BOLJE JE ŠTO DANICA CRNOGORČEVIĆ NIJE DOŠLA, OSEĆALO SE DA BI MOGLO BITI PROBLEMA: Iguman Mihailo iz Svetih Arhangela za portal religija.rs govori o iskušenjima
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
U dolini Bistrice, podno moćnog Šar-planinskog venca, uzdiže se mesto koje kao da nije samo tačka na mapi, već živo svedočanstvo prošlosti, vere i nade – manastir Svetih arhangela kod Prizrena. Tamo gde je car Dušan podigao svoju zadužbinu, gde se nekada uzdizao veličanstveni kompleks dostojan careva, i danas, vekovima kasnije, Srbi iz svih krajeva dolaze da se poklone, pomole i utvrde u veri.
U ovoj svetinji, u kojoj je sve bilo spaljivano, rušeno i iznova podizano – ne rukom, već molitvom i suzom – narod i bratstvo manastira iz godine u godinu zajedno obnavljaju ono što je neuništivo: duhovni identitet pravoslavnog naroda na Kosovu i Metohiji. Na praznik Sabora Svetog Arhangela Gavrila, kada se slavi hramovna slava ove svetinje, manastir se pretvara u gorući oganj vere. Hiljade duša dolaze da osete ono što se ne može izmeriti ni novcem, ni moći – da osete prisustvo nevidljivog, večnog i istinitog.
Religija.rs
Porta manastira Svetih arhangela, na dan slave
Portal religija.rs prisustvovao je ovogodišnjoj proslavi slave u manastiru Svetih Arhanđela, a povodom tog događaja razgovarali smo sa igumanom Mihailom – duhovnim stubom ove svetinje. Otac Mihailo svedoči o snazi molitve u vremenima iskušenja, o izazovima organizovanja hramovne slave u osenčenom Prizrenu, o gostoprimstvu koje nije samo hrišćanska dužnost, već i način postojanja ove svetinje. Njegove reči, pune smirenja i mudrosti, osvetljavaju put kojim ide manastir, ali i narod koji se u njega sliva – kao reka Bistrica koja ga neprestano grli.
Kako vi, koji dočekujete oko 2.000 ljudi, osećate sada kada je nastupio smiraj slave?
Slava Bogu, ništa nema lepše nego kad se slava proslavi, kad ljudi dođu, kad sve protekne u miru i redu, bez incidenta – što je ovde vrlo osetljiva tema, zbog celokupne situacije. Danas je, hvala Bogu, sve bilo upravo tako. Bez obzira na toliki broj naroda, niko nije napravio ni najmanji incident.
Imali smo Svetu liturgiju na kojoj je služilo 23 sveštenoslužitelja. Posle liturgije organizovan je kulturno-umetnički program. Malo su deca pevala, malo su igrala. Potom je i narod zaigrao, a to je najbolji dokaz pozitivne atmosfere koja vlada ovde u manastiru.
Religija.rs
Urednik portala Republika.rs Dražen Ostojić sa igumanom Mihailom, starešinom manastira Svetih arhangela kod Prizrena
Kako biste opisali duhovni značaj manastira Svetih arhangela za verni narod na Kosovu i Metohiji?
Većina ljudi koji nam dođu doživljavaju ovo mesto kao neki centar ovde u Prizrenu. Jer, ovo je ipak izdvojeno iz grada – imamo svoju tišinu pored Bistrice, imamo i brdo. Kada su stari Prizrenci ranije odlazili iz grada u manastir, govorili su: „Idemo u Dušanov grad.“
Sam prostor i okolina bili su nekada satkani od mnogih građevina. Arhitekta Peđa Ristić je na svom crtežu prikazao kako su po njegovom viđenju izgledali Arhanđeli. I sa našeg ugla, oni upravo tako izgledaju: kao mesto okupljanja, mesto na koje nas je svetinja privukla. Ne samo nas koji ovde živimo, već i ljude koji dolaze.
Ono što nas okuplja nije materijalno. Ovde toga jednostavno nema. Nemamo ni veliku ni malu crkvu, ni istorijski značajan objekat koji je ostao sačuvan. Imamo paraklis Svetog Lazara Četvorodnevnog u starijem konaku, čija je obnova započeta odmah posle pogroma, a završena krajem 2004. godine, da bi monasi imali gde da žive.
Potom je 2005. godine sređena i živopisana kapela. Novi konak počeli smo da gradimo 2013. godine i već 2014. je osvećen. Uspeli smo, čak i u ovim uslovima, da sve završimo za godinu dana. Hvala Bogu, to je mesto na kom smo prošle godine imali 8.500 noćenja. Ove godine, do sredine jula, već smo imali 5.500 noćenja, tako da do kraja godine očekujemo oko 12.000 do 13.000 noćenja.
Pored toga, vikendom dolazi veliki broj ljudi koji obilaze svetinju, pale sveću ili se jednostavno pomole Bogu. Dođu zbog molitve, ili zbog neke druge duhovne potrebe. Manastir je otvoren za sve – ovo je kuća svih ljudi. To je sada, u ovom našem prizrenskom kraju, centar okupljanja.
Hvala Bogu, imamo i Veliku Hoču, imamo i Dečane, i Gračanicu – ima još mnogo manastira i svetinja... Svaka od njih ima svoju ulogu i misiju. A naša je, eto, da budemo gostoprimnica za narod i poklonike koji dolaze da obiđu naše Kosovo i Metohiju.
Da li je bilo izazova i kakvi su to izazovi i iskušenja s kojima ste se možda suočili tokom priprema za obeležavanje hramovne slave ove godine?
Još od prošle godine imali smo dogovor sa Danicom Crnogoračić da ona peva, ali nakon nemilog događaja sa Igorom, nakon hapšenja i opšte atmosfere u kojoj se osećalo da bi moglo doći do problema ako neko otpeva nešto nacionalno – procenili smo da bi bilo bolje da koncert izostane.
Danica može da peva i pesme koje nisu nacionalnog karaktera, može da otpeva i naše kosovske i metohijske duhovne pesme, ali je javnost već povezala sa pesmama „Veseli se srpski rode“ ili „Od Prizrena do Rumije“. Da ne bi naši lokalni ljudi to doživeli kao provokaciju, procenili smo da je bolje da ne bude nastupa – da ne napravi problem ni sebi, ni nama.
Religija.rs
Iguman Mihailo
Bilo bi pametnije da to nije bilo javno objavljeno, ali taj mladi svet voli medijsku eksponiranost. Ne misle na nas. Jednostavno, zaboravljaju jednu prostu stvar: što se više eksponiraš, više se trošiš i više gubiš svoj mir. Medije svi prate, pa su se neki ovde, među lokalnim ljudima, blago pobunili.
Da se vratimo još jednim pitanjem na slavu – možete li da podelite sa nama neke od najlepših uspomena sa prethodnih proslava hramovne slave?
Mi to ne gledamo tim očima. Najvažnija stvar je da se okupimo i da imamo zajednicu. Mi smo iz godine u godinu rasli. Imali smo stotinak ljudi na slavi, pa 200, 300, 400, 500... Evo ove godine bilo je skoro 2.000 ljudi. To je samo dokaz da se dešava napredak. Ne napredak nas kao manastira, ni mene, ni nekog od bratije, nego narod oseća gde mu je dobro – gde želi da se pomoli Bogu, gde želi da dođe na službu.
Ljudi ne žale vreme, novac, trud da bi došli ovde. To je dokaz napredovanja u pozitivnom smislu, da se manastir diže – ne u materijalnom, već u duhovnom. Da se sve više ljudi okuplja, i to je nama najznačajnije. Od toga živimo, od toga se izdržavamo. Ali se pre svega radujemo kad nam ljudi dođu, jer to je blagoslov ove svete zemlje, blagoslov ove svetinje.
Religija.rs
Iguman Mihailo
Svaka slava bila je posebna. Za svaku smo se pripremali najbolje što smo znali i umeli. Imamo ozbiljne pomoćnike – kao što je ove godine bila protinica Svetlana, koja je podelila preko 1.500 obroka. Sa svojim ljudima pripremi hranu, donese i podeli.
Otac Danilo je poslao 100 kilograma dečanskog sira. Imali smo hranu sa svih strana. I poklonici su donosili. Bilo je i donacija. Sve vreme imamo pomoć i zaštitu Republike Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Oni na razne načine brinu o nama, pomažu, isplaćuju radnike, izlaze nam u susret. Bilo bi bezobrazno da kažemo da nam nešto fali.
Mi smo od onih koji imaju dovoljno, čak i više – samo se preliva. Jedino što nam fali jeste – bilo bi lepo da ima više bratije, mlađih monaha koji bi došli da se posvete monaškom životu, jer to je danas u deficitu. Kada bi bilo više monaha, ne bismo morali da plaćamo radnike – mogli bismo sve sami da radimo.
Drugi deo intervjua sa igumanom Mihailom objavljujemo u sredu, 30. jula, a treći deo u četvrtak, 31. jula.
Dok se srpski narod na Kosmetu suočava s pritiscima i neizvesnošću, arhimandrit Mihailo šalje snažnu poruku mira i opreza i ističe da će slava biti obeležena molitvom i sabornim duhom, daleko od sukoba i podela.
Kako javljaju naši novinari, koji se nalaze u porti svetinje, veliki broj Srba je došao iz različitih krajeva i sve vrvi od srpskog roda, još od ranih jutarnjih sati.
Iako je prvobitno najavljeno da će kulturno-umetnički program voditi poznati glumac Milan Vasić, on je za portal religija.rs otkrio da su stvari zapravo drugačije.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na liturgiji u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, episkop novobrdski podsetio vernike da je svako dobro delo dar Božji i da istinsko bogatstvo vere leži u jednostavnosti i oproštaju.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
