokom dramatičnih događaja u Tverskoj oblasti, koja se nalazi u centralnom delu Rusije između Moskve i Sankt Peterburga, svetiinje su pretrpele ozbiljna oštećenja. Lokalno stanovništvo je evakuisano, suočeno sa tugom i strahom, ali i s nadom u bolje sutra.
Sveta Stolica odobrila je pobožnosti na ovom hodočasničkom mestu, ali bez potvrde natprirodnog fenomena. Katolici iz svih krajeva sveta i dalje dolaze s nadom i verom u prisustvo Djeve Marije.
