SPC / Eparhija budimljansko-nikšićka,Svečani doček patrijarha srpskog Porfirija u manastiru Đurđevi stupovi, Eparhija budiljjansko-nikšićka, u julu 2024.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Tokom prethodne godine, crkvama i verskim zajednicama u Crnoj Gori dodeljeno je ukupno 376.201 evro iz državnog budžeta, ali raspodela tih sredstava ukazuje na ozbiljne disproporcije – naročito kada je reč o Eparhiji budimljansko-nikšićkoj Srpske pravoslavne crkve.
Naime, iako ova eparhija pokriva čak 52 odsto teritorije Crne Gore, iz budžetske kase joj je dodeljeno svega 21.349 evra – što čini tek oko 5,7 odsto ukupne podrške. Ova brojka posebno upada u oči kada se uporedi s iznosima koje su primile druge verske organizacije.
Najveći deo budžetskih sredstava otišao je Mitropoliji crnogorsko-primorskoj – 156.231 evro, što je više od 40 odsto ukupne sume. Na drugom mestu nalazi se Islamska zajednica Crne Gore, kojoj je dodeljeno 69.034 evra.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki Metodije
Dok je MCP dobila sedmostruko više od Eparhije budimljansko-nikšićke, čak i brojčano i teritorijalno manje verske zajednice dobile su znatno izdašniju podršku. Tako je tzv. “Crnogorska pravoslavna crkva” dobila 28.564 evra, Jevrejska zajednica Crne Gore 27.407 evra, a Katolička crkva u Baru – Nadbiskupski ordinarijat Bar 25.928 evra, prenosi portal aloonline.me.
Zahumsko-hercegovačka i primorska eparhija SPC, čije delovanje takođe obuhvata deo teritorije Crne Gore, dobila je 11.615 evra.
Među korisnicima pomoći nalaze se i manje verske zajednice: Verska zajednica Jevreja – 12.667 evra, Crkva Hristovog jevanđelja – 12.999 evra, Evanđeoska crkva “Crossroads” – 4.503 evra, Hrišćanski centar “Svetionik” – 3.900 evra, te tzv. Eparhija podgoričko-dukljanska “Pravoslavne crkve Crne Gore” – svega 2.000 evra.
U godišnjem izveštaju Ministarstva pravde, koje posredstvom Direktorata za saradnju s verskim zajednicama raspodeljuje sredstva, navodi se da su ona dodeljena „u cilju pružanja finansijske podrške i namenski raspodeljene materijalne pomoći verskim zajednicama“, u skladu sa zakonskim normama. Tokom 2024. godine, Direktorat je razmatrao i usvojio 36 zahteva verskih zajednica.
Izveštaj dodatno ističe da se saradnja države i verskih zajednica odvija na institucionalnom nivou, kroz dijalog i rad mešovitih komisija sastavljenih od predstavnika Vlade i verskih organizacija.
SPC
Manastir Đurđevi stupovi, Eparhija budimljansko-nikšićka
U Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica u Crnoj Gori do sada je upisano 27 različitih verskih zajednica.
Prema rezultatima popisa iz 2023. godine, 443.394 građana Crne Gore izjasnilo se kao pravoslavne veroispovesti, što predstavlja 71,1 odsto ukupnog stanovništva. Islam kao svoju veru navelo je 124.668 građana (19,99%), katolika ima 20.408 (3,27%), ateista je 14.260 (2,29%), agnostika 2.524, a ostalih hrišćana 2.727.
Popis beleži i 568 protestanata, 536 pripadnika drugih vera, 252 Jehovina svedoka i 214 budista.
Uprkos brojčanoj većini pravoslavnih vernika i činjenici da Eparhija budimljansko-nikšićka pokriva više od polovine teritorije države, ostaje otvoreno pitanje – da li je princip ravnomerne i pravedne raspodele sredstava u ovom slučaju zaista ispoštovan?
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
Prema istorijskim podacima, oficire Jovana Mišnića, Dmitra Krgovića, Petra Krgovića, Blaža Radenovića, Janka Gaševića i Nikolu Baltića ubili su komunisti, a njihova tela bačena su u Bliškovsku jamu na planini Kovren.
Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
