Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Post je drevni duhovni podvig, duboko usađen u srce pravoslavne vere. Kao izraz uzdržanja, pokajanja i molitve, on postaje put kojim se vera preliva u svakodnevni život, povezujući čoveka sa Bogom i uzdižući dušu iznad telesnih strasti. Post je mnogo više od uzdržavanja od hrane – on je sredstvo duhovnog čišćenja, prilika da se kroz telesni trud oslobodimo sile greha i učestvujemo u Božjoj blagodati. Tako svaki pravoslavni hrišćanin kroz post traži zajedništvo sa Bogom, uz molitvu, delatnu ljubav i borbu protiv sopstvenih slabosti.
Suština posta nije samo u telesnom uzdržanju, već i u odbacivanju loših misli, želja i dela, u traženju unutrašnjeg mira i čiste molitve. Sveti Vasilije Veliki nas podseća da post ne treba da bude ograničen samo na hranu, već na suštinsko udaljavanje od zla. On kaže: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.” Pravi post, u kojem se duša i telo očišćuju, vodi ka nebesima, otvarajući srce za čistotu i molitvu. Samim tim, on je most koji vodi ka Bogu, osnažen molitvom i dobročinstvom.
U pravoslavnom kalendaru, posebnu važnost imaju postovi sredom i petkom. Ovi dani nose duboko simbolično značenje u hrišćanskoj tradiciji i prožeti su sećanjem na Hristovu patnju i izdaju. Sreda nas podseća na Judinu izdaju Isusa Hrista, trenutak kada je Hrist prepušten ljudskoj zlobi. Zato svaka sreda, kroz post, postaje prilika da se setimo bola te izdaje, da se duhovno osnažimo i obnovimo svoju veru.
Petak, dan Hristovog raspeća, za pravoslavne je najvažniji dan u nedelji za post. Tog dana je Spasitelj prineo svoju najdublju žrtvu, na krstu, radi spasenja čitavog čovečanstva. Post petkom je izraz duboke zahvalnosti i sećanje na tu svetu žrtvu, ali i način da se, kroz telesno uzdržanje, duhovno povežemo sa tajnom Hristovog stradanja.
Nepoštovanje ovih posnih dana, sredom i petkom, osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola, što dodatno naglašava njihovu važnost u pravoslavnoj tradiciji: „Ako koji Episkop, ili prezviter, ili đakon, ili ipođakon, ili čtec, ili pojac, ne bude postio svetu četrdesetnicu pred Pashom, ili sredu, ili petak, osim ako nije zaprečen telesnom nemoću, neka bude svrgnut; a ako je svetovnjak, neka se odluči.”
Pravila posta su precizna – sredom i petkom se obično posti na vodi, što znači da se iz ishrane isključuju ne samo mrsna jela, već i ulje. Ipak, pravoslavna crkva, u svojoj pastirskoj mudrosti, omogućava olakšanja u postu ukoliko ovi dani padaju na veliki praznik ili u slučaju telesne slabosti. Osim toga, post nije samo u telesnom uzdržanju – sredom i petkom se vernici pozivaju na intenzivniju molitvu, posebno čitajući delove Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću.
Tako, post sredom i petkom postaje ne samo fizičko odricanje, već i duboka duhovna disciplina, prožeta molitvom i sećanjem na najvažnije događaje u Hristovom životu, podstičući svakog vernika da produbi svoju veru i ljubav prema Bogu.
Budi deo Religija.rs zajednice. Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi. Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih. Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara. Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu. Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše. Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Schutterstock
Schutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
“MORE SE RASTUPI I OTVORI PUT NARODU BOŽJEM”: Vladika Nikolaj uputio je opomenu koja i danas odzvanja
ZA ŠTA SE BOGU MOLE SLABI, A ZA ŠTA HRABRI: Prepodobni Amvrosije Optinski objašnjava šta tražimo od Gospoda kada nas neko povredi
ČASNI KRST KOJI USKORO STIŽE U SRBIJU KRIJE PRIČU O SESTRI KNEZA LAZARA: Srebrni relikvijar u kome se čuva svetinja potiče iz doline Ibra
Patrijarh Vartolomej postao počasni doktor nauka u Vatikanu
KAKO NASTAJE ZLO? Sveti Filaret otkriva zašto nekada sami biramo ono što nas udaljava od dobra
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Probajte sladak kupus na vodi po receptu monahinje Atanasije, pročitajte Molitvu za otvaranje uma i kratku pouku Svetog Jovana Zlatousta.
Probajte pečenu štuku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Jegudilu i kratku pouku Svetog Antonija Velikog.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News