Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
Iz Crne Gore, zemlje u kojoj su kroz vekove svetitelji koračali zajedno s narodom, povremeno stižu vesti koje zabole srce svakog pravoslavnog vernika. Ali ono što se dogodilo ovih dana prevazilazi sve prethodne udare – prvi put država je, istina indirektno, udarila ne na episkopa, ne na crkvenu zgradu, već na samog svetitelja. Na Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, zaštitnika, utešitelja i nebeskog pokrovitelja Nikšića.
Ustavni sud Crne Gore proglasio je neustavnom odluku Skupštine opštine Nikšić iz aprila 2023. godine da se 12. maj, dan Svetog Vasilija Ostroškog, proslavlja kao gradska slava. Sudije su procecnile da lokalni parlament nije postupio po predviđenim regulativama, jer nije prethodno pribavio saglasnost Vlade, što, po njihovom mišljenju, predstavlja povredu ustavnog načela legaliteta, prenosi televizija Vijesti.
shutterstock.com
Sveti Vasilije Ostroški
Drugim rečima – sud je odlučio da odbornici, izabrani od naroda Nikšića, nemaju pravo da odluče ko će biti nebeski zaštitnik njihovog grada. Po oceni suda, odbornici su povredili ustavno načelo legaliteta.
Odluku da Nikšić ima gradsku slavu doneli su u aprilu 2023. godine odbornici vladajuće koalicije, dok je opozicija smatrala da se uvođenjem slave vrši diskriminacija građana koji nisu pravoslavne veroispovesti.
Tako je, prvi put u istoriji Crne Gore, jedna državna institucija odlučila da stavi rampu pred Svetog Vasilija Ostroškog – nebeskog iscelitelja čija je sveta ruka pomirila sukobljene, utešila očajne i podigla bolesne, bez pitanja ko je koje vere i nacije. Sudije u svečanim togama stavile su potpis na odluku kojom se osporava ne volja politike, već volja naroda. Naroda koji zna ko ga čuva vekovima.
E stock
Litija, ilustracija
Za sve pravoslavne vernike, posebno one iz nikšićkog kraja, Sveti Vasilije Ostroški nije samo ime u kalendaru – on je živi svedok Božje blagodati. Njegove mošti, koje počivaju u manastiru uzdignutom u steni Ostroške gore, mesto su hodočašća, molitve i čuda. Njemu se dolazi sa suzama, ali i sa nadom. On je duhovni stub ne samo vernika u Nikšiću, nego u svim srpskim zemljama.
U Nikšiću je njegovo ime neodvojivo od istorije, identiteta i vere. A sada, kroz odluku jednog suda, pokušava se preseći nevidljiva nit koja spaja nebo i zemlju. Međutim, kako je rekao jedan srpski vladika: „Gospod se ne može poništiti dekretom.“ Jer dok u Nikšiću i dalje budu odzvanjale litije, dok majke budu učile decu da se prekrste pred ikonama svetitelja, dok narod bude klečao pred Ostrogom – znaće se ko je istinski patron ovog grada. I znaće se da Svetog Vasilija niko ne može zabraniti. Ni zakonima, ni presudama, ni ljudskom ohološću. On, koji je pobedio smrt, pobediće i ovaj trenutak tame.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
