SPC / Eparhija budimljansko-nikšićka,Svečani doček patrijarha srpskog Porfirija u manastiru Đurđevi stupovi, Eparhija budiljjansko-nikšićka, u julu 2024.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Tokom prethodne godine, crkvama i verskim zajednicama u Crnoj Gori dodeljeno je ukupno 376.201 evro iz državnog budžeta, ali raspodela tih sredstava ukazuje na ozbiljne disproporcije – naročito kada je reč o Eparhiji budimljansko-nikšićkoj Srpske pravoslavne crkve.
Naime, iako ova eparhija pokriva čak 52 odsto teritorije Crne Gore, iz budžetske kase joj je dodeljeno svega 21.349 evra – što čini tek oko 5,7 odsto ukupne podrške. Ova brojka posebno upada u oči kada se uporedi s iznosima koje su primile druge verske organizacije.
Najveći deo budžetskih sredstava otišao je Mitropoliji crnogorsko-primorskoj – 156.231 evro, što je više od 40 odsto ukupne sume. Na drugom mestu nalazi se Islamska zajednica Crne Gore, kojoj je dodeljeno 69.034 evra.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki Metodije
Dok je MCP dobila sedmostruko više od Eparhije budimljansko-nikšićke, čak i brojčano i teritorijalno manje verske zajednice dobile su znatno izdašniju podršku. Tako je tzv. “Crnogorska pravoslavna crkva” dobila 28.564 evra, Jevrejska zajednica Crne Gore 27.407 evra, a Katolička crkva u Baru – Nadbiskupski ordinarijat Bar 25.928 evra, prenosi portal aloonline.me.
Zahumsko-hercegovačka i primorska eparhija SPC, čije delovanje takođe obuhvata deo teritorije Crne Gore, dobila je 11.615 evra.
Među korisnicima pomoći nalaze se i manje verske zajednice: Verska zajednica Jevreja – 12.667 evra, Crkva Hristovog jevanđelja – 12.999 evra, Evanđeoska crkva “Crossroads” – 4.503 evra, Hrišćanski centar “Svetionik” – 3.900 evra, te tzv. Eparhija podgoričko-dukljanska “Pravoslavne crkve Crne Gore” – svega 2.000 evra.
U godišnjem izveštaju Ministarstva pravde, koje posredstvom Direktorata za saradnju s verskim zajednicama raspodeljuje sredstva, navodi se da su ona dodeljena „u cilju pružanja finansijske podrške i namenski raspodeljene materijalne pomoći verskim zajednicama“, u skladu sa zakonskim normama. Tokom 2024. godine, Direktorat je razmatrao i usvojio 36 zahteva verskih zajednica.
Izveštaj dodatno ističe da se saradnja države i verskih zajednica odvija na institucionalnom nivou, kroz dijalog i rad mešovitih komisija sastavljenih od predstavnika Vlade i verskih organizacija.
SPC
Manastir Đurđevi stupovi, Eparhija budimljansko-nikšićka
U Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica u Crnoj Gori do sada je upisano 27 različitih verskih zajednica.
Prema rezultatima popisa iz 2023. godine, 443.394 građana Crne Gore izjasnilo se kao pravoslavne veroispovesti, što predstavlja 71,1 odsto ukupnog stanovništva. Islam kao svoju veru navelo je 124.668 građana (19,99%), katolika ima 20.408 (3,27%), ateista je 14.260 (2,29%), agnostika 2.524, a ostalih hrišćana 2.727.
Popis beleži i 568 protestanata, 536 pripadnika drugih vera, 252 Jehovina svedoka i 214 budista.
Uprkos brojčanoj većini pravoslavnih vernika i činjenici da Eparhija budimljansko-nikšićka pokriva više od polovine teritorije države, ostaje otvoreno pitanje – da li je princip ravnomerne i pravedne raspodele sredstava u ovom slučaju zaista ispoštovan?
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Patrijarh Porfirije služio opelo u hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde su se sabrili monasi, rodbina, prijatelji i građani da odaju poslednju počast voljenom pastiru Eparhije bačke.
U petak devedesetjednogodišnji nastojatelj manastira Svete Katarine se povlači sa funkcije, nakon burnih dana, međunarodnih pritisaka i unutrašnjih sukoba oko budućnosti jedne od najvažnijih pravoslavnih svetinja.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
Publika je imala priliku da među prvima pogleda epizodu "Simeon i Ana“, posvećenu nesvakidašnjoj životnoj priči supružnika koji su, nakon 65 godina zajedničkog života, odlučili da se zamonaše.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Vernici su se okupili da se pomole pred moštima velikog mučenika, dok freske pop Strahinje, ikone Kozme i Radula i Divoševo jevanđelje iz XIV veka otkrivaju skrivenu duhovnu i umetničku riznicu manastira.
Jerej Eparhije budimljansko-nikšićke u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, opisuje aktuelna dešavanja kao progon hrišćana i razapinjanje Božjih naslednika u savremenom vremenu.
Patrijarh Porfirije služio opelo u hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde su se sabrili monasi, rodbina, prijatelji i građani da odaju poslednju počast voljenom pastiru Eparhije bačke.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Nekada nezaobilazno jelo na trpezama u Bosni, Sandžaku i na Kosovu i danas budi nostalgiju, dok jednostavni sastojci pričaju priču o okupljanju za Bajram, ali i za druge svečane prilike.
Vladika Nikolaj nas u svojoj besedi za 14. pondeljak po Duhovima vodi nas kroz svaki šamar, svaku pogrdu i svaki udarac Gospoda, otkrivajući neosporivu moć Božjeg promisla i prisutnost koja sve vidi – spolja i iznutra.
