ZEMALJSKI I NEBESKI PUT NAJVEĆEG ISCELITELJA, OSLONCA I ZAŠTITNIKA SRPSKOGA RODA: Danas slavimo Svetog Vasilija Ostroškog - SLAVA MU I MILOST!

Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac i zaštitnik, deo je bogatog sabora svetitelja koji su kroz vekove obasjavali narod Srpske pravoslavne crkve. Kao Božji izabranici, ovi svetitelji ne samo da su svetlili put vernicima, već su svojim životima potvrdili istinsku veru, kroz sva vremena, u slobodi i kroz teškoće ropstva. U jednoj od najmračnijih epoha turskog ropstva, Sveti Vasilije Ostročki je postao duhovna svetlost koja nije samo svetila, već i lečila.

Rođen 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjić, u Popovom Polju, današnjoj Hercegovini, Vasilije je od detinjstva bio okrenut Bogu. Porodica Jovanović, iako siromašna, živela je u veri, a mladi Stojan, kako mu je kršteno ime, ubrzo je pokazao izuzetnu pobožnost i mudrost. Već u mladosti postao je poznat po svojoj posvećenosti molitvi i crkvenim obredima, a njegova duša bila je skromna, ali bogata ljubavlju prema bližnjima.

Susedi, među kojima su bili oni koji su napustili veru, nisu cenili Stojanovu pobožnost. Ipak, ove prepreke nisu ga omele u njegovom pozivu. Roditelji su ga, želeći mu bolju budućnost, poslali u manastir Zavala, gde je, učeći Sveto pismo i stičući mudrost od pobožnih monaha, sve više odrastao u veri i ljubavi prema monaštvu.

Nastavak njegovog duhovnog putovanja vodi nas kroz podvige, trpljenje i čuda koja su ispunila njegovu dušu i život.

Zaštitnik naroda

Nakon što je proveo neko vreme u manastiru Zavala, Sveti Vasilije je prešao u manastir Tvrdoš, gde je nastavio svoje monaško življenje. Ovde je njegova pobožnost i posvećenost monaštvu postala još izraženija. Upravo u ovom manastiru, pod okriljem Božje milosti, odlučio je da primi sveti monaški čin i dobije novo ime - Vasilije, u čast velikog svetitelja Crkve Božje, svetog Vasilija Velikog. Kao novozamonašeni, Vasilije je nastavio služiti sa svim srcem i umom, posvećen molitvi i postu, i ubrzo je bio uzdignut do đakonskog i svešteničkog čina.

wikipedia, youtube/Заборављени коријени

 

Njegova posvećenost nije bila samo duhovna; on je bio istinski pastir naroda. Iako je bio pozvan da se posveti monaštvu, Vasilije nije mogao da ignoriše poteškoće i stradanja svog naroda, koji je bio pod jarma turskog ropstva. Posebno ga je pogađalo širenje latinske propagande, koja je pokušavala da potčini pravoslavne zemlje papskoj vlasti. Sveti Vasilije je, sa velikom revnošću, upozoravao mitropolita Mardari na opasnost od unije, boreći se svim silama da sačuva pravoslavnu veru. Nažalost, mitropolit nije reagovao na ova upozorenja i počeo je da širi klevete protiv Vasilija. Iako su te laži brzo razotkrivene, Sveti Vasilije, želeći da izbegne dalje nesuglasice, povukao se iz Cetinja i vratio u Tvrdoš, nastavljajući svoju borbu za očuvanje vere.

Iako je bio povučen u manastir, Sveti Vasilije nije prestao da se bori za spasenje svog naroda. Njegovo srce bilo je uvek okrenuto ljudima, a molitve za narod nisu prestajale. Bio je poznat kao "rajina bogomoljac", naziv koji su mu dali Turci, jer je neprestano putovao po hercegovačkim selima, propovedajući Evanđelje i pružajući utehu vernicima. Njegova duhovna služba bila je potpuna: obavljao je bogosluženja, obnavljao veru u narodu i pomogao onima u nevolji.

Zbog svog apostolskog rada, Sveti Vasilije se našao na meti poturčenjaka, koji su pokušavali da ga ubiju. Da bi izbegao tu opasnost, kao i da bi nastavio da pomaže svom narodu, odlučio je da otputuje u pravoslavnu Rusiju. Nakon što je boravio u Rusiji, Vasilije se vratio sa bogatstvom crkvenih darova, svetim odeždama, knjigama i novcem, koje je iskoristio za obnovu crkava u Hercegovini. Ove donacije pomogle su osiromašenim crkvama i potrebnima, a Vasilije je takođe započeo restauraciju mnogih zapuštenih hramova i otvaranje škola u Tvrdošu i okolnim parohijama.

wikipedia/Bognjen

 

Međutim, njegova revnost nije prošla neopaženo. Njegovi neprijatelji, kako poturčenjaci, tako i agenti latinske unije, ponovo su podstakli mržnju i nasilje prema njemu, pa je Sveti Vasilije ponovo morao da napusti kraj. Ovog puta je odlučio da putuje u Svetu Goru, najuzvišeniji centar pravoslavlja.

Proputovao je kroz Onogošt, Župu i Nikšić, posetio manastir Moraču, a zatim i manastir Đurđeve Stupove, sve do Peći. U Peći je izložio patrijarhu Paisiju svoju želju da otputuje u Svetu Goru i zatražio njegov blagoslov. Patrijarh je, prepoznavši duhovne vrline Vasilija, saglasio se sa njegovim planom, ali ga je posavetovao da se vrati u Peć kako bi pomogao narodu.

Nakon godine dana provedenih na Svetoj gori, gde je boravio u mnogim manastirima i učio od podvižnika, Vasilije se vratio u Peć. Patrijarh Paisije je tada prepoznao njegovu svetost i odlučio da ga posveti za episkopa. 1638. godine, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, Vasilije je postao mitropolit Trebinjski sa sedištem u manastiru Tvrdoš, iako je bio mlad, sa manje od trideset godina. Taj čin je bio potvrda njegovih izuzetnih duhovnih sposobnosti i velikih potreba Crkve u tim turbulentnim vremenima.

Dužnosti mitropolita i početak novih izazova

Po povratku u manastir Tvrdoš, Sveti Vasilije je dočekan sa radošću od strane svog naroda. Iako su mu ponovo pretili mnoge opasnosti, on je neumorno nastavio svoj apostolski rad. Njegovo poslanje bilo je jasno: bez obzira na sve nevolje, Vasilije je i dalje putovao po svojoj eparhiji i vršio duhovnu službu, koristeći reč Božju i molitve kao svoja najmoćnija oružja. Njegova moć molitve bila je toliko snažna da je počeo činiti čudesa, izlečenja i druge znakove čudotvorstva.

Julia Raketic/Shutterstock

 

Narod je već tada počeo da ga smatra svetiteljem, uverivši se u njegov sveti život, molitve i darove prozorljivosti koje je od Boga primio. Nisu samo ljudi išli kod njega u potrazi za pomoći, već je Sveti Vasilije bio pozvan od naroda da ih uteli u različitim nevoljama, pružajući utehu, molitve i često pomažući kroz milostinju. On je, takođe, podsticao druge da učine isto, da obnavljaju crkve i manastire, čime je pobudio bogatog narodnog dobrotvora Stefana Vladislavića i igumana Venijamina, koji su zajedničkim snagama obnovili manastir Tvrdoš.

U tom periodu, nakon što su Turci ubili mitropolita Paisija Trebješanina, patrijarh Gavrilo Rajić je postavio Svetog Vasilija za mitropolita istočno-hercegovačkog. O tome je napisao patrijaršku gramatu, kojom je obavestio sveštenstvo i narod u eparhiji da je Vasilije postavljen na ovo uvaženo mesto. Patrijarh je pisao: "Primite sa srdačnošću višerečenog Vladiku i odajte mu čast onako kako treba svome zakonitom Mitropolitu, da bi dobili blagoslov i blagodat Gospoda Boga."

Sveti Vasilije je preuzeo upravljanje istočnom, takozvanom Onogoškom mitropolijom, koja je bila deo drevne Zahumske eparhije. Iako nije odmah prešao u Onogošt (Nikšić), upravljao je mitropolijom iz manastira Tvrdoš, sve dok nije naknadno prešao u svoj episkopalni grad. Tada je nastavio svoj arhipastirski rad, obnavljajući i jačajući duhovnu snagu naroda, u vreme kada su izazovi bili brojni, a narod potrebniji nego ikad.

Prvi koraci u novoj mitropoliji i izazovi duhovne borbe

Nakon što je preuzeo upravljanje istočno-hercegovačkom mitropolijom, Sveti Vasilije je nastavio svoju misiju sa istom strašću i posvećenostšću, kako u upravljanju eparhijom, tako i u duhovnom životu vernika. Iako je upravljao iz manastira Tvrdoš, koji je bio njegov duhovni centar, Sveti Vasilije je svakodnevno putovao širom svoje eparhije, upoznavajući narod i učvršćujući ga u veri. Njegova posvećenost bila je bezgranična, a svetiteljski život i neprestane molitve omogućili su mu da postigne veliku bliskost sa Bogom i širi Božju blagodat među ljudima.

U svom arhipastirskom radu, Sveti Vasilije je nastavio da čini mnoga čuda i iscelenja. Njegova molitva imala je izuzetnu moć, a narod je verovao u njegovu svetost i darove koje je od Boga primio. Iako se suočavao sa mnogim izazovima i opasnostima, on je ostao nepokolebljiv u svojoj misiji, podstičući ljude da žive u skladu sa Božjom voljom i da obnavljaju svoje crkve i manastire, čime je obnovio duhovnu energiju u svom narodu.

Njegova služba nije se ograničavala samo na duhovnu sferu, već je obuhvatilo i praktične aspekte života. Sveti Vasilije je podsticao svoje verne na dobrotu, ljubaznost i međusobnu pomoć, a njegov uticaj bio je duboko ukorenjen u zajednici. Tako je podsticao bogate i uticajne ljude, poput Stefana Vladislavića, da učine dobra dela i pomognu u obnovi manastira Tvrdoš, koji je postao simbol duhovne obnove.

Tanjug Strahunja Aćimović/wikipedia

 

Pored svega, Sveti Vasilije je nastavio i sa obnavljanjem crkvene hijerarhije, pružajući duhovnu sigurnost svom narodu i nastavljajući tradiciju svojih prethodnika. Upravljao je sa velikom pažnjom i ljubavlju prema svojoj eparhiji, donoseći mir i stabilnost u teškim vremenima. Za njega, pastirski rad nije bio samo dužnost, već i poziv, temeljen na dubokom poštovanju Božje volje i posvećenosti vernicima.

Njegovo postavljanje za mitropolita istočno-hercegovačkog bilo je veliko priznanje njegovoj svetosti, ali i odgovorno poslanje koje je prihvatio sa punim srcem. Kroz svoj arhipastirski rad, Sveti Vasilije je ostvario duboku povezanost sa svim delovima eparhije, čineći od nje snažnu duhovnu zajednicu koja je čvrsto verovala u moć molitve i čuda.

Poslednji dani i nepokolebljiva snaga molitve

Nakon što je pretrpeo brojne nepravde i zlobe, Sveti Vasilije Ostroški ostao je veran svojoj misiji, uprkos izazovima i pretnjama koje su dolazile od kneza Raiča i njegovih sinova. Iako su nasilje i zla dela bila neprekidna, Sveti Vasilije nije odustajao, već je nastavio svoj podvig sa još većom posvećenosti. Njegova povezanost sa Bogom bila je toliko snažna da je osećao duboku unutrašnju snagu koja ga je vodila kroz sve teškoće.

Kroz svoje molitve, post i neprekidni trud, Sveti Vasilije Ostroški davao je primer vernicima kako upravljati životom ispunjenim nepravdom, ne gubeći veru. Iako je pomišljao da se povuče u Svetu Goru, bojeći se da bi mogao biti ometan u svom podvigu, pozivi ljudi iz susednih Bjelopavlića, predvođeni sveštenikom Mihailom Boškovićem, podstakli su ga da ne napusti Ostrog. Odluka da ostane i dalje vodi narod kroz molitve i duhovne podvige pokazala je duboku hrabrost i snagu karaktera ovog svetitelja.

Njegova molitva i molitve za narod bile su izuzetne, jer je Sveti Vasilije često prorekao buduće događaje i učinio mnoga čuda. Jedan od najupečatljivijih trenutaka u njegovom životu bilo je proročanstvo koje je dao knezu Raiču, prognozirajući smrt njegovih sinova zbog nasilja prema manastiru Ostrog. Knez Raič je, nakon što su njegovi sinovi poginuli, potražio utehu kod Svetog Vasilija, koji mu je savetovao pokajanje, čime je knez kasnije stekao novu sreću i blagoslov, dobijajući potomstvo.

Wikipedia

 

Nakon što je neumorno vodio svoj narod i podnosio mnoge duhovne i telesne borbe, Sveti Vasilije Ostroški se upokojio 29. aprila 1671. godine, u svojoj keliji iznad manastira Ostrog. Telo Svetitelja, koje je položeno u grobu ispod crkvice Svetog Vavedenja Majke Božje, ubrzo je postalo mesto čudesa, jer je narod dolazio i molio se, doživljavajući mnoge blagoslove. Čuda nisu prestajala, a Sveti Vasilije je i dalje bio prisutan među svojim vernicima, sve dok nije došlo do jednog od najvažnijih događaja nakon njegove smrti.

Sedam godina nakon što se upokojio, Sveti Vasilije se javio igumanu Rafailu Kosijerevcu, naredivši mu da otvori njegov grob. Iguman je prvobitno ignosrisao,a nakon trećeg sna odlučio da posluša i otvori grob. Kada su to učinili, telo Svetog Vasilija bilo je nepromenjeno, sa mirisom bosiljka, a vernici su prigrlili netruležne mošti svetitelja.

Mošti su prenete u crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, gde i danas počivaju, kao izvor blagoslova i čuda za sve one koji mu se mole sa verom. Sveti Vasilije Ostroški ostavio je neizbrisiv trag u srcima svih hrišćana, dokazavši da istinska posvećenost, molitva i ljubav prema Bogu mogu doneti veliku snagu, čak i u najtežim trenucima.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara