Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Post je drevni duhovni podvig, duboko usađen u srce pravoslavne vere. Kao izraz uzdržanja, pokajanja i molitve, on postaje put kojim se vera preliva u svakodnevni život, povezujući čoveka sa Bogom i uzdižući dušu iznad telesnih strasti. Post je mnogo više od uzdržavanja od hrane – on je sredstvo duhovnog čišćenja, prilika da se kroz telesni trud oslobodimo sile greha i učestvujemo u Božjoj blagodati. Tako svaki pravoslavni hrišćanin kroz post traži zajedništvo sa Bogom, uz molitvu, delatnu ljubav i borbu protiv sopstvenih slabosti.
Schutterstock
Posna hrana
Suština posta nije samo u telesnom uzdržanju, već i u odbacivanju loših misli, želja i dela, u traženju unutrašnjeg mira i čiste molitve. Sveti Vasilije Veliki nas podseća da post ne treba da bude ograničen samo na hranu, već na suštinsko udaljavanje od zla. On kaže: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.” Pravi post, u kojem se duša i telo očišćuju, vodi ka nebesima, otvarajući srce za čistotu i molitvu. Samim tim, on je most koji vodi ka Bogu, osnažen molitvom i dobročinstvom.
U pravoslavnom kalendaru, posebnu važnost imaju postovi sredom i petkom. Ovi dani nose duboko simbolično značenje u hrišćanskoj tradiciji i prožeti su sećanjem na Hristovu patnju i izdaju. Sreda nas podseća na Judinu izdaju Isusa Hrista, trenutak kada je Hrist prepušten ljudskoj zlobi. Zato svaka sreda, kroz post, postaje prilika da se setimo bola te izdaje, da se duhovno osnažimo i obnovimo svoju veru.
Petak, dan Hristovog raspeća, za pravoslavne je najvažniji dan u nedelji za post. Tog dana je Spasitelj prineo svoju najdublju žrtvu, na krstu, radi spasenja čitavog čovečanstva. Post petkom je izraz duboke zahvalnosti i sećanje na tu svetu žrtvu, ali i način da se, kroz telesno uzdržanje, duhovno povežemo sa tajnom Hristovog stradanja.
Schutterstock
Sredom i petkom potrebna je intenzivnija molitva, posebno čitanje delova Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću
Nepoštovanje ovih posnih dana, sredom i petkom, osuđuje se 69. pravilom Kanona svetih apostola, što dodatno naglašava njihovu važnost u pravoslavnoj tradiciji: „Ako koji Episkop, ili prezviter, ili đakon, ili ipođakon, ili čtec, ili pojac, ne bude postio svetu četrdesetnicu pred Pashom, ili sredu, ili petak, osim ako nije zaprečen telesnom nemoću, neka bude svrgnut; a ako je svetovnjak, neka se odluči.”
Pravila posta su precizna – sredom i petkom se obično posti na vodi, što znači da se iz ishrane isključuju ne samo mrsna jela, već i ulje. Ipak, pravoslavna crkva, u svojoj pastirskoj mudrosti, omogućava olakšanja u postu ukoliko ovi dani padaju na veliki praznik ili u slučaju telesne slabosti. Osim toga, post nije samo u telesnom uzdržanju – sredom i petkom se vernici pozivaju na intenzivniju molitvu, posebno čitajući delove Svetog pisma koji govore o izdaji Hrista, njegovom suđenju i raspeću.
Tako, post sredom i petkom postaje ne samo fizičko odricanje, već i duboka duhovna disciplina, prožeta molitvom i sećanjem na najvažnije događaje u Hristovom životu, podstičući svakog vernika da produbi svoju veru i ljubav prema Bogu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Spoj prirodnih sastojaka, voćne svežine i blagotvornih orašastih plodova donosi posnu poslasticu koja hrani i telo i dušu. Isprobajte recept koji oduševljava jednostavnošću i bogatstvom ukusa!
Uz pravi recept, post na vodi postaje prava gozba! Isprobajte ukusne i hranljive punjene paprike koje će obogatiti vašu trpezu i uneti novu dimenziju u posnu ishranu.
Ovaj inovativni riblji delikates osmišljen je u Moravičkom okrugu, gde je čačanski kuvar internacionalnog iskustva savršeno spojio tradicionalne vrednosti i savremene kulinarske ideje.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
