Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Post je drevni duhovni podvig, duboko usađen u srce pravoslavne vere. Kao izraz uzdržanja, pokajanja i molitve, on postaje put kojim se vera preliva u svakodnevni život, povezujući čoveka sa Bogom i uzdižući dušu iznad telesnih strasti. Post je mnogo više od uzdržavanja od hrane – on je sredstvo duhovnog čišćenja, prilika da se kroz telesni trud oslobodimo sile greha i učestvujemo u Božjoj blagodati. Tako svaki pravoslavni hrišćanin kroz post traži zajedništvo sa Bogom, uz molitvu, delatnu ljubav i borbu protiv sopstvenih slabosti.
Schutterstock
Posna hrana
Suština posta nije samo u telesnom uzdržanju, već i u odbacivanju loših misli, želja i dela, u traženju unutrašnjeg mira i čiste molitve. Sveti Vasilije Veliki nas podseća da post ne treba da bude ograničen samo na hranu, već na suštinsko udaljavanje od zla. On kaže: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.” Pravi post, u kojem se duša i telo očišćuju, vodi ka nebesima, otvarajući srce za čistotu i molitvu. Samim tim, on je most koji vodi ka Bogu, osnažen molitvom i dobročinstvom.
U pravoslavnom kalendaru, posebnu važnost imaju postovi sredom i petkom. Ovi dani nose duboko simbolično značenje u hrišćanskoj tradiciji i prožeti su sećanjem na Hristovu patnju i izdaju. Sreda nas podseća na Judinu izdaju Isusa Hrista, trenutak kada je Hrist prepušten ljudskoj zlobi. Zato svaka sreda, kroz post, postaje prilika da se setimo bola te izdaje, da se duhovno osnažimo i obnovimo svoju veru.
Petak, dan Hristovog raspeća, za pravoslavne je najvažniji dan u nedelji za post. Tog dana je Spasitelj prineo svoju najdublju žrtvu, na krstu, radi spasenja čitavog čovečanstva. Post petkom je izraz duboke zahvalnosti i sećanje na tu svetu žrtvu, ali i način da se, kroz telesno uzdržanje, duhovno povežemo sa tajnom Hristovog stradanja.
Schutterstock
Sredom i petkom potrebna je intenzivnija molitva, posebno čitanje delova Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću
Nepoštovanje ovih posnih dana, sredom i petkom, osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola, što dodatno naglašava njihovu važnost u pravoslavnoj tradiciji: „Ako koji Episkop, ili prezviter, ili đakon, ili ipođakon, ili čtec, ili pojac, ne bude postio svetu četrdesetnicu pred Pashom, ili sredu, ili petak, osim ako nije zaprečen telesnom nemoću, neka bude svrgnut; a ako je svetovnjak, neka se odluči.”
Pravila posta su precizna – sredom i petkom se obično posti na vodi, što znači da se iz ishrane isključuju ne samo mrsna jela, već i ulje. Ipak, pravoslavna crkva, u svojoj pastirskoj mudrosti, omogućava olakšanja u postu ukoliko ovi dani padaju na veliki praznik ili u slučaju telesne slabosti. Osim toga, post nije samo u telesnom uzdržanju – sredom i petkom se vernici pozivaju na intenzivniju molitvu, posebno čitajući delove Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću.
Tako, post sredom i petkom postaje ne samo fizičko odricanje, već i duboka duhovna disciplina, prožeta molitvom i sećanjem na najvažnije događaje u Hristovom životu, podstičući svakog vernika da produbi svoju veru i ljubav prema Bogu.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Danas je započeo period uzdržanja i duhovnog uzdizanja kada vernici pravoslavne crkve tragaju za mirom. Sveštenik Novica Rakić podseća da post nije samo odricanje od hrane, već, pre svega, poziv na promenu životnog puta i usmerenje ka Hristu.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
