Duhovna riznica 20.09.2024 | 05:11

ZAŠTO PRAVOSLAVCI POSTE SREDOM I PETKOM: Nepoštovanje ovih posnih dana osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola

Izvor: Religija
Autor: Saša Tošić
ZAŠTO PRAVOSLAVCI POSTE SREDOM I PETKOM: Nepoštovanje ovih posnih dana osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola
Schutterstock

Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.

Post je drevni duhovni podvig, duboko usađen u srce pravoslavne vere. Kao izraz uzdržanja, pokajanja i molitve, on postaje put kojim se vera preliva u svakodnevni život, povezujući čoveka sa Bogom i uzdižući dušu iznad telesnih strasti. Post je mnogo više od uzdržavanja od hrane – on je sredstvo duhovnog čišćenja, prilika da se kroz telesni trud oslobodimo sile greha i učestvujemo u Božjoj blagodati. Tako svaki pravoslavni hrišćanin kroz post traži zajedništvo sa Bogom, uz molitvu, delatnu ljubav i borbu protiv sopstvenih slabosti.

Schutterstock
Posna hrana

Suština posta nije samo u telesnom uzdržanju, već i u odbacivanju loših misli, želja i dela, u traženju unutrašnjeg mira i čiste molitve. Sveti Vasilije Veliki nas podseća da post ne treba da bude ograničen samo na hranu, već na suštinsko udaljavanje od zla. On kaže: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.” Pravi post, u kojem se duša i telo očišćuju, vodi ka nebesima, otvarajući srce za čistotu i molitvu. Samim tim, on je most koji vodi ka Bogu, osnažen molitvom i dobročinstvom.

U pravoslavnom kalendaru, posebnu važnost imaju postovi sredom i petkom. Ovi dani nose duboko simbolično značenje u hrišćanskoj tradiciji i prožeti su sećanjem na Hristovu patnju i izdaju. Sreda nas podseća na Judinu izdaju Isusa Hrista, trenutak kada je Hrist prepušten ljudskoj zlobi. Zato svaka sreda, kroz post, postaje prilika da se setimo bola te izdaje, da se duhovno osnažimo i obnovimo svoju veru.

Petak, dan Hristovog raspeća, za pravoslavne je najvažniji dan u nedelji za post. Tog dana je Spasitelj prineo svoju najdublju žrtvu, na krstu, radi spasenja čitavog čovečanstva. Post petkom je izraz duboke zahvalnosti i sećanje na tu svetu žrtvu, ali i način da se, kroz telesno uzdržanje, duhovno povežemo sa tajnom Hristovog stradanja.

Schutterstock
Sredom i petkom potrebna je intenzivnija molitva, posebno čitanje delova Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću

Nepoštovanje ovih posnih dana, sredom i petkom, osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola, što dodatno naglašava njihovu važnost u pravoslavnoj tradiciji: „Ako koji Episkop, ili prezviter, ili đakon, ili ipođakon, ili čtec, ili pojac, ne bude postio svetu četrdesetnicu pred Pashom, ili sredu, ili petak, osim ako nije zaprečen telesnom nemoću, neka bude svrgnut; a ako je svetovnjak, neka se odluči.”

Pravila posta su precizna – sredom i petkom se obično posti na vodi, što znači da se iz ishrane isključuju ne samo mrsna jela, već i ulje. Ipak, pravoslavna crkva, u svojoj pastirskoj mudrosti, omogućava olakšanja u postu ukoliko ovi dani padaju na veliki praznik ili u slučaju telesne slabosti. Osim toga, post nije samo u telesnom uzdržanju – sredom i petkom se vernici pozivaju na intenzivniju molitvu, posebno čitajući delove Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću.

Tako, post sredom i petkom postaje ne samo fizičko odricanje, već i duboka duhovna disciplina, prožeta molitvom i sećanjem na najvažnije događaje u Hristovom životu, podstičući svakog vernika da produbi svoju veru i ljubav prema Bogu.