Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
Iz Crne Gore, zemlje u kojoj su kroz vekove svetitelji koračali zajedno s narodom, povremeno stižu vesti koje zabole srce svakog pravoslavnog vernika. Ali ono što se dogodilo ovih dana prevazilazi sve prethodne udare – prvi put država je, istina indirektno, udarila ne na episkopa, ne na crkvenu zgradu, već na samog svetitelja. Na Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, zaštitnika, utešitelja i nebeskog pokrovitelja Nikšića.
Ustavni sud Crne Gore proglasio je neustavnom odluku Skupštine opštine Nikšić iz aprila 2023. godine da se 12. maj, dan Svetog Vasilija Ostroškog, proslavlja kao gradska slava. Sudije su procecnile da lokalni parlament nije postupio po predviđenim regulativama, jer nije prethodno pribavio saglasnost Vlade, što, po njihovom mišljenju, predstavlja povredu ustavnog načela legaliteta, prenosi televizija Vijesti.
shutterstock.com
Sveti Vasilije Ostroški
Drugim rečima – sud je odlučio da odbornici, izabrani od naroda Nikšića, nemaju pravo da odluče ko će biti nebeski zaštitnik njihovog grada. Po oceni suda, odbornici su povredili ustavno načelo legaliteta.
Odluku da Nikšić ima gradsku slavu doneli su u aprilu 2023. godine odbornici vladajuće koalicije, dok je opozicija smatrala da se uvođenjem slave vrši diskriminacija građana koji nisu pravoslavne veroispovesti.
Tako je, prvi put u istoriji Crne Gore, jedna državna institucija odlučila da stavi rampu pred Svetog Vasilija Ostroškog – nebeskog iscelitelja čija je sveta ruka pomirila sukobljene, utešila očajne i podigla bolesne, bez pitanja ko je koje vere i nacije. Sudije u svečanim togama stavile su potpis na odluku kojom se osporava ne volja politike, već volja naroda. Naroda koji zna ko ga čuva vekovima.
E stock
Litija, ilustracija
Za sve pravoslavne vernike, posebno one iz nikšićkog kraja, Sveti Vasilije Ostroški nije samo ime u kalendaru – on je živi svedok Božje blagodati. Njegove mošti, koje počivaju u manastiru uzdignutom u steni Ostroške gore, mesto su hodočašća, molitve i čuda. Njemu se dolazi sa suzama, ali i sa nadom. On je duhovni stub ne samo vernika u Nikšiću, nego u svim srpskim zemljama.
U Nikšiću je njegovo ime neodvojivo od istorije, identiteta i vere. A sada, kroz odluku jednog suda, pokušava se preseći nevidljiva nit koja spaja nebo i zemlju. Međutim, kako je rekao jedan srpski vladika: „Gospod se ne može poništiti dekretom.“ Jer dok u Nikšiću i dalje budu odzvanjale litije, dok majke budu učile decu da se prekrste pred ikonama svetitelja, dok narod bude klečao pred Ostrogom – znaće se ko je istinski patron ovog grada. I znaće se da Svetog Vasilija niko ne može zabraniti. Ni zakonima, ni presudama, ni ljudskom ohološću. On, koji je pobedio smrt, pobediće i ovaj trenutak tame.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Iako je gradska slava Nikšića formalno ukinuta, lokalno rukovodstvo i sveštenstvo poručuju da će 12. maj i ove godine biti obeležen litijom, svečanostima i rezanjem slavskog kolača.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prepunom zemunskom hramu posvećenom Bogorodici, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svetu liturgiju i u nadahnutoj besedi govorio o snazi pravoslavne vere, njenoj ulozi u životu pojedinca i naroda, te rukopoložio novog sveštenika pred sabornim narodom.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
