SPC / Eparhija budimljansko-nikšićka,Svečani doček patrijarha srpskog Porfirija u manastiru Đurđevi stupovi, Eparhija budiljjansko-nikšićka, u julu 2024.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Tokom prethodne godine, crkvama i verskim zajednicama u Crnoj Gori dodeljeno je ukupno 376.201 evro iz državnog budžeta, ali raspodela tih sredstava ukazuje na ozbiljne disproporcije – naročito kada je reč o Eparhiji budimljansko-nikšićkoj Srpske pravoslavne crkve.
Naime, iako ova eparhija pokriva čak 52 odsto teritorije Crne Gore, iz budžetske kase joj je dodeljeno svega 21.349 evra – što čini tek oko 5,7 odsto ukupne podrške. Ova brojka posebno upada u oči kada se uporedi s iznosima koje su primile druge verske organizacije.
Najveći deo budžetskih sredstava otišao je Mitropoliji crnogorsko-primorskoj – 156.231 evro, što je više od 40 odsto ukupne sume. Na drugom mestu nalazi se Islamska zajednica Crne Gore, kojoj je dodeljeno 69.034 evra.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki Metodije
Dok je MCP dobila sedmostruko više od Eparhije budimljansko-nikšićke, čak i brojčano i teritorijalno manje verske zajednice dobile su znatno izdašniju podršku. Tako je tzv. “Crnogorska pravoslavna crkva” dobila 28.564 evra, Jevrejska zajednica Crne Gore 27.407 evra, a Katolička crkva u Baru – Nadbiskupski ordinarijat Bar 25.928 evra, prenosi portal aloonline.me.
Zahumsko-hercegovačka i primorska eparhija SPC, čije delovanje takođe obuhvata deo teritorije Crne Gore, dobila je 11.615 evra.
Među korisnicima pomoći nalaze se i manje verske zajednice: Verska zajednica Jevreja – 12.667 evra, Crkva Hristovog jevanđelja – 12.999 evra, Evanđeoska crkva “Crossroads” – 4.503 evra, Hrišćanski centar “Svetionik” – 3.900 evra, te tzv. Eparhija podgoričko-dukljanska “Pravoslavne crkve Crne Gore” – svega 2.000 evra.
U godišnjem izveštaju Ministarstva pravde, koje posredstvom Direktorata za saradnju s verskim zajednicama raspodeljuje sredstva, navodi se da su ona dodeljena „u cilju pružanja finansijske podrške i namenski raspodeljene materijalne pomoći verskim zajednicama“, u skladu sa zakonskim normama. Tokom 2024. godine, Direktorat je razmatrao i usvojio 36 zahteva verskih zajednica.
Izveštaj dodatno ističe da se saradnja države i verskih zajednica odvija na institucionalnom nivou, kroz dijalog i rad mešovitih komisija sastavljenih od predstavnika Vlade i verskih organizacija.
SPC
Manastir Đurđevi stupovi, Eparhija budimljansko-nikšićka
U Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica u Crnoj Gori do sada je upisano 27 različitih verskih zajednica.
Prema rezultatima popisa iz 2023. godine, 443.394 građana Crne Gore izjasnilo se kao pravoslavne veroispovesti, što predstavlja 71,1 odsto ukupnog stanovništva. Islam kao svoju veru navelo je 124.668 građana (19,99%), katolika ima 20.408 (3,27%), ateista je 14.260 (2,29%), agnostika 2.524, a ostalih hrišćana 2.727.
Popis beleži i 568 protestanata, 536 pripadnika drugih vera, 252 Jehovina svedoka i 214 budista.
Uprkos brojčanoj većini pravoslavnih vernika i činjenici da Eparhija budimljansko-nikšićka pokriva više od polovine teritorije države, ostaje otvoreno pitanje – da li je princip ravnomerne i pravedne raspodele sredstava u ovom slučaju zaista ispoštovan?
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
U nedelju, 1. marta, biće osveštani krstovi i zvona hrama Svetog Save na Starom aerodromu, u prisustvu mitropolita Joanikija i brojnih vernika, čime izgradnja ulazi u posebno svečanu fazu.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
