SPC / Eparhija budimljansko-nikšićka,Svečani doček patrijarha srpskog Porfirija u manastiru Đurđevi stupovi, Eparhija budiljjansko-nikšićka, u julu 2024.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Tokom prethodne godine, crkvama i verskim zajednicama u Crnoj Gori dodeljeno je ukupno 376.201 evro iz državnog budžeta, ali raspodela tih sredstava ukazuje na ozbiljne disproporcije – naročito kada je reč o Eparhiji budimljansko-nikšićkoj Srpske pravoslavne crkve.
Naime, iako ova eparhija pokriva čak 52 odsto teritorije Crne Gore, iz budžetske kase joj je dodeljeno svega 21.349 evra – što čini tek oko 5,7 odsto ukupne podrške. Ova brojka posebno upada u oči kada se uporedi s iznosima koje su primile druge verske organizacije.
Najveći deo budžetskih sredstava otišao je Mitropoliji crnogorsko-primorskoj – 156.231 evro, što je više od 40 odsto ukupne sume. Na drugom mestu nalazi se Islamska zajednica Crne Gore, kojoj je dodeljeno 69.034 evra.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki Metodije
Dok je MCP dobila sedmostruko više od Eparhije budimljansko-nikšićke, čak i brojčano i teritorijalno manje verske zajednice dobile su znatno izdašniju podršku. Tako je tzv. “Crnogorska pravoslavna crkva” dobila 28.564 evra, Jevrejska zajednica Crne Gore 27.407 evra, a Katolička crkva u Baru – Nadbiskupski ordinarijat Bar 25.928 evra, prenosi portal aloonline.me.
Zahumsko-hercegovačka i primorska eparhija SPC, čije delovanje takođe obuhvata deo teritorije Crne Gore, dobila je 11.615 evra.
Među korisnicima pomoći nalaze se i manje verske zajednice: Verska zajednica Jevreja – 12.667 evra, Crkva Hristovog jevanđelja – 12.999 evra, Evanđeoska crkva “Crossroads” – 4.503 evra, Hrišćanski centar “Svetionik” – 3.900 evra, te tzv. Eparhija podgoričko-dukljanska “Pravoslavne crkve Crne Gore” – svega 2.000 evra.
U godišnjem izveštaju Ministarstva pravde, koje posredstvom Direktorata za saradnju s verskim zajednicama raspodeljuje sredstva, navodi se da su ona dodeljena „u cilju pružanja finansijske podrške i namenski raspodeljene materijalne pomoći verskim zajednicama“, u skladu sa zakonskim normama. Tokom 2024. godine, Direktorat je razmatrao i usvojio 36 zahteva verskih zajednica.
Izveštaj dodatno ističe da se saradnja države i verskih zajednica odvija na institucionalnom nivou, kroz dijalog i rad mešovitih komisija sastavljenih od predstavnika Vlade i verskih organizacija.
SPC
Manastir Đurđevi stupovi, Eparhija budimljansko-nikšićka
U Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica u Crnoj Gori do sada je upisano 27 različitih verskih zajednica.
Prema rezultatima popisa iz 2023. godine, 443.394 građana Crne Gore izjasnilo se kao pravoslavne veroispovesti, što predstavlja 71,1 odsto ukupnog stanovništva. Islam kao svoju veru navelo je 124.668 građana (19,99%), katolika ima 20.408 (3,27%), ateista je 14.260 (2,29%), agnostika 2.524, a ostalih hrišćana 2.727.
Popis beleži i 568 protestanata, 536 pripadnika drugih vera, 252 Jehovina svedoka i 214 budista.
Uprkos brojčanoj većini pravoslavnih vernika i činjenici da Eparhija budimljansko-nikšićka pokriva više od polovine teritorije države, ostaje otvoreno pitanje – da li je princip ravnomerne i pravedne raspodele sredstava u ovom slučaju zaista ispoštovan?
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
