Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
U blagodatnim predelima Podmoskovlja, četvrtog dana zvanične posete Rusiji, poslanstvo Srpske pravoslavne crkve uputilo se tragom svetih otaca, osluškujući glasove prošlosti i molitveni šapat večnosti. U duhu bratske ljubavi i jedinstva pravoslavnih naroda, predstavnici naše Crkve pohodili su nekoliko monaških obitelji od izuzetnog istorijskog i duhovnog značaja, gde se vekovima sabira molitva kao neugasiva luča istine i vere.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Poslanstvo SPC u poseti svetinjama u Podmoskovlju
U sastavu poslanstva bili su episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi; iguman manastira Kovilj, arhimandrit Hariton; rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, protođakon Radomir Vrućinić; arhiđakon Justin i đakon Ivan Vasiljević iz manastira Kovilj, te ipođakon Vladimir Jelić. U pratnji srpskih crkvenih velikodostojnika nalazili su se i predstavnici Moskovske patrijaršije – protojerej Igor Jakimčuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze, i iguman Teofan, upravnik Sektora za protokol.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Poslanstvo SPC u poseti svetinjama u Podmoskovlju
Srpska crkvena delegacija srdačno je dočekana u veličanstvenom Novojerusalimskom manastiru Vaskrsenja Hristovog, čije ime i samo podseća na večni Jerusalim – grad Boga živoga. Ovaj sveti manastir, osnovan 1656. godine, zrači bogatom duhovnom i kulturnom baštinom Rusije, a njegova arhitektura, nadahnuta svetim mestima Hristovog stradanja i vaskrsenja, uznosi um i srce ka nebesima.
Iguman manastira, arhimandrit Teofilakt, dočekao je goste s toplinom bratske vere, upriličivši im obilazak Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog. Uz svetlost kandila, pred ikonama koje svedoče o dubinama tajni vere, srpsko poslanstvo je u tišini sabralo misli pred svetinjama koje oslikavaju težnju ka oboženju. U znak ljubavi i zajedništva, hor Pravoslavne gimnazije iz moskovskog okruga Hovrina uputio je srdačan dar – izvođenje srpskih narodnih pesama koje su odjeknule poput mosta među narodima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Poslanstvo SPC u poseti svetinjama u Podmoskovlju
Popodnevne sate obasjala je poseta Savino-Storoževskom stavropigijalnom manastiru, čiji je duhovni temelj postavio prepodobni Sava Storoževski, čudotvorac Zvenigorodski – učenik prepodobnog Sergeja Radonješkog, stubnika ruske duhovnosti. Ova sveta obitelj, osnovana 1398. godine, i danas svedoči o neprekidnom prisustvu Božje milosti u ljudskoj istoriji.
Ispred hrama Roždestva Presvete Bogorodice, gde se kroz vekove uznosi molitva Majci Božjoj, goste je dočekao nastojatelj, arhimandrit Stefan. Delegacija se s pobožnim poštovanjem poklonila moštima prepodobnog Save Storoževskog, primivši na taj način blagoslov svetitelja čiji mir ne zna granice zemaljskog. U nastavku posete usledio je obilazak crkve Svete Trojice, gde su učesnici imali priliku da se upoznaju s bogatom riznicom manastirskog života – tihog, ali silnog svedočanstva vere.
Ova poseta, osvećena molitvom i blagošću, potvrdila je neraskidivu duhovnu sponu između ruskog i srpskog naroda, sponu satkanu od vere, ljubavi i istorijskog zajedništva. Na putevima pravoslavlja, svaki susret postaje pečat večnosti, a svaki pogled u ikonu – novo prepoznavanje Hrista u licu brata. Jer, gde su svetitelji hodili, tu i danas blagodat stanuje.
Episkop remezijanski Stefan o svojoj prvoj godini na čelu Srpskog podvorja u Moskvi, o iskustvima iz manastira Ostrog, studijama na Moskovskoj duhovnoj akademiji i nezaboravnom duhovnom pozivu koji ga vodi ka svetlosti i jedinstvu dva bratska naroda.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
U atmosferi duboke duhovnosti i molitvene sabornosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve susreo se s ruskim jerarsima i bratstvom Donskog manastira, poklonivši se svetinjama i poručivši da su srpski i ruski narod – jedan u Hristu.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospојinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela, pozvavši narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Na radnom sastanku u najvećoj srpskoj pravoslavnoj svetinji istaknuta je uloga države u završetku radova i dogovoren nastavak mozaicnog ukrašavanja, kojim će hram dobiti potpuni duhovni i umetnički sjaj.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospојinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela, pozvavši narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
