Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
Iz Crne Gore, zemlje u kojoj su kroz vekove svetitelji koračali zajedno s narodom, povremeno stižu vesti koje zabole srce svakog pravoslavnog vernika. Ali ono što se dogodilo ovih dana prevazilazi sve prethodne udare – prvi put država je, istina indirektno, udarila ne na episkopa, ne na crkvenu zgradu, već na samog svetitelja. Na Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, zaštitnika, utešitelja i nebeskog pokrovitelja Nikšića.
Ustavni sud Crne Gore proglasio je neustavnom odluku Skupštine opštine Nikšić iz aprila 2023. godine da se 12. maj, dan Svetog Vasilija Ostroškog, proslavlja kao gradska slava. Sudije su procecnile da lokalni parlament nije postupio po predviđenim regulativama, jer nije prethodno pribavio saglasnost Vlade, što, po njihovom mišljenju, predstavlja povredu ustavnog načela legaliteta, prenosi televizija Vijesti.
shutterstock.com
Sveti Vasilije Ostroški
Drugim rečima – sud je odlučio da odbornici, izabrani od naroda Nikšića, nemaju pravo da odluče ko će biti nebeski zaštitnik njihovog grada. Po oceni suda, odbornici su povredili ustavno načelo legaliteta.
Odluku da Nikšić ima gradsku slavu doneli su u aprilu 2023. godine odbornici vladajuće koalicije, dok je opozicija smatrala da se uvođenjem slave vrši diskriminacija građana koji nisu pravoslavne veroispovesti.
Tako je, prvi put u istoriji Crne Gore, jedna državna institucija odlučila da stavi rampu pred Svetog Vasilija Ostroškog – nebeskog iscelitelja čija je sveta ruka pomirila sukobljene, utešila očajne i podigla bolesne, bez pitanja ko je koje vere i nacije. Sudije u svečanim togama stavile su potpis na odluku kojom se osporava ne volja politike, već volja naroda. Naroda koji zna ko ga čuva vekovima.
E stock
Litija, ilustracija
Za sve pravoslavne vernike, posebno one iz nikšićkog kraja, Sveti Vasilije Ostroški nije samo ime u kalendaru – on je živi svedok Božje blagodati. Njegove mošti, koje počivaju u manastiru uzdignutom u steni Ostroške gore, mesto su hodočašća, molitve i čuda. Njemu se dolazi sa suzama, ali i sa nadom. On je duhovni stub ne samo vernika u Nikšiću, nego u svim srpskim zemljama.
U Nikšiću je njegovo ime neodvojivo od istorije, identiteta i vere. A sada, kroz odluku jednog suda, pokušava se preseći nevidljiva nit koja spaja nebo i zemlju. Međutim, kako je rekao jedan srpski vladika: „Gospod se ne može poništiti dekretom.“ Jer dok u Nikšiću i dalje budu odzvanjale litije, dok majke budu učile decu da se prekrste pred ikonama svetitelja, dok narod bude klečao pred Ostrogom – znaće se ko je istinski patron ovog grada. I znaće se da Svetog Vasilija niko ne može zabraniti. Ni zakonima, ni presudama, ni ljudskom ohološću. On, koji je pobedio smrt, pobediće i ovaj trenutak tame.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
